Уједињење три кључне албанске партије у Црној Гори у Албански форум у Београду се посматра са опрезом и као могући пут за остварење вековне тежње Албанаца да створе „велику Албанију“, док је из визуре аналитичара у Подгорици и Тирани ово унутрашња ствар која отвара могућност да Албанци у Црној Гори појачају утицај у централној власти и да побољшају положај на локалу.
Пише: Дарко Савановић
Три кључне албанске странке у Црној Гори ујединиле су се крајем маја у нови политички субјект Албански форум. Демократски савез Албанаца, Албанска алтернатива и Албанска национална унија су тако формално постали јединствен полтички субјект, а потпис на споразум о уједињењу стављен је на свечаној седници главних одбора тих странака у Тузима, 12 километара од Подгорице, на путу који води ка граничном прелазу са Албанијом.
Како је тада саопштено из Албанског форума, овим чином је формализовано политичко јединство Албанаца у Црној Гори ради даљег јачања политичког представљања, заштите националних интереса, очувања и унапређења националног идентитета, језика и културе, доприноса демократском и економском развоју друштва, владавини права, европским интеграцијама и просперитету свих грађана.
Албански форум представља највећи албански политички субјект у модерној историји парламентаризма у Црној Гори. За његовог лидера, до одржавања конститутивног конгреса, именован је Ник Ђељошај, један од шест потпредседника Владе Црне Горе и дотадашњи председник Албанске алтернативе.
Албански форум је најавио да ће бити фактор стабилности, развоја, интеграције и политичког оснаживања Албанаца у Црној Гори.
Гледано из угла Београда, у игри могу бити и неки други фактори.
„Опасност и одговор“
Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Србије Демо Бериша оценио је да уједињење албанских партија у Црној Гори представља опасност, јер је то пут за остварење вековне тежње Албанаца да створе „велику Албанију“.
Иницијатива да Црна Гора повуче признање Косова, коју је покренуо председник црногорске Демократске народне партије Милан Кнежевић, како сматра, одговор је на ово питање.
„Опасност је оно што се догађа, уједињење албанских политичких фактора у Црној Гори заправо је пут ка стварању нечега што је вековна тежња Албанаца, а то је ‘велика Албанија’. Оно што је покренуо господин Кнежевић и одређене општине са већински српским становништвом у Црној Гори управо је одговор на то питање“, рекао је Бериша за Косово онлајн.
Обједињавање албанских странака у Црној Гори, према речима коментатора и публицисте из Црне Горе Перице Ђаковића, није нова тема. Како појашњава, она се повремено појављује у политичком животу Црне Горе, нарочито пред изборе.
Идеја се, како наводи Ђаковић за Косово онлајн, заснива на томе да албанске политичке партије наступе јединствено како би оствариле већи политички утицај и ефикасније заступале интересе албанске заједнице, али је то у пракси често било тешко оствариво због различитих политичких програма и приоритета појединих странака, различитих приступа сарадњи са већинским црногорским партијама и регионалним интересима у Улцињу, Тузима, Плаву, Гусињу и другим подручјима са значајним албанским становништвом.
И национално и политичко питање
Навео је да су албански политички субјекти у Црној Гори у различитим периодима наступали у коалицијама да би повећали број освојених мандата и ојачали преговарачку позицију у формирању власти.
Према речима Ђаковића, у црногорском политичком систему мањинске партије често имају значајну улогу у формирању влада, па је питање њиховог обједињавања пре свега политичко и стратешко, а не само национално питање.
„Процес обједињавања албанских политичких партија у Црној Гори добио је конкретну форму кроз стварање Албанског форума. Заговорници овог уједињења тврде да је реч о логичном наставку сарадње која је већ донела добре резултате у Тузима, као и на државном нивоу кроз парламентарне мандате и учешће у Влади. Наводи се да обједињавање треба да ојача политички утицај албанске заједнице и омогући снажније заступање интереса Албанаца у Црној Гори. Циљ није само очување утицаја у Тузима, већ и јачање позиција у Улцињу и на државном нивоу“, рекао је Ђаковић.
Додао је да део политичких аналитичара и јавности на Балкану овај процес посматра и кроз шири регионални контекст, упозоравајући да јачање јединственог албанског политичког фактора може изазвати додатне политичке тензије уколико се буде повезивало са националним питањима изван оквира грађанске и мањинске политике.
Остаје да се види, каже он, да ли ће се овом пројекту прикључити и друге албанске политичке структуре, јер су лидери новог форума већ јавно позвали и остале албанске партије на сарадњу и улазак у заједнички политички субјект.
„Политички гледано, обједињавање албанских странака кроз Албански форум може имати много већи значај него што на први поглед делује, јер у Црној Гори и један или два мандата често одлучују ко формира власт. Уједињење долази у тренутку када се земља приближава завршним фазама преговора са Европском унијом, због чега ће питање мањинских права и политичке заступљености бити додатно у фокусу“, указао је Ђаковић.
Дугорочно, ако се настави раст подршке који се помиње у појединим истраживањима и политичким проценама, како закључује, Албански форум могао би постати оно што је годинама била Бошњачка странка – незаобилазан фактор у формирању готово сваке будуће владе.
„Суштински, ово није питање да ли ће Албански форум сам освојити велики број мандата, већ да ли ће постати политички тас на ваги између блокова окупљених око Деморатске партије социјалиста, покрета Европа сада и покрета За будућност Црне Горе. Управо ту лежи његов стварни значај“, навео је наш саговорник.
Прагматизам
Политички аналитичар из Тиране Бен Андони мишљења је да уједињење три албанске партије у Црној Гори неће дати неке важне резултате, посебно зато што албански утицај са демографске тачке гледишта тамо није толико велики.
„Део Албанаца напустио је и напушта Црну Гору, а албански утицај тамо са демографске тачке гледишта није толико велики. Ова унија ће помоћи интресима ове групе, јер више нец́е бити оштец́ени својим унутрашњим сукобима и моћи ће да фунционишу на локалном нивоу, док је веома тешко да имају утицај у централној власти. Мислим да ц́е прилику која је дата (бившем премијеру Дритану) Абазовиц́у бити веома тешко поновити“, рекао је Андони за Косово онлајн.
Чини се, каже Андони, да су Албанци у Црној Гори почели да постају прагматичнији у погледу приступа политици у будуц́ности и да су, поред чињенице да им је потребно више да би преузели локалну власт, почели да схватају предности јединства међу њима, јер ц́е Црна Гора бити прва земља на Западном Балкану у Европској унији.
„Као део Европске уније, националистичка карта ц́е неизбежно пасти или ц́е то бити много мање важно. За Албанце ц́е прагматичне алтернативе бити важније“, навео је Андони.
Истакао је да званична Тирана у Црној Гори има људе са којима комуницира, посебно по културним и политичким питањима, али да су тамошњи Албанци традицинално почели да се удаљавају и од Албаније и од Косова.
„То је првенствено зато што је земља у којој живе напреднија од Албаније или Косова, а други разлог је тај што имају своје главне интересе унутар Црне Горе. Мислим да је због тога захтев за уједињење дошао од њих самих, а не изван Црне Горе. То је зато што схватају да ц́е имати значајне користи од ове интеграције. Ако пажљиво погледате, Црној Гори или Албанији су понуђени пројекти као да су део Европске уније, а да још нису део ње, и ти људи разумеју да ц́е користи бити само за део политике и боре се да буде користи за њихову заједницу“, рекао је овај аналитичар.
Према његовом мишљењу, уједињење и није у складу са оним што се говори да се ова акција пре свега предузима за бољу будуц́ност Албанаца у целини.
„То је зато што су се придружиле само три политичке снаге, али постоје и друге албанске политичке снаге које не прихватају да им се придруже“, рекао је Андони.