Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Патријарх Порфирије: У мојим молитвама на првом месту ће бити Срби на страдалном Косову и Метохији, који су у нераскидивом јединству са нашим народом у Републици Србији, али и са нашим народом који живи у Републици Српској, Црној Гори, у Босни и Херцеговини у целини

Прочитај више...

Адвокат Момир М. Радић: Припрема предаје дела територије је тешко кривично дело

Поштовани г. Председниче Макрон,

Најпре бих желео да се извиним што пишем на енглеском: иако учим и доста добро разумем француски, још увек га не познајем на нивоу да бих могао да Вам пишем. Дана 25.05.2020, београдске новине Блиц објавиле су заједнички текст немачког и (бившег) француског министра спољних послова Жан-Ив Ле Дријана , у ком се наводи:

(https://www.blic.rs/vesti/politika/ministrinemacke-i-francuske-ekskluzivno-za-blic-hajko-mas-i-zan-iv-le-drijan/8wqw4wd)

 “Циљ је постизање одрживог, свеобухватног и правно обавезујућег споразума између Београда и Приштине који регулише сва отворена питања и који доприноси регионалној стабилности.”, а да ће дијалог водити Мирослав Лајчак.

У цитираном чланку употребљена је формулација “правно обавезујући споразум” између Београда и Приштине. Међутим, Хелсиншка повеља гарантује неповредивост граница, а према Уставу Србије – Аутономна покрајина Косово и Метохија је – попут Баварске, Корзике или Каталоније – саставни део Србије. На случају Каталоније је потврђено да се не прихватају једностране сецесије у међународном праву. “Косово” није стекло независност на легалан начин, а у међувремену су се многе вести из западних main stream медија и изјаве политичара, које су довеле до рата у Југославији, показале као лажне и као ратно-хушкачка пропаганда (укључујући нпр. случај Рачак, који је искоришћен као повод за агресију на моју земљу.

(https://www.mondediplomatique.fr/2019/04/HALIMI/59723,https://www.youtube.com/watch?v=eFjjf_H_L0A). 

Такође, у међувремену, 18 земаља је повукло признање “Косова” увиђајући право стање ствари, чиме су се придружиле огромном броју земаља у свету, укључујући и земљама ЕУ и двема сталним чланицама Савета безбедности УН, које – поштујући међународно право – не признају нелегалну независност српске покрајине. Осим тога, на приступ Европској Унији примењују се Копенхагеншки критеријуми, који не предвиђају потребу да се држава одрекне дела територије ради пријема у ЕУ (в. нпр. и случај Кипра – а ако се приступа у ЕУ нема ни потребе инсистирати на повлачењу границе).

Из ове перспективе, може се јасно видети да је комадање Чехословачке Минхенским договором (којим су Немци добили Судете) уз присуство Даладјеа, било велика грешка. Уосталом, према доступним историјским подацима, иста рука је 1934. године убила у Марсеју нашег краља Александра Карађорђевића и Вашег министра Луја Бартуа. Уосталом: ко би у Србији правио договоре или се усудио да призна или инсистира на међународном признању “Вишијевске” Француске, или француске са друге стране демаркационе линије као дела неке друге државе? Иначе, вреди поменути да је тзв. “Велика Албанија” постојала само под нацистичком окупацијом Србије .

(https://cdn-0.enacademic.com/pictures/enwiki/69/Europe_under_Nazi_domination.png).

Уколико сам добро обавештен, недавно је француска влада поднела оставку, па ми делује да се тиме отворила и нова могућност за уважавање међународног права и поштовање основних људских и грађанских права Срба.

А у међувремену је против Хашима ТАЧИЈА припремљена оптужница због злочина. Иначе, Тачи је нејасном и увредљивом одлуком фаворизован на прослави стогодишњице примирја у Првом светском рату 11.11.2018. – за разлику од председника моје земље, дугогодишње француске савезнице, који је понижен.

(https://www.lefigaro.fr/vox/monde/2018/11/13/3100220181113ARTFIG00340commemoration-du-11-novembre-la-serbie-injustement-humiliee.php).

Из наведених разлога, Србији није потребан никакав правно обавезујући споразум, јер правне норме већ регулишу статус Косова и Метохије као саставног дела Србије.

У Вашем срдачном и топлом говору који сте одржали у Београду, навели сте да Француска воли Србију, да: “Француска зна шта све дугује мученичкој и срчаној Србији из Великог рата, шта дугује њеним војницима, погинулим како бисмо ми живели у слободи. Француска никада неће заборавити жртвовање  српског народа.” Стекао сам утисак да сте искрен човек, и да овај говор није оно што би се на италијанском назвало “forma di cortesia”.

Зато очекујем од Вас да се лично заложите да се Ваша држава врати у оквире међународног права, опозове признање “Косова” и придружи се оним земљама које не признају нелегалне акте сецесије, јер је право универзално и једнако за све (што бих Вам написао чак и да нисте одржали овако леп говор).

Такође, користим ову прилику да Вам укажем и на бројна кршења основних људских и грађанских права Срба на Косову и Метохији.

(https://www.lefigaro.fr/international/au-kosovo-les-serbes-fontde-la-resistance-20190613)

Иначе, Мирослав ЛАЈЧАК, се по мом мишљењу, уопште није показао као добар и непристрасан посредник: Црна Гора је прекршила сопствени устав када је доносила одлуку о независности (тадашњи устав је у чл. 118. и 119. предвиђао да се таква одлука доноси двотрећинском већином свих посланика, да се затим парламент распушта и организују нови избори и да је нови парламент још једном мора изгласати двотрећинском већином – а одлука ниједном није добила двотрећинску већину због недовољног броја посланика у сали!). У Црној Гори се сада брутално крши слобода вероисповести православних верника (гарантована и Европском конвенцијом за заштиту људских права), заједно са насилном асимилацијом и дискриминацијом грађана који се изјашњавају као Срби. А у Босни и Херцеговини, нпр. само у Подрињу, су почињени злочини против Срба, спаљена су цела места и убијени сви цивили српске националности, у чему се чак могу видети обриси геноцида (https://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=391486), а злочинци су остали некажњени. У једној од Ваших изјава, Босну сте описали као “темпирану бомбу” (http://balkans.aljazeera.net/vijesti/macron-bih-jetempirana-bomba-koja-kuca-tik uz hrvatsku).
Питам се: како је један од босански ратних лидера (не српски!), који је повукао свој потпис са Кутиљеровог плана на почетку босанског рата могао да се извуче, а да не оде пред трибунал за ратне злочине? Био сам ужаснут када сам видео акте насиља против са-Европљана на Променаде дес Англаис, божићном вашару код Гедäцхтнискирцхе на Берлинском Кудамму, у Стразбуру… који су резултат врло сличне идеологије нетолеранције. Такође, надам се да сте имали прилику да проверите овај застрашујући извештај:
https://www.independent.co.uk/news/world/europe/bin-laden-linked-to-albanian-drug-gangs-9156073.html?

Замолио бих да искористите Ваш утицај у решавању ових проблема дискриминације, и омогућавању правне заштите српским грађанима сагласно нормама и опште прихваћеним принципима међународног права за српске или про-југословенски оријентисане грађане.

Поштована г-ђо савезна канцеларко Др Меркел,

Дана 25.05.2020, београдске новине Блиц објавиле су заједнички текст немачког министра спољних послова дипл. правника Heiko MAASA и (бившег) француског министра спољних послова Žan-Iv Le Drijana (https://www.blic.rs/vesti/politika/ministri-nemacke-i-francuske-ekskluzivno-za-blic-hajkomas-i-zan-iv-le-drijan/8wqw4wd), у ком се наводи: “Циљ је постизање одрживог, свеобухватног и правно обавезујућег споразума између Београда и Приштине који регулише сва отворена питања и који доприноси регионалној стабилности.”, а да ће дијалог водити Мирослав Лајчак.

У цитираном чланку употребљена је формулација “правно обавезујући споразум” између Београда и Приштине. Међутим, Хелсиншка повеља гарантује неповредивост граница, а према Уставу Србије – Аутономна покрајина Косово и Метохија је – попут Баварске или Каталоније – саставни део Србије. На случају Каталоније је потврђено да се не прихватају једностране сецесије у међународном праву. “Косово” није стекло независност на легалан начин, независност је уследила након нелегалне НАТО агресије, а у међувремену су се многе вести из западних маин стреам медија и изјаве политичара које су довеле до рата у Југославији показале као лажне и као ратно-хушкачка пропаганда (укључујући нпр. случај Рачак, који је искоришћен као повод за агресију на моју земљу (https://www.monde-diplomatique.fr/2019/04/HALIMI/59723, https:// www.youtube.com/watch?v=eFjjf_H_L0A). Такође, у међувремену, 18 земаља је повукло признање “Косова” увиђајући право стање ствари, чиме су се придружиле огромном броју земаља у свету, укључујући и земље ЕУ и две сталне чланице Савета безбедности УН, које – поштујући међународно право – не признају нелегалну независност српске покрајине. Осим тога, на приступ Европској Унији примењују се Копенхагеншки критеријуми, који не предвиђају потребу да се држава одрекне дела територије ради пријема у ЕУ (в. нпр. и случај Кипра – а ако се приступа у ЕУ нема ни потребе инсистирати на повлачењу границе).

Иначе, тзв. “Велика Албанија” постојала је само под нацистичком окупацијом Србије (https://cdn0.enacademic.com/pictures/enwiki/69/Europe_under_Nazi_domination.png).

А у међувремену је против Хашима ТАЧИЈА припремљена оптужница због злочина.

Из наведених разлога, Србији није потребан никакав правно обавезујући споразум, јер правне норме већ регулишу статус Косова и Метохије као саставног дела Србије.

Напомене ради, када је Баварска хтела да се оцепи (“Räterepublik”), за Немачку је то било неприхватљиво, а не верујем да неко у Немачкој заступа идеју да сви народи нису једнаки? Без улажења у неке историјске примере и детаље, такав став би био противправан, јер је право исто за све (правна норма има два обележја – општост и апстрактност – важи за све једнако и за неограничени број случајева). Уколико неко у Немачкој жели да експериментише, или да да допринос измени важећег међународног права и сл. – министар спољних послова Немачке може – пошто је по професији правник, да направи нацрт неког правно обавезујућег споразума нпр. за Баварску неку или другу територију под немачком јурисдикцијом, просто да међународна стручна јавност види како то изгледа из немачке перспективе?

Зато очекујем од Вас да се лично заложите да се Немачка врати у оквире међународног права и опозову признање, и придруже оним земљама које не признају нелегалне акте сецесије, јер је право универзално и једнако за све.

Такође, користим ову прилику да Вам укажем и на бројна и озбиљна кршења основних људских и грађанских права Срба на Косову и Метохији.
(https://www.lefigaro.fr/international/au-kosovo-lesserbes-font-de-la-resistance-20190613) Иначе, Мирослав ЛАЈЧАК, се по мом мишљењу, уопште није показао као добар и непристрасан посредник: Црна Гора је прекршила сопствени устав када је доносила одлуку о независности. Тадашњи  устав је у чл. 118. и 119. предвиђао да се таква одлука доноси двотрећинском већином свих посланика, да се затим парламент распушта и организују нови избори и да је нови парламент још једном мора изгласати двотрећинском већином – а одлука ниједном није добила двотрећинску већину због недовољног броја посланика у сали. У Црној Гори се сада брутално крши слобода вероисповести православних верника (гарантована и Европском конвенцијом за заштиту људских права), заједно са насилном асимилацијом и дискриминацијом грађана који се изјашњавају као Срби. А у Босни и Херцеговини, нпр. само у Подрињу, су почињени злочини против Срба, спаљена су цела места и убијени сви цивили српске националности, у чему се чак могу видети обриси геноцида (https://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=391486), а злочинци су остали некажњени. Питам се: како је један од босански ратних лидера (не српски!), који је повукао свој потпис са Кутиљеровог плана на почетку босанског рата могао да се извуче, а да не оде пред трибунал за ратне злочине? Био сам ужаснут када сам видео акте насиља против са-Европљана на Променаде дес Англаис, божићном вашару код Gedächtniskirche на Берлинском Кудамму, у Стразбуру…

Замолио бих да искористите Ваш утицај у решавању горе наведених проблема дискриминације, и омогућавању правне заштите српским грађанима сагласно нормама и опште прихваћеним принципи међународног права у којима су права српских или про-југословенски оријентисаних грађана.

Став