Алекса Шантић, Јутро на Косову
Пробуђене трепте даљине и међe –
Раздраба се блесак по коси и луци,
Ко да Бошко, с’ aлaj-барјаком у руци,
У оклопу сјајном сам пројезди неђе…
Пуко поље. Широм, на четири стране,
Преко дугих њива и равница свије’,
Свуд орaче видиш и рала и бране,
И како из мрких бразда пара бије.
А тамо, кӧ гора сребрна и чиста,
Покривена небом Грачаница блиста
и сјај с крста сипље… Трепте даљне међe –
Раздраба се блесак по коси и луци,
Ко да Бошко, с’ aлaj-барјаком у руци,
У оклопу сјајном сам пројезди неђе.
