Душан Илић из Института за европске студије оцењује за Косово онлајн да се раздвајањем преговора Северне Македоније и Албаније шаље порука осталим земљама у региону да никада неће постати чланице Европске уније, “у оваквим границама или у оваквим геополитичким околностима”.
Како истиче, ова одлука се већ неко време “кувала” у Бриселу и могло је да се претпостави да ће доћи до раздвајања преговора и то из више разлога.
“Први разлог је политичка ситуација, превасходно у Северној Македонији. Тамо је дошло до преокрета на последњим изборима. Међутим, то је само један добар изговор бриселској номенклатури да раздвоји преговоре Албаније и Северне Македоније. Наводни разлог за раздвајање преговора је то што Скопље није извршило промену највишег правног акта по други пут у последњих неколико година, пошто су они већ мењали устав кад су мењали име своје државе”, наводи Илић.
Он подсећа да је и Бугарска у преговарачком процесу поднела као услов да се бугарска национална мањина призна у Северној Македонији и да постане уставна категорија, што је, додаје, Скопље одбило због реципроцитета, јер ни Бугарска не признаје македонску националну мањину.
Тиме Скопље, како истиче, свакако крши европску Конвенцију о људским правима и мањинска права око три и по хиљаде Бугара, колико их је било званично на последњем попису у Северној Македонији.
“Међутим, такве исте чланове Европске конвенције крши и Бугарска, која је већ чланица Европске уније, а обе су чланице Савета Европе из кога је конкретно Русија суспендована, због знамо већ којих разлога. А најстрашније од свега је што је и Албанија члан Савета Европе и то је постала још у време док је на снази био закон где нисте могли да имате мањинско име и презиме у исто време, него сте морали да имате барем албанско име или барем албанско презиме. И ако то није кршење основних чланова, основних одредби европске Конвенције о људским правима и других пратећих конвенција о заштити мањина, онда не знам шта је”, каже Илић.
Он оцењује да Брисел “жмури на оба ока” када се ради о кршењу права националних мањина у Албанији”, и то највише српске националне мањине, која је тамо “сведена на статистичку грешку”.
“Подсетио бих да је Албанија некада била већински српска земља у средњем веку. Међутим, данас је Срба по овом најновијем попису, наводно, свега неколико стотина, док се волшебно појавило неких 7.500 Бугара. Међутим, Албанија ни дан данас, ни према једној националној мањини, ни према грчкој, ни према македонској, ни према српској, ромској, влашкој и тако даље, односно цинцарској, нема третман који је предвиђен и европском Конвенцијом о људским правима и другим пратећим конвенцијама. Па то није била никаква препрека да, ево, 15. октобра, како је најављено, се отвори овај први кластер”, наводи наш саговорник.
С друге стране, Северна Македонија је, по његовим речима, доста поодмакла у култури неговања мањинских права, – “наравно, изузимајући права Срба, која се ни тамо не поштују већ деценијама”.
“То из Брисела није препознато и мислим да се ради о чистим политичким уценама, с једне стране. С друге стране, није проблем само уласка Бугара као категорије у највиши правни акт Северне Македоније. Има ту још неколико мањина које би у том истом пакету требало да буду правно препознате као уставна категорија. Мислим да су и Хрвати међу њима и то је, да кажемо, нешто што се потпуно изузима из тих полемика о приступним преговорима Северне Македоније ЕУ, имајући у виду да је, на пример хрватска национална мањина такође требало да буде препозната. Међутим, Загреб није притискао Скопље у том погледу, као Софија”, објашњава Илић.
Додаје да што се тиче осталих земаља у региону, њима се на овај начин шаље порука да никада неће постати чланице Европске уније, “у оваквим границама или у оваквим геополитичким околностима”.
“Северна Македонија је прави пример. То је земља која је све дала, која је променила име, која је променила идентитет више пута, која је ушла у Нато, која је, наравно, увела санкције Русији, признала такозвано Косово и чак и она је имала неколико изручених Хашком трибуналу, тих северномакедонских официра војске и полиције који су гушили албанску побуну 2001. Али то ништа није променило и Северна Македонија никада, по мојом мишљењу, неће ући као самостална, целовита држава у ЕУ јер да је неко хтео, она би барем започела приступне преговоре”, закључује Илић.
Порука “нама осталима” је да без обзира колико уступака будемо давали и без обзира колико будемо кооперативни – наше место није у ЕУ, истиче наш саговорник.
“Надам се да ће наше политичке елите, и културне, и духовне, и све друге, да схвате ту поруку и да размишљају о алтернативи”, упозорава.
