Од почетка рата у Украјини из Приштине стижу позиви за брзо учлањење Косова у НАТО и Европску унију. Већина аналитичара такав захтев сматра нереалним, али и истиче да ће украјинска криза утицати на регион, па и на решавање питања Косова. Како? За сада је неизвесно, преноси Н1.
Сведочимо највећем геополитичком догађају након пада Берлинског зида у којем и други актери покушавају да буду проактивни, каже Душан Миленковић из Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе.
„Видели смо да поред Украјине, која је наравно, затражила пријем у Европску унију, имамо и захтев из Молдавије, из Грузије. Имамо неке реакције које покушавају да се сврставају у односу на овај геополитички тренутак, али колико је то реално – мислим да је заиста далеко од реалности“, каже Миленковић.
Аналитичари нереалном сматрају и иницијативу која долази са Косова.
“Добро је имати политичку вољу за придружење НАТО-у, али то је процес у којем прво треба да будемо позвани од НАТО-а, а са друге стране четири чланице НАТО-а не признају Косово, а оне би могле да блокирају Косово у овом процесу”, каже Доника Емини, аналитичарка из Приштине.
Тако је, каже, и Европски пут повезан са дијалогом у Бриселу и земљама које не признају Косово.
Иако је мораторијум предвиђен Вашингтонским споразумом истекао у септембру Влада Косова није покренула чланство у међународним организацијама, објашњава Емини и додаје да су позиви из Приштине за НАТО и ЕУ дошли као реакција на рат у Украјини.
“Ако Косово аплицира, а мораторијум је истекао, верујем да би Вучић покренуо кампању отпризнавања, нажалост Косово ту не може ништа него да покрене поново признања и јача билатералне везе са земљама које су до сада признале Косово, да осигурамо да не изгубимо још и њих. Али то је рат у којем обе стране губе”, каже Емини.
Иако Бајденова администрација формално стоји уз Вашингтонски споразум, он је практично мртав, сматра Миленковић.
“Ја мислим да ће све што се буде дешавало у политичкој динамици између, пре свега Београда и Приштине у оквиру дијалога, али и са кључним актерима тог дијалога, то су САД и ЕУ, да буде ново у односу на ову кризу и на долазак нове администрације”, каже Миленковић.
Ипак указује да су сви међународни актери фокусирани на Украјину, а тек када се та криза реши, видећемо како ће се одразити на дијалог о Косову.
(Н1 инфо/Косово онлајн, 13. 03. 2022)
