Покрет за одбрану Косова и Метохије

Адмирал Цаилас: Позиви земљама ЕУ које још нису признале Косово да то ураде, отварају Пандорину кутију

Фото: Принтскрин

Пензионисани грчки контраадмирал Деметриос Цаилас у интервјуу за Косово онлајн наводи да “Грчка има пријатељске односе са Косовом и без његовог признавања, као и да “признавање једнострано проглашене независности Косова грчки правни тимови сматрају лошим преседаном у кипарском питању са самопроглашеном Турском Републиком Северни Кипар”.

Како истиче “политика Грчке, генерално као државе у балканском региону, диктирана је тежњом за одржавањем мира и стабилности, као и потребом за унапређењем економског развоја, побољшањем животних услова, заштитом права мањина и верског и културног наслеђа”.

“У том контексту, гласали смо за косовски захтев за придруживање Европској банци за обнову и развој (ЕБРД), као и међународним економским и регионалним организацијама. Подржавамо процес дијалога између Београда и Приштине под покровитељством ЕУ, заснован на нашој чврстој политици европских и евроатлантских интеграција широм Балкана. Као део овог процеса, било је могуће закључити Бриселски споразум од 19. априла 2013. године, који је дао значајан подстицај европском курсу и Србије и Косова. Тамошњу Канцеларију за везу дипломатски представља Грчку у Приштини. После недавне посете грчког министра спољних послова Косову, само ажурирамо побољшање статуса косовског трговинског представништва у Атини”, каже Цаилас.

Да ли мислите да ће Грчка признати Косово и какав је ваш став по том питању?

Атина настоји да ојача економске односе са Приштином, у контексту конструктивног грчког става о економском развоју на Западном Балкану, укључујући Косово, на основу тога што економски просперитет несумњиво доприноси одржавању мира и стабилности у региону. Грчка има значајне инвестиције на Косову, посебно у областима хране, пића, грађевинског материјала, нафте и управљања отпадом. Обим билатералне трговине није превише велик, али постоје изгледи за значајно повећање грчког извоза, иако у надоградњи трговинске мисије нема говора о признању. Признавање једнострано проглашене независности на Косову наши правни тимови сматрају лошим преседаном када се ради о нашем кипарском питању са самопроглашеном „Турском Републиком Северни Кипар“. Наравно, међународна ситуација на Кипру је другачија, јер је северни део Кипра званично под статусом „окупације и инвазије“ у УН, док је Косово другачије, али ипак, то има везе са целокупном „правдом освајањем“ којој се Грчка противи (заједно са остатком западног света). Међутим, Грчка би требало да буде пример осталим земљама које не признају Косово. Имамо конзулат у Приштини и подржали смо евроатлантски пут Косова и никада нисмо учинили ништа да га блокирамо. Ми смо у пријатељским односима са Косовом чак и без његовог признавања, насупрот Шпанији која не жели да чује за Косово.

Многи узимају пример Преспанског споразума између Грчке и Северне Македоније, као модел који би могао да се примени на преговоре између Србије и Косова. Ваш коментар?

САД подржавају дугорочну регионалну улогу за себе, не само на Блиском Истоку, већ и на Балкану, са циљем промовисања повољног односа снага за стабилност и даљу безбедност САД и њених економских интереса. Чини се да регионални поремећај потиче од нестабилности Балкана. Насилни националистички покрети, слабе државе, социјално-економска стагнација и регионално ривалство. У том контексту, САД не виде разлике између балканских држава као главни узрок проблема у региону. Ипак, споразум попут Преспанског сматран је важним катализатором за јачање балканских држава, служећи интересу за промоцију повољне регионалне равнотеже снага и решавање заједничких претњи. По мом мишљењу, не започињeте спор или споразум, осим ако нисте спремни да сносите трошкове одржавања споразума, и унапред размислите о природи овог споразума. У супротном, резултати ће бити кобни, без обзира на цену вашег привременог тријумфа.

Како оцењујете односе Србије и Грчке?

Две земље су традиционално имале веома добре односе. Динамика грчко-српске политичке сарадње огледа се и у билатералним економским и трговинским односима, док постоји значајан простор за даљи развој и јачање. Култура је привилеговано поље за унапређење билатералних односа. Северна Македонија је важна за Србију, налази се на коридору према Грчкој. То је мост Србије до Егејског мора. Долина Мораве – Вардар била је окосница краљевине Србије и касније краљевине Југославије. Недавно, 2015. године, албанска терористичка група (која тврди да је Национално ослободилачка војска) започела је немире у Куманову, граду на северу Северне Македоније близу српске границе. Током сукоба сав транзит из Србије у Грчку морао је бити пребачен у Бугарску. И Србију и Грчку занима да се границе Северне Македоније не промене. Политика треба да служи, а не обрнуто.

Да ли ЕУ касни са интеграцијом западног Балкана?

Политички егоизам, непотизам и корупција негативно утичу на очекивања грађана у читавом региону. Између осталог, чини се да је укупна ситуација на Балкану попут котла који се крчка. Постоје тензије и инциденти, а економска ситуација је у најмању руку тешка. Повећани утицај Русије није толико резултат повећања руске агресије како то сугеришу западни стручњаци, већ самозадовољство и хронично уклањање ЕУ и САД, који су презаузети суочавањем са својим духовима. Запад ће вероватно морати озбиљно да се позабави овим питањем, али последња ствар која треба народу Балкана је гомила крвожедних ‘специјалних посредника’, спремних да поново упале пламен рата ради своје забаве и економске користи, као што су то учинили у 90-их.

Како гледате на позиве чланицама ЕУ које нису признале Косово да то учине. Последњи који је то учинио био је шеф хрватске дипломатије?

Више од деценије откако је Косово прогласило независност, став одбијања појединих чланица ЕУ вероватно се неће променити без формалног споразума између Београда и Приштине. Кипар, Грчка, Румунија, Шпанија и Словачка су пет држава чланица ЕУ, из својих разлога још увек не прихватају или признају суверенитет Косова. Такви предлози отварају Пандорину кутију, која се онда не може лако затворити. Државе ЕУ треба да схвате да ће се користити као алиби за малверзације на Кавказу, Криму и другде. Ово започиње познатим почетком, али ризикује опасан крај. ЕУ, САД и државе у региону треба да искључе сваку нестабилност на Западном Балкану.

 

(Косово онлајн 4.7.2021)