Студенткиња Универзитета у Приштини: Индекс горе, не као знак ината, већ као симбол знања, слободе и права
Студенткиња Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Северној Митровици изјавила је на скупу да се Срби на Косову, третирају као странци и да се уводе ограничења боравка.
„Срби у Србији су странци. Србима је дозвољен боравак најдуже 72 часа. Господо, ово није апсурд, ово је наша реалност“, рекла је студенткиња.
Она је оценила да су, како тврди, власти у Приштини најавиле промене које се односе на статус српских докумената на Косову, док је критиковала и реакције институција у Београду.
Према њеним речима, студенти и професори се суочавају са, како је навела, последицама таквих одлука, укључујући потребу за додатним дозволама за боравак и рад.
„Данас су професори и сарадници приморани да прибављају дозволе за боравак и рад. То значи, ако професор нема ту дозволу, нема право да предаје. Без професора нема наставе, без наставе нема универзитета. Ми студенти пролазимо кроз исти тај процес. Од доласка садашње власти ми смо изгубили своју полицију, пошту, телекомуникације, електропривреду, валуту, таблице, документа. Сада губимо последње што нам је остало: српство, здравство и школство“, рекла је она.
Она је оценила да Универзитет у Приштини представља важан ослонац српске заједнице на Косову.
Говорећи о подршци студентима, истакла је да се део академске заједнице суочава са притисцима, али и да постоји солидарност међу студентима и професорима.
„Индекс горе, не као знак ината, већ као симбол знања, слободе и права да се наш глас чује. Студенти не траже привилегије, студенти траже будућност“, поручила је она.
Професорка Петровић: Спроводи се интеграција последње две српске институције у такозвани косовски систем
Професорка Природно-математичког факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Милена Петровић изјавила је да професори већ неко време покушавају да пронађу излаз из ситуације у којој су се нашли због, како је оценила, „упитних, сумњивих и нетранспарентних поступања управа факултета, уз посредовање такозване косовске полиције“.
„Тражили смо одговоре од низа релевантних институција Републике Србије. Нико тобож ништа не зна. А спроводи се интеграција последње две српске институције у такозвани косовски систем“, рекла је Петровић.
Према њеним речима, од свих досадашњих промена које су се односиле на српске институције на Косову, „ово последње које се односи на Универзитет је најперфидније“, јер се, како је навела, „епилог за ширу јавност представља као добровољна предаја са личним потписом“.
Петровић је рекла да ће професори сачекати одговоре надлежних институција о, како је навела, „споразумима на основу којих нас пописују у институције нама непризнате и самопроглашене државе“.
Она је потом поставила питања Влади Србије, наводећи да очекује одговор да ли су тачне, како је рекла, „незваничне гласине из Брисела“ да су Србија и Косово закључили билатералне споразуме у области основног и средњег образовања на матерњем језику.
Професорка је питање упутила и Уставном суду, наводећи да очекује оцену да ли представници управа факултета и њихови налогодавци крше Устав Србије уколико од запослених траже да се пријављују органима косовског Министарства унутрашњих послова.
Она је додала да очекује одговор и на питање да ли евентуалне последице споразума које је, како је навела, извршна власт закључила могу имати елементе кривичних дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије.
Зорица Воргучић
