Вјерујући замишљају да се патријарх успротивио Вучићу предвођењем посљедњих Литија. А не видимо да су то Литије за спавање, седатив Литије, Литије за лаку ноћ Србијо. Кад су биле Литије да не изгубимо Косово?
Све ове дане коначне предаје Косова и Метохије главна тема је Европрајд. Напокон нам постаје јасно зашто се, посебно Србији, већ деценијама намеће тзв. Парада Поноса као основно цивилизацијско питање од стране западних фактора – првенствено Европске уније и САД. Парада поноса је годинама испит који нам се испоставља као понављачима, а осим што је то метода притиска и уцјене открива се још једно лице и сврха те својеврсне Параде.
Парада је првенствено маска. Скривало. Смишљено изведено одвлачење пажње и енергије са суштинских проблема. Тактичка варка која наше снаге одвлачи са стратешки најважнијих жаришта на периферне циљеве.
Оног дана када је пажња јавности усмјерена ка Његовом преосвештенству владици банатском Никанору и његовој бесједи која је требала словити као историјски отпор за спас Србије, заправо отпочиње овај игроказ око Европрајда. Убрзо се укључио и владика зворничко-тузлански Фотије ламентима над Крајином а онда и поукама о Европрајду. Дакле, формиран је први фронт – тзв. тврда струја у СПЦ. Али, то није игра за једнога – па тзв. опозиција и либерални комунисти (популарно звани Друга Србија) заузимају противничку позицију и креће прави фингирани рат. Као много пута до сада, почиње лажна борба за Србију и Српство. Ситуација из које је видљиво како су и позиција и опозиција на истој платној листи. У сусрет Европрајду, можда? Не!
У сусрет коначној предаји Косова и Метохије. Ова тактичка варка, која се већ толико пута показала као дјелотворна, сад ће послужити за финале које игра власт Александра Вучића.
Оног тренутка, нажалост, кад је за вријеме блаженопочившег Патријарха Иринеја, СПЦ лажним паролама придобијена за погубну политику Александра Вучића и његове партије, постало је очигледно да је посљедњи ров према Косову пао.
Европрајд не служи да се прошетају људи који имају потребу јавно рећи да су перверзни, сврха ове манифестације јесте да се грађани који не одобравају ту Параду извичу, терапеутски извриште, користећи то као лијек и надокнаду за оно кад нису вриштали кад је требало и зашто је требало. Не вриште и арлаучу због сломљеног Крста из Подујева него због Европрајда. А Предсједник Владе већ по трећи пут на њеном челу – ни мање ни више него – припадник популације која има потребу јавно да каже оно што је срамотно и тајно.
Ана Брнабић и Милица Ђурђић на геј паради 2019. године (Фото: Андрија Вукелић/Танјуг)
Како је текао избор за новог мандатара, који је био главни предуслов? Требало је провозати таблице са сломљеним Крстом, премијерка се није колебала, први радни дан након реизбора – правац Косово. Таблице без Крста су символ ломљења Крста у Подујеву 2004. и прихватање да Косово није Србиново Крсно тло.
У ту терапију вриштања у празно, да бисмо себе заварали да нисмо нијеми – а нијеми смо и мутави као камен на дну ријеке – укључио се цијели народ, интелектуалци, професори, академици, и по ко зна који пут владике и наравно Његова Светост Патријарх Српски Порфирије. Створен је прави фронт око тобоже јединог национално важног питања – Европрајд, то је бити или не бити? Биће га, већ траје, учесници знају како им је, а ми смо опет обманути. Вриштимо, арлаучемо, завијамо, нисмо нијеми, још ћемо себе убједити да смо заиста послушали свој унутарњи глас и устали без одлагања.
Да би сви аспекти били задовољени уприличене су и произведене Литије. Некад су за партијске потребе извођене представе, разне забавне тачке, по школама драмски програм и рецитације – у нашим данима, кад затреба, ево Литија. У овој посљедњој био је и Патријарх. Да се дода на тежини, али и да не измакне контроли то вриштање, да не би одвукло на праву страну зашто треба вриштати, из мозга. У Литијама су обавезни присуствовати сви парохијски свештеници, монаси. Тјеше се да се око нечега морамо сабирати. Вјерујући замишљају да се Његова Светост усудила успротивити Александру Вучићу својим предвођењем посљедњих Литија. А не видимо да су то Литије за спавање, седатив Литије, Литије за лаку ноћ Србијо, да заспеш заувијек и не видиш и не чујеш.
Извор: iFamNews – Србија
Кад су биле Литије да не изгубимо Косово? Зашто није била Литија да се не пристаје на Сломљени Крст као символ? Зато јер смо ми нијеми свједоци који заслужују Александра Вучића и Ану Брнабић! Зато јер ми вриштимо само по наруџби Александра Вучића!
Онда кад нам, као наш надриљекар, дâ знак пустимо глас и траћимо вријеме и енергију око небитности.
А наша нијемост ће у историји бити саучесништво. Ако смо се некад чудили у себи нашим дједовима за Тита и комунизам, пребацивали очевима за Милошевића, себе можемо оптужити за нијемост и саучесништво Александру Вучићу за уништење Српства и Србије.
