Бивши заменик министра образовања Дукађин Пуповци оценио је за портал Економиа Онлине да је реч о дугорочном тренду који ће се тешко зауставити.
Према његовим речима, број ученика у основним и средњим школама опао је за око 28,5 одсто између пописа становништва из 2011. и 2024. године.
Он сматра да би смањење броја ученика требало искористити за унапређење квалитета образовања, али и за рационализацију школске мреже.
„Постоји између 200 и 250 школа које су премале да би самостално функционисале. Такве школе би требало повезати са већим школама у близини, уз организован превоз ученика“, навео је.
Пуповци сматра да би сличне промене требало спровести и у високом образовању, оцењујући да број студијских програма није усклађен са падом броја студената.
Истовремено упозорава да ће старење становништва и смањење броја младих дугорочно утицати на тржиште рада и економски развој.
Сличан став изнео је и извршни директор Института ЕдГуард Ринор Ћехаја, који оцењује да пад броја ученика није изненађење, већ тренд који је годинама предвиђала Косовска агенција за статистику.
„Изненађује институционални изостанак реакције и неприлагођавање образовних политика тој реалности“, рекао је Ћехаја.
Он сматра да би улагања у образовање морала бити усклађена са демографским променама, наводећи да нема оправдања за отварање нових школа и запошљавање додатног наставног кадра уколико број ученика наставља да опада.
Према подацима Косовске агенције за статистику и Министарства образовања, током школске 2025/2026. године забележен је пад броја ученика у основном, средњем и високом образовању, док је истовремено регистрован благи пораст броја деце у вртићима и предшколским установама.
Матеја Агатоновић
