Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Ана Оташевић: Свет према Бајдену

Како ће изгледати спољна политика новог америчког председника могли смо више да сазнамо 19. јануара након саслушања у спољнополитичком одбору Сената САД тек именованог шефа америчке дипломатије, Ентонија Блинкена.

Нови државни секретар у тиму Џозефа Бајдена, што је позиција једнака министру спољних послова, није случајно на овом месту – био је дугогодишњи Бајденов спољнополитички саветник, други човек америчке дипломатије у време Барака Обаме.

Иза углађеног дипломате који говори француски без акцента и свира гитару, крије се један од највећих заговорника америчког интервенционизма у свету, уверен да тамо где Сједињене Државе немају водећу улогу влада хаос. Овај саветник америчких компанија за наоружање, подржавао је бомбардовање Ирака 2003. године као и бомбардовање Либије 2011. године и сматра да је грешка што Обамина администрација није бомбардовала Сирију, за шта део одговорности преузима на себе.

Бајденовом претходнику, Доналду Трампу, замера што је урушио ауторитет Вашингтона у свету. Трампову еру види као злосрећну епизоду која је имала за последицу повлачење САД са међународне сцене. Његова је намера да овај ауторитет поврати. Како? Поновним успостављањем веза са савезницима, нарочито европским, које је Трамп игнорисао, као и јачањем утицаја у међународним институцијама из којих се бивша администрација повукла.

Једном речју повратак мултилатерализма након Трамповог унилатерализма, интервенционизам наспрам окретања унутрашњим питањима, „повратак Америке“ након доктрине „Америка на првом месту“ претходне администрације.

Блинкен има посебне везе са Француском, где се школовао у младости и где је члан главног одбора фондације „Лидери за мир“ Жана Пјера Рафарена, бившег француског премијера из времена Жака Ширака, а садашњег председника одбора за спољне односе, одбрану и оружане снаге у Сенату. „ Заједно смо у бољој позицији да се супротставимо претњама које долазе од Русије, Ирана и Северне Кореје и бранимо демократију и људска права“, објаснио је Блинкен сенаторима намеру да обнови савезништва. „Америчко вођство још увек има тежину“.

Интервенционизам у одбрану „демократије и људских права“ је политика добро позната у Србији, Ираку, Афганистану и на другим местима на којима су извршене војне интервенције под вођством Сједињених држава од краја Хладног рата.

Блинкен је од 1994. до 2001. године био члан најужег тима Била Клинтона у Белој кући за питања безбедности, био је његов сарадник и писао му је говоре. Од 1999. до 2001. године је био Клинтонов саветник за односе са Европском унијом и НАТО-ом, дакле у време бомбардовања Југославије. Од 2002. до 2008. године радио је у одбору за спољнополитичка питања америчког Сената у коме се расправљало о судбини Косова и америчкој спољној политици према Србији, након што су у Приштини прогласили независност  и, уопште, био је директно укључен у одлуке које се тичу америчког присуства у региону. Разлози за ово присуство су различито тумачени у редовима демократа који у интервенционизму виде инструмент спољне политике, али се своде на контрирање руском утицају, који је често некритички преувеличаван, и на неповерење према главним европским савезницима да ће бити у стању да спроведу заједничку политику према Балкану.

Његов одговор сенаторима, да „има ствари које можемо да учинимо да помогнемо напретку Косова, као и Србији да иде напред“, треба тумачити у контексту ове деценијске политике, чији је Бајден – који је од почетка био заговорник независности Косова – један од стожера.

Кина, Русија, Израел

Иако је најављен раскид са политиком претходне администрације, у питањима спољне политике постоји континуитет – непријатељ број један и даље је Кина.

Мајк Помпео, претходни државни секретар, оптужио је Кину за „геноцид“ над Ујгурима, туркијским народом већином муслиманске вере. Око десет милиона Ујгура живи у области коју је Кина припојила 1949. године и која је званично аутономна. Западне дипломатије оштро критикују Пекинг, оптужујући га да протерују припаднике овог народа, затвара их у логоре где су изложени нехуманом третману и да насељава Кинезе у овај део земље.

Блинкен је, неуобичајено у атмосфери снажних тензија које су обележиле предају власти на Капитол хилу, дао право Трампу због тврде политике према Кини и поновио оптужбе свог претходника за геноцид над Ујгурима.

За демократе је главни непријатељ Русија, за коју су четири године говорили да стоји иза Трамповог успона до Беле куће, док су републиканци оптуживали демократе за мондијализацију која је ишла на руку Кинезима.

И Бајденова екипа у Пекингу види стратешког противника, али ће, за разлику од Трампове администрације, тражити да ојача позиције кроз савез против Кине, иако је Блинкен изјавио да не намерава да прекине дијалог са Пекингом, када је реч о трговинским питањима или, на пример, о клими. У Кини је амерички произвођач електричних аутомобила Тесла отворио фабрику, тамо се производи Ајфон и други производи америчких технолошких гиганата. Син америчког председника, Хантер Бајден, такође је имао послове у Кини. Како то иде упоредо са оптужбама за геноцид? О овим оптужбама Вашингтона биће приморана да се изјасни и Европска унија, која је са Кинезима крајем прошле године потписала споразум о инвестицијама.

Слична политика политичких притиска, али без затварања врата за неке облике сарадње, односиће се и на Русију, са којом је заоштравање односа неминовно. Бајден је одмах по доласку у Белу кућу тражио обавештајне податке о руском утицају на политичка дешавања у САД последњих месеци. Очекује се отварање истраге на основу оптужби о мешању у изборе 2020. године,  тровању руског опозиционара Алексеја Наваљног или провалу у владин сервер, за шта демократе оптужују руске службе. Нови председник је, ипак, најавио да ће обновити на пет година споразум са Русијом о ограничењу нуклеарног наоружања две земље, познат као Нови почетак (New START), који истиче 5. фебруара.

Континуитет америчке политике се види у односу према Израелу. Блинкен је рекао да је поборник идеје о две државе, израелске и палестинске, али је приметио да такво решење краткорочно „није реално“ и рекао да је за САД питање безбедности Израела „свето“. Он је објаснио и да неће доводити у питање Трампову одлуку да Јерусалим прогласи главним градом Израела и пребаци америчку амбасаду у овај град.

Лекције из Трампове ере

Друга два кључна члана Бајденовог тима за спољну политику и безбедност су дугогодишњи дипломата Вилијам Брнс и четрдесетчетворогодишњи Џејк Саливан, бивши саветник Хилари Клинтон.

Брнс, нови директор ЦИА, није ни политичар, ни војник, ни обавештајац, као већина његових претходника. Био је амбасадор у Јордану, од 1998. до 2001. године, и у Русији, од 2005. до 2008. године, заменик државног секретара Хилари Клинтон од 2011. до 2014. године (2012. године је у том својству посетио Балкан). Након дипломатске каријере био је на челу Карнеги фондације, утицајног тинк-тенка за ширење спољнополитичког утицаја САД, са седиштем у Вашингтону.

Сва тројица, Блинкен, Брнс и Саливан, били су укључени у преговоре са Ираном, који су се завршили међународним споразумом о иранском нуклеарном наоружању за време Барака Обаме, који је Трамп поништио. Бајденов тим намерава да тај споразум обнови, свестан да су се околности промениле. Зато то неће бити у потпуности повратак на дипломатију из Обаминог доба. У чланку који је објављен прошлог лета у америчком месечнику Атлантик, Брнс је дао своју визију дипломатије након Трампа. Говорио је о три могућности: повлачењу, обнови и осмишљавању нове политике. Навео је да је у Обаминој политици било елемената повлачења, као на Блиском истоку, али да се то показало погрешно јер, сматра он, нико није спреман да преузме улогу Сједињених држава. Повлачење је, дакле, искључено. Друга могућност је обнављање идеје о САД као класичној сили која намеће моћ. Брнс не мисли да је америчка моћ на заласку, напротив, жели да је афирмише, али се пита имају ли Американци средстава и нерава да се бескрајно надмећу са Кином.

Чланови Бајденовог тима су у међувремену анализирали разлоге за пораз демократа на претходним изборима. Остаје да се поново осмисли политика у свету који се значајно изменио. „Живимо у другачијој стварности. Америка више не може да диктира догађаје онако како се то некада чинило“, констатује Брнс. И овде се види та жеља да се Бајденов тим,  приближи савезницима, пре свега Европљанима и да се води „дипломатија средње класе“, покушај да се разувери Трампово гласачко тело да их тамо нека елита из Вашингтона гура у глобализацију и одлуке које немају везе са њима.

 

Извор: Данас

Фото: GETTY

Став

Патријарх Порфирије: У мојим молитвама на првом месту ће бити Срби на страдалном Косову и Метохији, који су у нераскидивом јединству са нашим народом у Републици Србији, али и са нашим народом који живи у Републици Српској, Црној Гори, у Босни и Херцеговини у целини

Прочитај више...