Политичка нестабилност је била главни проблем на Косову у 2023. години, сматра 69.2% испитаних у оквиру истраживања “Анализа трендова” које је у српским срединама на Косову спровела НВО Актив. На овакво расположење грађана српске националности утицао је пораст политичких тензија и осећај несигурности.
Перцепција безбедносне ситуације на Косову од стране грађана српске националности се значајно променила у односу на претходне три године. Чак 61.4% испитаника сматра да су били угрожени, а проценат је значајно порастао на Северу Косова, где је скоро 89% испитаника навело да је имало искуство да им је лично или члановима њихове породице била угрожена безбедност.
Већина Срба на Косову изражава забринутост за своју безбедност, чак 77.3% сматра да се безбедносна ситуација погоршала. Највећи број испитаника, 45.7%, сматра политичку нестабилност примарним ризиком. Ово указује на то да су политичке тензије и несигурност доминантни фактори који утичу на осећај безбедности Срба на Косову, подаци су из овог истраживања.
Милићевић: Око 80% испитаника не верује ни једном политичком лидеру и партији са Косова
“Никада до сада нисмо имали овако песимистичне тонове, где 95 одсто испитаника не види да се ситуација одвија у добром смеру, већина Срба сматра да ће бити горе него данас. Политичка нестабилност кључни је узрок. Тај део се везује на потпуно неповерење у лидере на Косову, у српској заједници, али и према албанским лидерима. Око 80% испитаника не верује ни једном политичком лидеру и партији са Косова”, каже извршни директор НВО Актив, Миодраг Милићевић.
У односу на прошлу годину, приметан је и значајан пораст (13%) искустава о одласку некога из непосредне близине на Северу Косова, што је директна последица ексцесних ситуација које су обележиле 2023.
“У овој години примећен је пораст грађана који себе не виде на Косову у наредних пет година, највећи број је оних од 18 до 29 година. Тек сваки четврти испитаник из ове генерације планира да остане да живи на Косову. Сваки други испитаник од 30 до 45 година себе види на Косову у наредних пет година. Као главни разлог за одлазак са Косова, испитаници су наводили непоштовање права Срба”, подаци су из истраживања.
“Преко 60 % испитаних се изјаснило да су они и њихове породице били директно угрожени. У северном делу Косова чак 89%, највероватније због нарушених политичко-безбедносних прилика. То је означило све ове негативне трендове који се тичу безбедности, имали смо Звечан, Бањску која није обухваћена овим истраживањем. Међутим, када је у питању безбедност јужно од Ибра, тај проценат је готово 66 %. Имамо јако суморну слику”, истиче Милићевић.
“Када су у питању Срби који живе и раде на Косову, све је стало у 24. септембар и дешавања у Бањској. Да су узета у обзир, резултати би били још трагичнији”, каже главни и одговорни уредник Радија Ким Горан Аврамовић.
Димитријевић: Пад приметан у скоро свим сегментима друштва
Главни и одговорни уредник Радија Гораждевац, Дарко Димитријевић, каже да је пад приметан у скоро свим сегментима друштва.
“То је негативан тренд. То показује у ком смеру се крећемо и куда идемо. Сви неки други сегменти друштва и начин на који размишља народ иду у негативном смеру”, каже Димитријевић.
Сматра да је овај документ добар темељ за било какво деловање институција, када је у питању српска заједница.
Упркос „представи“ да постоји готово једногласна подршка Александру Вучићу и Српској напредној странци, они уживају поверење 2.6% испитаника, што их ставља на прво место у односу на друге наведене опције. Српска листа има поверење 1.8% испитаника. Међутим, изражено је да Срби на Косову, бар по истраживању, не верују Влади Косова, а још мање Косовској полицији.
Реџепи: Надам се да ће српски народ живети у миру, не у страху
Потпредседница косовске владе задужена за заједнице, Емилија Реџепи, каже да су разни индикатори утицали на овакво расположење српске заједнице током испитивања.
“Надам се да ће се тај дијаграм ублажити наредне године и надам се да ће српски народ живети у миру, не у страху, не у мржњи према некоме, али и ти стереотипи међу људима се требају разбити и ми се морамо више економски повезивати, морамо се приближити једни другима, морамо живети заједно, морамо радити заједно, јер друге алтернативе и другог просперитета нема. Управо онако како смо годинама заједно живели, уважавајући своје комшије и поштујући различите нације”, казала је Реџепи у изјави за Радио Ким након представљања извештаја.
Само 14 одсто верује да ће дијалог побољшати живот српске заједнице
Када је дијалог Београда и Приштине у питању, овај процес подржава 18,2 % испитаника. Наставку преговора противи се 42,8 % анкетираних. Међутим, само 14,1% испитаних сматра да ће овај процес утицати боље на живот српске заједнице, а 19% сматра да ће бити формирана ЗСО.
Испитаници су истакли да највише поверења имају у извештавање медија на српском језику на Косову, док најмање поверење имају у албанске медије. Ипак, у односу на прошлу годину приметан је нагли пораст уверења испитаника који се осећају слободно да јавно искажу своје политичке ставове – са 25,5% на 37% испитаних.
“Чињеница да се по први пут појављује податак да српски медији имају добру тројку (2,94), то је највећа оцена у последњих неколико година. То је посебно велика оцена ако се узму у обзир медији који раде у тешким условима. Те редакције су мале, али се и даље труде, у својим могућностима, да у своје извештавање уредно укључују представнике владе, међународне заједнице, све оне који утичу на наш живот. Чињеница је да одлуке владе и одлуке међународне заједнице утичу на живот косовских Срба”, истиче Горан Аврамовић.
„Разграничење није решење, то је давно испричана прича“
На питања везана за идеју разграничења 14% испитаника је изразило позитивно мишљење.
“Последица свега што се дешавало на Северу у 2023. је утицало на обичне људе да промене мишљење у односу на претходне године. Имали смо негативну ситуацију са инцидентима, манипулације у јавном простору”, истиче Дарко Димитријевић.
Међутим, Горан Аврамовић верује да је прича о разграничењу, односно подели, завршена одласком бившег косовског председника Хашима Тачија у Хаг.
“Разграничење није решење, то је давно испричана прича”, додао је он.
Како је истакао, “ниједан озбиљан политичар и на Косову и у Србији не мисли да је ово добро решење”.
Истраживање “Анализа трендова” је обављено на узорку од 536 испитаника у срединама у којима живе Срби у периоду од јуна до августа прошле, 2023. године.
