Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Ана и Далибор Вуковић из Косовске Митровице ускоро ће по 10. пут постати родитељи

Радосна дечија граја дочекује нас у дому Ане (38) и Далибора (45) Вуковића из Косовске Митровице. Од њихово деветоро деце дочекују нас седморо, велики искрен осмех добродошлице најпре је стигао од Тамаре (3), од Анђеле (16), Страхиње (11), Милице (9), Софије (7), Јелисавете (6) и Ксеније (1) док су најстарији Милан (17) и Катарина (12) са оцем тренутно у селу Грабовац где имају сеоско домаћинство, пишу Вечерње новости.

Док смо се редом поздрављали с подмлатком Вуковића њихова мајка Ана нам се извињава што не може да нас дочека онако како иначе дочекује госте. Не може јер је у деветом месецу трудноће и ових дана ће на свет донети и десето дете.

“Прошле године за празнике обећала сам да ћу супругу подарити још једно дете, а деци брата или секу, и ево за који дан ћу испунити обећање”, говори нам Ана, која лежи у кревету дневне собе док се малишани једно другом до увета смештају на други.

За то време Анђела брине о браћи и сестрама да све буде под конац, и заиста уредност и чистоћа су прво што примећујемо у стану од 70 квадрата у којем како нам каже Ана свако има свој кутак.

“Када чељад нису бесна кућа није тесна”, уз осмех каже Ана.

Сви имају места за спавање а што је најважније и за учење. Поносно Ана прича да су шесторо Далиборове и њене деце школарци и да су одлични ђаци.

“Имају све што им је потребно нама је најбитније да постану добри и честити људи, да разумеју вредност породице и да брину једни о другима. Зато их и учимо основним животним предностима, да никога не мрзи, да не буду љубоморни једни на друге или на било кога, да буду солидарни и срећни јер је живот сам по себи дар већи и драгоцени од свих материјалних вредности”.

Малишани пажљиво слушају сваку мајкину реч али кажу да тренутно највише размишљају о томе да ли ће добити брата или сестру.

“Сестре су нам бројније па бих волели да добијемо брата. Волећу и секу као што их све подједнако волим”, искрен је Страхиња који је у одсуству оца и најстаријег брата тренутно “глава породице”.

Тако је и било док се отац Далибор није вратио се имања.

“Поред свог посла техничара у болничком центру одлазим у село да бих подупро кућни буџет, каже Далибор. Живимо само од моје плате и дечијег додатка али гледамо да им ништа не недостаје.

Зато и на питање шта би волели да добију од играчака или слаткиша малишани Вуковића слажу раменима, само нека су живи и здрави све ће се створити прича Далибор.

“Деце заправо никада није доста где је више деце већа је љубави и слога. А моја супруга је “моја храброст” јер највише времена проводи са децом и радно време јој траје 24 часа као да ради у приватном забавишту”, каже Далибор.

 

Извор: Косово онлајн

Фото: ТВ Мост

 

Став