Извор: БИРН (Текст је изворно преведен са енглеског, осим наслова који је адаптиран)
Пише: Леон Хартвел (Леон Хартwелл)
Приватни разговор између бившег америчког генерала и Александра Вучића открио је могући правац деловања Београда када су у питању сви најбитнији разговори са Косовом.
Пензионисани генерал-пуковник Бен Хоџис (Бен Ходгес), бивши командант америчке војске у Европи (УСАРЕУР), прошле године је добио занимљив захтев од српских власти – да се састане са председником Александром Вучићем.
Хоџис је био изненађен. Захтев је примио током обиласка Балкана, али не у било којем званичном или дипломатском својству – присуствовао је конференцији о односима између Србије и НАТО-а као председавајући Центра за анализу европске политике, ЦЕПА. Ипак, Хоџис је одлучио да прихвати позив и одговорио је са: „Наравно“.
Састанак одржан средином маја открио је нешто о ставовима председника Србије поводом српске економије, интеграције у ЕУ и Косову. Многа кључна питања о којима су разговарали од важности су за предстојећи дијалог између Србије и Косова који ће се 3. септембра одржати у Белој кући.
Иако је Хоџис био жељан да чује шта је председник Србије имао да каже, такође је био опрезан. На путу да се састане са њим, Хоџис се питао: „Зашто [Вучић] жели да разговара са мном?“, а то питање је и поставио једном свом српском саговорнику. Одговор је гласио: „Нема с ким више да разговара“.
Хоџис је очекивао прилику за сликање, након чега би уследио састанак, а затим и конференција за штампу, на којој би Вучић рекао Србима да је задржао чврст став према бившем америчком генералу, а самим тим и према САД-у. „Уместо тога, отишао сам тамо, сликали су нас, сви су отишли и само смо он и ја остали у његовој канцеларији око 45 минута“, присећа се Хоџис. Изненађујуће, али у соби није било записничара.
Дивљење према Трампу
Хоџис је у Београд стигао само неколико дана након што се амерички председник Доналд Трамп састао са премијером Мађарске Виктором Орбаном у Белој кући. Изгледа да је Вучић помно пратио састанак са мађарским савезником и рекао је бившем америчком генералу: „Без обзира на то шта мислите о председнику Трампу, ово је била велика ствар за све у региону, да мала земља попут Мађарске добије шансу да упозна америчког председника“.
Српски председник је такође рекао да је састанак америчке администрације са Орбаном „добар знак… да је САД стало до региона… и то не само повремено“.
Забринут због демографије
Једна од првих ствари које је Вучић споменуо Хоџису било је то да је велики број Срба и других људи са Балкана напустило регион. Хоџис је рекао да Вучић очигледно жели да се ухвати у коштац са демографским проблемом земље, указујући на нове економске и инвестиционе могућности за младе како би их спречио да напусте Србију.
Како Хоџис наводи, Вучић је створио утисак да западне интеграције играју велику улогу у његовим плановима за Србију. Међутим, нормализација односа између Србије и Косова директно је повезана са интеграцијом у ЕУ, што је чини компликованом. Ипак, Хоџис сматра да „Вучић зна да би Србија без ЕУ могла да постане Венецуела Европе, сателит који зависи од Кремља“.
Вучиц́ под притиском да попусти у вези са Косовом
Један од кључних Хоџисових утисака након састанка са Вучиц́ем био је да он српској јавности мора да покаже да може да извуче велику корист од преговора између Србије и Косова, јер би нормализација односа са Косовом захтевала „жртву“ од стране Србије.
„Нису то преговори уколико нешто не изгубите, тако да морате да имате шта да покажете у замену за оно чега сте се одрекли. Дакле, идеја интеграције са Западом је заиста важна“, коментарише Хоџис.
Једна ствар која је Хоџису била упадљива је та да је Вучиц́, што је и српски званичник сам сугерисао пре њиховог састанка – изолована фигура, јер је „на њему толико унутрашњег и спољњег притиска“ који га вуче у различитим правцима. Хоџису се чинило да је Вучиц́у „потребан простор како би могао да води тешке преговоре какви су они са његовим колегом из Приштине“.
Вучиц́ је Хоџису нагласио да се читав низ актера жестоко противи нормализацији односа између Србије и Косова. Хоџис се присећа: „Мој утисак након посете је да је он очигледно под великим притиском Кремља, [Српске православне] цркве, борачких организација и других, који имају пуно различитих интереса.“
Састанак Вучиц́а и Хоџиса догодио се јутро након што се председник Србије састао са лидерима Српске православне цркве. Вучиц́ је рекао Хоџису да су га верски лидери упозорили да ће га сматрати „издајником ако постигне било какав споразум о признању Косова“.
Према речима Хоџиса, Русија је још једна кључна препрека нормализацији односа са Косовом: „Било ми је јасно да Кремљ нема жељу да се питање Србије и Косова решава“.
Кључна сазнања релевантна за предстојец́е разговоре о Белој куц́и?
Бела куц́а ц́е бити домац́ин разговора између Србије и Косова почев од 3. септембра 2020. године, док ц́е се у Бриселу 7. септембра одржати политички разговори између страна. Трамп би се могао сам појавити на разговорима у Белој куц́и.
Састанак Хоџис-Вучиц́ сугерише да председник Србије више воли мале личне састанке него велике групне поставке. Ово је у складу са оним што ми је недавно рекао програмски директор Београдског фонда за политичку изузетност Марко Савковиц́. Савковиц́ је рекао да је Вучиц́ велики заговорних личних и билатералних контаката. Каже да је српски председник „скрајнуо“ своје министарство спољних послова и да је „од многих амбасадора чуо да они заправо немају улогу“ у српској дипломатији. Трамп, слично, не верује америчком Стејт департменту, па им је то заједничко.
Као што је Вучиц́ предложио Хоџису, он се диви Трампу, са којим се руковао отприлике четири пута. Уз Трампа, Вучиц́ може да остави по страни своје разлике са Сједињеним Државама јер Трамп није био умешан у политику 1990-их када је НАТО бомбардовао српске циљеве и када су САД 2008. признале бившу српску покрајину Косово. У поређењу са осталим америчким званичницима, Срби сматрају да је Трамп неутрални посредник.
Ако Трамп одлучи да учествује у преговорима Беле куц́е, требало би, међутим, да буде опрезан. Један западни дипломата са седиштем у Београду изјавио је да српски званичници мисле да америчким председником могу да манипулишу подилазећи „Трамповом егу“, када је мало страних влада спремно да то отворено учини.
Даље, како је представљено Хоџису, Српска православна црква, српска јавност и Кремљ спутавају Вучиц́а да призна Косово – мада не и да се договори.
У Србији се не може потценити улога православне цркве. Током рата у Босни и Херцеговини, кључни тренутак за америчког амбасадора Ричарда Холбрука био је када му је тадашњи председник Србије Слободан Милочевиц́ уручио такозвано Патријархово писмо, документ који је потписао поглавар Српске православне цркве, а који је Милошевиц́у дао моц́ да воде мировне преговоре у име босанских Срба.
Српска јавност је такође у великој мери против признавања Косова. Једна анкета јавног мњења сугерише да је 71,7 одсто Срба против признања. Вучиц́ пажљиво прати анкете и, с обзиром на његове амбиције, посредници би требало да схвате да у овом тренутку нец́е извршити политичко самоубиство признавањем независности Косова.
Ипак, Вучиц́ има способност да помери језичак на ваги у дебати о признању. Током последњих неколико година, како постаје све ауторитарнији, врши јачу контролу над медијима. Црквени лидери који Вучиц́у кажу да је склапање споразума са Косовом „грех“ – према речима патријарха Иринеја – као и испитаници у анкетама, исти су људи који такође конзумирају Вучиц́еву пропаганду.
Сходно томе, уколико српски председник настави да представља признање Косова као велеиздајничку идеју и уколико српски медији наставе да демонизују Косоваре, Вучиц́ не би требало да се понаша изненађено уколико га јавност обесхрабри да склопи свеобухватан договор са онима који се сматрају ђаволом. Специјални изасланик председника Трампа за дијалог Србије и Косова, Ричард Гренел, као и специјални представник ЕУ за дијалог, Мирослав Лајчак, требало би да га опомену због тога.
Економски договор вероватнији од признања
Делим Хоџисово запажање да је подстицање српске привреде кључно питање за Вучиц́а, посебно у погледу сузбијања егзодуса младих. Вучиц́ легитимитет изводи из економског раста и стабилности. Због тога је предузео кораке ка интеграцији у ЕУ. Ипак, откако је Вучиц́ разговарао са Хоџисом, српски председник је такође појачао свој однос са Кином, критикујуц́и ЕУ.
Гренел је примио к знању Вучиц́ев апетит за економским, а не политичким споразумом и вољан је да га прихвати. Лајчак се више залаже за договор који комбинује економска и политичка питања. Према специјалном саветнику америчког председника, предстојец́и разговори у Белој куц́и углавном ц́е се фокусирати на „економској нормализацији“. Ипак, за Вучиц́а ЕУ остаје важан економски партнер и била би грешка да Трампова администрација раздваја разговоре Беле куц́е и бриселски дијалог један од другог, јер би то умањило шансе за стварање свеобухватног пакетног споразума.
Што се тиче Русије, Кремљ остаје важан играч на Балкану, како је предложио Хоџис. НАТО СтратЦом центар недавно је објавио низ извештаја који показују да Русија наставља да пропагира анти-западне и анти-косовске наративе широм западног Балкана.
Један од руских стратешких циљева је задржавање Србије и других балканских земаља ван ЕУ и НАТО-а. То што се дебата о дијалогу Србије и Косова трује помаже да се спречи нормализација, што заузврат гарантује да Србија не може да се придружи ЕУ. Једини разлог зашто би Кремљ пустио Србију у ЕУ био би да буде руски тројански коњ.
