Уговор о реци Колумбији, као моделу за управљање језером Газиводе на Косову и Метохији, који су предложили амерички стручњаци владама Београда и Приштине, ратификован је 1964. године, после две деценије преговора, између Америке и Канаде!
Северна Америка тако је уредила ситуацију са водоснабвевањем, енергетским агенцијама и контролом приликом поплава.
Уговор о реци Колумбији је довео до изградње три бране за складиштење у Британској Колумбији и једне бране у америчкој држави Монтана.
Иако од брана велику корист имају обе стране, догорочно гледано, постоји забринутост за социјални и економски утицај на локалне заједнице, као и утицаји на животну средину.
„Река Колумбија почиње у Канади и наставља се у Америци, а то су велики капацитети у води. Идеја је била како оптимално управљати канадском водом, а да високе воде које налете, не направе велику штету америчким електранама. Велика количина енергије се производи из реке Колумбије“, кажу стручњаци за Новости.
„Решење је направљено после 20 година, тако што су направљена три водна захвата на канадској територији, којима се регулише вода за потребе електрана, које се направе на реци Колумбији, било у Америци или у Канади”, истиче стручњак.
У тај уговор су ушли и договори око енергетике, у смислу власништва. Направљен је пакет ко је у ком проценту власник. Ту су држава, локалне самоуправе, приватни акционари и инвеститори. Направљено је да сву воду преузима један ентитет – компанија и онда она пласира енергију на основу уговора.
Колумбијски модел регулише воду, власништво над њом, оптимизацију коришћења воде и енергије. Овде све заинтересоване стране морају да буду задовољне, да би власници имали највећу корист.
Уговор није ограниченог рока трајања, али укључује могућност да било која земља укине већину одредби било када након 60 година, али уз претходну најаву 10 година раније. Чак и ако се уговор прекине, неколико одредби из уговора ће се спроводити.
Подсетимо, Амбасаде САД у Приштини и у Београду поднеле су јуче извештај Одељења за енергетику САД о управљању водама језера Газиводе Влади Србије и Влади привремених приштинских институција, чиме је испуњена једна од обавеза из Вашингтонског споразума.
У тачки 7. споразума, који су у Белој кући 4. септембра прошле године одвојено потписали председник Србије Александар Вучић и тадашњи косовски премијер Авдулах Хоти, наведено је да ће обе стране сарађивати са Министарством енергетике САД и другим одговарајућим телима америчке владе на изради студије изводљивости „за потребе дељења језера Газиводе/Ујмани, као поузданог извора снабдевања водом и енергијом“