Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Александар Ђокић: ,,Турски ток“ значи снабдевање КиМ гасом преко Северне Македоније и јачање турског утицаја

„Балкански ток” је само назив за крак „Турског тока” који Ердогановој Турској отвара простор за геостратешку офанзиву на Балкану, посебно на Косову и Метохији.

Почетак нове године означило је и пуштање у погон бочног крака руског гасовода „Турски ток“ кроз Србију. Србија ће од тога несумњиво имати економску корист. Цена гаса за Србију треба да буде снижена са 240 на 155 долара, што је умањење од 35 одсто (за Бугарску ће умањење износити 40%). Очекује се да ће Србија од транзита гаса приходовати око 185 милиона долара на годишњем нивоу, што чини око један одсто од укупних буџетских прихода Србије по подацима из 2017. године, односно око 0.77 одсто од укупног јавног дуга Републике Србије.

Фото: Фејсбук, Александар Ђокић

Економски гледано, Србија има само корист од оваквог пројекта. Ствар је једноставна, зарада се остварује кроз нижу цену гаса, како за индустрију, тако и за потрошаче, али и кроз пуки пролазак гаса кроз нашу земљу. Геостратешки, Србија постаје не само део европске мреже транспорта енергената, већ и главни добављач нафте за Босну и Херцеговину, што доприноси утицају Србије у региону.

Поред ових погодности, важне су три следеће чињенце:

  1. Турска први пут од 1912. године добија опипљив утицај на Балкану, јер заузима главно место у мрежи гасовода у јужној Европи и Малој Азији. Русија је била приморана да ово важно место препусти Турској јер је Бугарска под притиском Сједињених Америчких Држава, а можда и уз поткупљивање највиших завничника, 2014. године минирала пројекат гасовода „Јужни ток“. И Бугарска и Србија би приходовале више од тог гасовода, и притом би балканске државе располагале главним утицајем.

Русија није успела да издејствује овај пројекат и морала је да у једначину укључи Ердогана. Тиме је, хтела не хтела, ставила балканске државе у незавидан положај наспрам Турске, која води агресивну експанзионистичку политику, а сада у својим рукама има инструмент економског притиска и на Русију и на Балкан. Да ли је Ердоганова политика истински исламистичка или је заправо популистичка – то је питање на које само султан са Босфора може да одговори, али ако пређе руске црвене линије, нанеће велику штету и Балкану.

  1. „Турски ток“, чији се крак на Балкану назива „Балканским“ да се Власи не би досетили ко ту игра главну улогу, део је опште руске стратегије заобиласка Украјине. Након Бугарске и Србије, „Турски ток“ ће повезати и централну Европу кроз Мађарску и Словачку. На северној страни европског континента у финалним фазама изградње је „Северни ток 2“, чија је градња у Немачкој до краја завршена упркос америчким санкцијама. Остаје још 175 километара гасовода у данским територијалним водама, за шта је добијена дозвола и задејствована потребна техника. Без обзира на притисак из САД овај пројекат ће бити завршен, али то није поента друге тачке овог текста.

Суштина је место Украјине у руским интеграцијама. Шта ако кроз десет година, или раније, САД направе рачун да им није корисно да даље издржавају Украјину и препусте ову рушевну земљу Русији? Да ли се транзит кроз „Турски ток“ драстично смањује, а заједно са њим и приходи за Србију? Чак и ако турски фактор остане стабилан, што је велико „ако“, Украјина је многоструко важнија за Русију од Балкана. Испада да је у српском интересу да се руско-украјински сукоб продужи у недоглед?

  1. Територија Косова и Метохије није укључена у пројекат „Турског тока“. Можда нисте знали како се гас допрема на Косово? Можда сте претпоставили да, као што је случај и са остатком Србије, гас на КиМ стиже кроз Мађарску, па до северног чворишта у Банатском Двору? У ствари, „Газпром“ допрема енергенте на Косово кроз јужну Украјину, Бугарску и Северну Македонију, одакле гас улази на територију КиМ. Како ствари стоје, Турска ће преузети главну улогу допремања руског гаса на Косово тиме што избацује Украјину из игре. Разуме се да је садашња Украјина под директном контролом Сједињених Држава, али ни Ердоганов утицај на Косово не звучи много боље. Напротив.

Србија је 2014. године тражила да „Јужни ток“ повеже гасну мрежу Србије и КиМ, треба то исто да учини и сада када је у питању „Турски ток“. Ако руска државна фирма „Газпром“ није спремна да у руке Србије стави контролу над допремањем енергената на Косово нека то јавно призна и образложи. Засигурно се ту скривају разни притисци са Запада који такав расплет догађаја не би поздравили и што би у перспективи могло значити и санкције за руског гасног гиганта, али то онда треба јавно рећи.

 Ауторизована верзија текста објављеног на Фејбук профилу аутора

  Извор: Нови Стандард

 Фото: Фејсбук, Александар Ђокић

 

Став