Године борбе за право и правду

Милорад Ђоковић из села Витомирица код Пећи годинама је водио правну борбу да поврати своју имовину коју је напустио током рата 1999. године. Упркос пресудама у његову корист, општинске власти у Пећи упорно су одбијале да спроведу одлуку суда. Ђоковићева прича, нажалост, није усамљена – десетине Срба који су покушали да поврате своју имовину суочавали су се са сличним опструкцијама. Његова борба достигла је врхунац хапшењем под оптужбама за ратне злочине, што је многе навело на питање: Да ли су ове оптужбе део шире политичке игре?

Шта случај Милорада Ђоковића говори о правосуђу на Косову?

За КоССев пише: Дарко Димитријевић

Случај Милорада Ђоковића, повратника у село Витомирица код Пећи, није само прича о једном човеку и његовој борби за право на имовину, коју је аутор овог текста, као новинар, пратио деценију уназад, већ и одраз сложених и контраверзних правних и политичких околности на Косову.

Ђоковићева дугогодишња битка која је започела покушајем да поврати имовину коју је напустио током рата 1999. године, завршила је његовим хапшењем под оптужбама за ратне злочине.

Ова прича отвара многа питања о функционисању правосудног система на Косову, као и о третману Срба са Косова који се суочавају са покушајима да поврате имовинска права и у већини случајева буду оптужени за наводне ратне злочине.

Право на имовину и непоштовање судских одлука

Милорад Ђоковић је након сукоба напустио своју имовину у селу Витомирица, као и многи други Срби са Косова. После две деценије, успело му је да путем судских процеса добије пресуду Врховног суда Косова, која је потврдила његово право на повратак имовине. Ова пресуда, као и неколико других одлука нижих судова, јасно је указивала на то да Ђоковићу припада право на посед који му је одузела локална власт.

Међутим, општинске власти у Пећи су упорно одбијале да спроведу судску одлуку. Уместо тога, одлука је непрестано одлагана на основу других административних решења, што је изазвало сумњу у правосудни систем и поштовање владавине права на Косову.

Овај случај није усамљен – многи Срби са Косова, а било је и случајева других заједница, суочавају се са сличним проблемима када покушавају да поврате имовину, што сугерише постојање систематске опструкције у спровођењу судских пресуда које се тичу имовинских права Срба.

Упркос томе што је пресуда Врховног суда била коначна, Милорад Ђоковић никада није успео да поврати свој посед. Ово јасно указује на непоштовање правосудних одлука и кршење принципа правне сигурности, што је основно начело сваког демократског друштва.

Не само да се права косовских Срба занемарују, већ се у пракси показује да правни систем није једнако примењив на све грађане Косова.

Хапшење под оптужбама за ратне злочине

Након више од деценије борбе за повратак имовине, Ђоковић је 2022. године ухапшен под оптужбом за ратне злочине. Оптужница га терети да је 1999. године учествовао у нападу на албанске цивиле у селу Озрим и многе друге злочине. Конкретних доказа нема, осим речи бројних сведока који су се тек након толико година сетили да је Ђоковић “ратни злочинац”.

Оно што је најконтраверзније у овом случају јесте чињеница да су оптужбе изнете тек након што је Ђоковић правоснажно добио пресуду о повратку своје имовине. Ово отвара питање политичке мотивисаности оптужби и тајминга хапшења.

Чињеница да су сведоци у овом случају изашли са својим изјавама тек после 17 година, од Ђоковићевог повратка на Косово, додатно доприноси сумњи да је цео процес покренут како би се отежао, или чак онемогућио повратак косовских Срба.

Право на правично суђење је гарантовано међународним конвенцијама, али Ђоковић је више од годину дана био у притвору док није подигнута оптужница, што може указивати на кршење његових основних права.

Све време од када се вратио у своју Витомирицу, Ђоковић је живео јавним животом. Учествовао је у многим јавним дебатама, био је активан у цивилном друштву, био је гост у медијима где је говорио о проблему права на имовину, а радовао се и обнови цркве у свом селу.

Упркос његовој спремности да се одазове органима реда по било ком питању, ухапшен је уочи Видовдана 27. јуна, 2022. године, и сада му се суди за најтеже ратне злочине.

Политичка димензија случаја

Случај Ђоковића одражава ширу слику са којом се суочавају Срби који се враћају на Косово. Многи од њих, када покушају да поврате имовину, наилазе на бројне административне и правне препреке. Осим тога, неки од њих, попут Ђоковића, суочавају се и са кривичним гоњењима која делују политички мотивисано.

Проблеми са повратком имовине за Србе на Косову су бројни. Они се суочавају са директном и индиректном дискриминацијом, као и са проблемима у вези са повраћајем власничке документације, илегалним заузимањем имовине и отежаним приступом судовима. Такође, постоје случајеви у којима су повратници оптуживани за ратне злочине, што додатно компликује њихове правне борбе.

Овакви случајеви често се могу тумачити као покушаји да се обесхрабре Срби који желе да се врате на Косово. У међународном праву, овакви поступци могу се сматрати кршењем права на правично суђење.

Питање је да ли овакве оптужбе и кривични процеси представљају стварну борбу против некажњивости за ратне злочине, или су део шире стратегије политичког притиска на косовске Србе.

Рушење куће и наставак борбе

Док Милорад Ђоковић чека на крај суђења, његова кућа, која је била предмет спора, срушена је до темеља, упркос судској одлуци да му се врати.

Овај чин додатно показује колико је крхко право на имовину за Србе на Косову и колико су повратници рањиви на политичке и правне игре.

Рушење куће није само физички губитак – оно је симболичан приказ пропуста правосудног система да заштити основна људска права. На овакве проблеме готово да нема реакција међународних представника.

Случај Милорада Ђоковића показује колико је тешко постићи правду на Косову, посебно када су у питању права Срба на Косову.

Непоштовање судских одлука, политички мотивисане оптужбе и административне препреке су постале свакодневица за повратнике.

Док међународна заједница често наглашава важност владавине права, на терену ситуација изгледа сасвим другачије.

На крају, случај Ђоковића није само борба једног човека за његову имовину – то је борба за правду у друштву где се правила не примењују једнако на све, где политичке игре често превазилазе закон и где владавина права остаје само идеал на папиру, без конкретне реакције међународне заједнице.

Аутор је директор Радија Гораждевац

(КоССев, 20.10.2024)

Чланак Прича о Милораду Ђоковићу: Кад одбачена права сруше кућни праг се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Пантовић је објаснио да је реч о оптужници након споразума о признању кривице.

“То је оптужница подигнута после споразума о признању кривице, као и за све окривљене који су били терећени за оно што се десило у Звечану прошле године 29. маја. Сутра ћу видети оптужницу, а док је не видим не бих је даље коментарисао. Дакле, то је оптужница по основу споразума о признању кривице која мора да се подигне и одлази у суд на верификацију”, рекао је Пантовић.

Како је Специјално тужилаштво раније саопштило, Л. Д. се на терет стављају кривична дела „Напад на службено лице“ и „Учешц́е у маси која чини кривична дела и хулиганство“.

Према наводима оптужнице, он је 29. маја прошле у близини објекта Општине Звечан, „у сарадњи са осталим окривљенима српске националности са Косова и Србије, уз употребу насиља напао и озбиљно повредио војнике мировне мисије Кфора као и поједине припаднике Косовске полиције“.

Тужилац оптужницом тражи да се Л.Д. прогласи кривим, а и да му се притвор до окончања процеса продужава.

Л.Д. ухапшен је 19. јуна ове годину на Бистричком мосту и од тада се налази у притвору.

(Косово онлајн, 15.10.2024)

Чланак Пантовић: Против Л.Д. подигнута оптужница након споразума о признању кривице се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Четворица Срба терете се да су, у саизвршилаштву са другим неидентификованим лицима, извршили терористички напад на просторије Општинске изборне комисије 6. децембра 2022. године, када су, током протеста Срба, бачене две ручне гранате и две шок бомбе, чиме су, како се наводи, угрозили животе људи.

Они су се на првом рочишту изјаснили да се не осећају кривим за дела која им се стављају на терет.

Други сведок тужилаштва Б.Х., сведочио је данас пред суским већем. Он је рекао да је у време напада био вршилац дужности председавајућег Изборне комисије Косова.

“На захтев ЦИК у пратњи полиције отишао сам да отворим канцеларију како бисмо почели припреме за изборни процес. Када сам отишао тамо видео сам да су врата и прозори оштећени. Кључеве нисмо имали, покушали смо да их отворимо, али то је било немогуће јер су врата била метална и био је ту велики катанац. У међувремену чули су се пуцњи и експлозије. Када је полиција проценила да су наши животи угрожени, уклонила нас је. Касније сам у медијима видео шта се десило са том канцеларијом”, рекао је сведок.

Како је навео, док су покушавали да отворе врата зачула се пуцњава и експлозије на 20 метара од канцеларије.

“Рафална паљба је била, али и јаке експлозије. Не могу да одредим да ли је била бомба или шок бомба, али су биле јаке експлозије”, рекао је он.

Сведок је додао да су пуцњи долазили из позадине зграде.

“Након тога су из тог дела изашли људи који су били маскирани. Бацали су шок бомбе или бомбе, нисам сигуран. Када су почели да нам се приближавају полиција је одлучила да се повучемо. Ту смо били 20 минута, почело је да се пуца и то је трајало 10 минута. Маскирана група била је удаљена од канцеларије 20 метара”, рекао је сведок.

На питање тужиоца да ли може да опише физички изглед маскираних особа, сведок је рекао да су сви носили маске али да су физички били развијени.

“Нису били деца то је сигурно. Физички су били развијени”, додао је сведок.

Након што је саслушан сведок тужилаштва Б.Х., адвокат Милош Делевећ затражио је да саслушање првог сведока одбране буде затворено за јавност, што је судско веће прихватило. Први сведок одбране биће саслушан 27. новембар.

Тужлаштво је у међувремену предложило још једног сведока, а суд је прихватио тај предлог. Трећи сведок Тужилаштва биће саслушан 29. октобра.

У притвору се налазе Милун Миленковић Луне и Александар Влајић, док се остали бране са слободе.

(Косово онлајн, 11.10.2024)

Чланак У Основном суду у Приштини настављено суђење Миленковићу, Пантићу, Влајићу и Вакићу се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Одбрана је и раније инсистирала на мери кућног притвора и понудила јемство, али суд није узео у обзир наведене аргументе.

Ипак, суд је овај пут одлучио да укине меру затворског притвора и да уважи захтев да се Пантић брани са слободе уз јемство од 20.000 евра. 

Упркос томе што је, како каже Арсић, тужилац поднео захтев за продужење притвора, судија је ту меру укинуо са јемством да се Пантић јавља на позив суда и тужилаштва, али и са слободе.

Томислава Пантића је косовска полиција ухапсила 12. септембра, а његов адвокат изјавио је након хапшења да је његов брањеник ухапшен када је дошао да обиђе своје имање и да провери докле се стигло са судским спором који води за повратак имовине.

Арсић је тада нагласио да током испитивања ниједан догађај, датум, као ни опис догађаја који су поменути не говоре у прилог томе да је Пантић починио ратни злочин и навео да све то личи на једну матрицу према којој сви који се потруде да се врате или да врате своју имовину бивају процесуирани као ратни злочинци.

(Косово онлајн, 11.10.2024)

Чланак Арсић: Укинут притвор Томиславу Пантићу из Истока се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Делевић, бранилац Владимира Толића, навео је да одбрана не може да прихвати садржину оптужнице.

„Владимир Толић није желео да се изјасни о кривици у овој фази поступка. Ми не можемо прихватити ову оптужницу, њену садржину, а посебно квалификацију дела.  Не споримо да је био припадник оружане групе која се задесила у Бањској тог дана, међутим за сада не можемо прихватити садржину оптужнице. Ми ћемо искористити право на приговор на оптужницу, видећемо мишљење председника већа, по потреби и Апелационог суда, али и Врховног суда“, рекао је Делевић.

Филиповић, која у овом случају заступа Душана Максимовића, истакла је да ће, с обзиром да је Максимовић данас истакао да се не осећа кривим, уложити захтев за одбацивање оптужнице и приговор на доказе.

„Максимовић Душан се данас изјаснио да се не осећа кривим за дела која му се према оптужници стављају на терет, он тврди да не постоји никаква његова умешаност у ова кривична дела, тако да ћемо, у складу са тим, поднети захтев за одбацивање оптужнице и приговор на доказе. Надамо се да ће суд, приликом разматрања доказа, бити истог става као и ми“, рекла је Филиповић.

Бранилац Душана Спасојевића, Љубомир Пантовић, истакао је да у овој фази поступка не жели да истиче разлоге због којих окривљени нису желели да се изјасне о кривици.

„Прва двојица су искористила своје право да се не изјасне о кривици. То право им гарантује Законик о кривичном поступку. Ја то даље не бих коментарисао, посебно не бих истицао разлоге због којих су они изабрали тај начин изјашњења. Ово је такав део поступка када се чита оптужница, оптужени се изјашњавају о кривици и одбрана има одређена права у погледу приговора на оптужницу и дописе“, додао је Пантовић.

Душан Максимовић, Владимир Толић и Благоје Спасојевић ухапшени су непосредно након дешавања у Бањској прошле године и од тада се налазе у притвору. На данашањем припремном рочишту, Толић и Спасојеевић нису желели да се изјасне о кривици, што према законима, суд карактерише као негирање кривице. Максимовић се изјаснио да није крив за дела која му се стављају на терет.

(Косово онлајн, 09.10.2024)

Чланак Адвокати: Уложићемо захтев за одбацивање оптужнице и приговор на доказе се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

У питању је Р.А., рођен 1960. године.

Њему је одређена мера задржавања до 48 сати.

Косовска полиција прогласила је Цивилну заштиту за „терористичку организацију“ 2023. године.

Раније данас Косовска полиција је у једној приватној кући у центру Северне Митровице извршила претрес, како су саопштили, најпре због наркотика, да би потом пронашли оружје, опрему и машине за рударење. Овом приликом није никог ухапсила, али су два лица осумњичена и тражена.

(КоССев, 97.10.2024)

Чланак Ухапшен 65-годишњи Србин у Кориљу, пронашли пушку, пиштољ и јакну цивилне заштите се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Чланак Настављено суђење четворици Срба оптужених за тероризам се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Ново судско веће чине судија Нгадхњим Арни, Арбен Хоти и Куштрим Шити.

У судници су присутни адвокати Јелена Кривокапић и Дејан А. Васић, као и његова породица.

Такође, присутни су сведоци и оштећени, као и тужитељка Фљорије Шамоли.

Суд је одлучио да се сведоци не испитују поново, већ ће се користити изјаве које су дате раније, са чим се сложио и адвокат Дејан. А Васић.

Адвокат Васић је уводне речи искористио да у кратким цртама упозна судско веће са личношћу Слађана Трајковића у форми захтева за ванредно преиспитивање мере судског притвора.

„У току поступка до сада саслушан је одређени број сведока и ја сам сигуран да сте ви упознати са овим сведоцима. Један члан већа, уважени судија Арбен Хоти имао је прилике да лично присуствује саслушању ових сведока и ја сам сигуран да он може да упозна остале чланове новог већа са саслушањем ових свдока, нарочито у погледу стварања судијског уверења о кредибилности саслушаних сведока. Ви, предсендиче знате да је читање записника једно, а сасвим друго визуелни поглед на свдоке који одговарају на питања тужилаштва, одбране и оптуженог. Господин Арбен Хоти као искусан судија моћи ће да вам пренесе своје импресије о начину на које су изјаве даване“, рекао је он.

Такође је изнео утисак одбране о сведоцима.

„Оно што је утисак одбране је да сведоци Б.Х., М.Г., Ш.Б., Б.Т., А.Ћ., В.К. нису успели да на кредибилан начин потвде наводе из става другог оптужнице и става четири оптужнице. Што се тиче става првог, суд до данас није успео да позове било кога од сведока који би се о ставу првом изјаснили“, рекао је Васић.

Он је замолио суд да провери претходне доставнице које је претходно веће покушавало да достави сведоцима који се тичу првог става оптужнице.

„Ово говорим у погледу основане сумње, у погледу става првог, другог и четвртог оптужнице, о ставу трећем, као што сам већ најавио пред претходним већем, оптужени ће се у свом исказу изјаснити и објаснити суду све што је везано за догађаје на гробљу у Вучитрну. Хоћу рећи да је основаност сумње од подизања оптужнице, до данашњег дана, окрњена-умањена и да увидом у исказе ових сведока не можемо говорити да постоји основана сумња за други став оптужнице и за став четири, обзиром да се овај део базира на изјавама потпуно некредибилних оштећенх страна“, ркеао је Васић.

Он је потом поновио да суд као разлог зашто не дозвољава Трајковићу кућни притвор користи двојно држављанство које оптужени поседује и подсетио да сваки грађанин Косова који је рођен пре рата има двојно држављанство, али да се та чињеница користи „једино кад је потребно да се неком Србину одреди притвор“.

„Ја бих волео да суд заузме став о разлозима које ћу сада навести, а који су у складу са чланом 171 став два који суду належе да одреди блажу меру, онда када се блажом мером може обезбедити несметано вођење кривичног поступка. Сматрам да би суд морао да учуни једну разлику у односу на оне који су притворени који су становниц Косова и који заиста на Косову живе, када кажем, заиста на Косову живе, онда под тим сматрам да су апсолутно сви животни интереси конкретног оптуженог везани за Косово, као што је то случај са Слађаном“, рекао је Васић.

Он је потом истакао да је породица Трајковића присутна на сваком рочишту и да живе и раде на Косову. 

„Цела његова породица има само један захтев који судији упућујем данас ја у име Слађаново, моје и моје колегинице Јелене Кривокапић, да се Слађану дозволи одбрана са слободе“, рекао је Васић.

Васић је потом образложио где живи и ради сваки члан Трајковићеве породице.

„Мислим да су се две године касније стекли услови за замену мере судског притвора мером кућног притвора. Ја бих волео да ми суд уколико овај захтев одбије, бар нађе за сходно и објасни зашто две године нико о овим разлозима никад ранијеније  рекао ни реч. Променила су се три председника већа, а ја сам све ово понављао бар сто пута, а да ми нико на то никад није одговорио ни реч. Једино што ми је речено је да има двојно држављанство“, рекао је Васић.

Он је подсетио да је одбрана понудила јемство у износу од 30.000 евра. 

„Ово је износ који би породица могла да обезбеди кроз кредите чиме би оптеретили све што поседују, али његов син и његове ћерке, његова жена спремни су да подигну кредит у овом износу само да би се Слађану дозволила одбрана са слободе“, рекао је Васић.

Слађан Трајковић је у уводној речи истакао да живи на Косову, да никада није имао проблем ни са ким и да нема намере да бежи, те да му није пало на памет да оде са Косова.

Он је истакао да се слоодно кретао целим Косовом.

„Ја стојим иза речи свог адвоката, такође могу да вам кажем да сам један од омиљених грађана српске националности од стране Албанаца. Око 200.000 Албанаца ме сигурно зна, никад нисам имао проблем, ја сам са мојом породицом седео у ресторане где седи по 500 Албанаца, био сам позиван за време ифтара да будем са породицеом гост, такође, када би се распитала полиција тужилаштво и Основни суд сазнали би да сам 2011. године спасио Бошњачку махалу да се не запали од стране навијача после утакмице Турска-Србија“, рекао је Трајковић.

Такође рекао је да се слаже са адвокатом и да је његово бекству немогуће. 

„Са леве стране моје куће стоје две патроле код општине, пре тога има још једна патрола одмах близу моје куће где је ватрогасна станица, са десне стране има две патроле које су нон стоп ту 30 или 20 метара до моје куће“, истакао је он, појашњавајући:

„Хоћу да кажем да је моја кућа буквално опкољена од стране полицијских патрола и стога се слажем са захтевом адвоката и са свим оним што је рекао. Немам намеру да бежим, нити ми је пало на памет да одем са Косова, ја ништа немам у Србији, све моје што имам, оно што ми вреди духовно и материјални је овде на Косову“, рекао је Трајковић.

Наставак суђења заказан за 26. и 29. новембра и 11. децембра.

Слађан Трајковић је ухапшен 15. децембра 2022. године у Северној Митровици и од тада се налази у притвору. Специјално тужилаштво Косова је против њега подигло оптужницу за ратни злочин над цивилним становништвом у периоду од 1998. до 1999. године, у селу Резник у општини Вучитрн и околним селима.

(Косово онлајн, 03.10.2024)

Чланак Трајковић: Немам намеру да бежим, нити ми је пало на памет да одем са Косова се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.