Ректор Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици професор др Небојша Арсић поручио је у интервјуу за Косово онлајн да је изненађен одлуком косовских власти да стопирају радове на изградњи зграде Универзитета, али и других објеката у овом граду, попут школе за угрожене категорије и социјалних станова.
“Обустављени су радови на изградњи зграде Универзитета. Нисмо то очекивали, све нас је та одлука изненадила. Сваког дана гледали смо како напредује градња, спрат по спрат, и ишчекивали да се заврши и да се коначно уселимо у ту нову зграду, и Ректорат и наши факултети. Међутим, уследио је ‘хладан туш’, непријатно изненађење и сазнали смо да су радови обустављени, да је њихова инспекција уз асистенцију полиције дошла и затворила градилиште. За изградњу постоји сва потребна документација и постоји табла на самом градилишту која је прописно обележена са подацима о пројектанту и извођачу”, каже Арсић.
Да ли је ово знак да је после “удара” косовских власти на СПЦ и српско здравство, сада на ред дошао и систем образовања?
Тај удар је до сада био посредан, кроз слободу кретања и друге мере којима је студентима и наставницима ограничаван приступ часовима и испитима. Сада имамо први пут директан удар на Универзитет, тако да се бојим да ово није крај и да ће уследити нешто иза овога. Морамо да се припремамо како ћемо да радимо у оваквим околностима. Чекамо развој ситуације, да видимо да ли ће реаговати међународни органи. Спреман сам да упутим допис нашим међународним партнерима да их обавестим о овоме, па да видимо да ли можемо да очекујемо помоћ у том смислу, јер ово утиче на наш рад.
Од којих међународних инстанци ћете затражити помоћ?
Обавестићемо и Асоцијацију европских универзитета, али и међународне власти на Косову. Пре свега Кфор и Унмик. Имам редовне састанке са њима и упутићу им обавештење о чему се ради, јер сам пре само три недеље са командантом Кфора обишао то градилиште које је сада затворено. Да је то нешто нелегално не би командант Кфора био са нама тада и ја ћу га упознати са овом ситуацијом. Имам од њих гаранције да ће се настава одвијати неометано, па ћемо да видимо шта ће се даље дешавати.
Ко је издао потребну документацију за изградњу зграде?
Све је то издао Привремени орган Скупштине општине Косовска Митровица, тако да све то иде легалним путем. Међутим, ово је класична демонстрација самовоље и присиле, тако да они настављају даље. Осим тога што нам увођење свакодневних мера отежава рад у смислу слободе кретања, проблем са регистарским таблицама, са доласком студената на испите и предавања, сада имамо још и ово. Рад у оваквим околностима није лак, али ми дајемо све од себе да се обезбеде најбоље могући услови за студирање.
Приштински Универзитет је члан многих међународних образовних асоцијација. Очекујете ли њихову реакцију?
Морам да нагласим да ми нисмо нека илегална институција, да смо чланови Европске асоцијације универзитета и многих других академских удружења, учествујемо активно у међународним пројектима, присуствујемо међународним састанцима, чланови смо и Ректорског форума Југоисточне Европе, нас признају све важеће образовне институције. Једини проблем који имамо је са властима у Приштини. Они уз верификациону комисију, ипак, посредно признају наше дипломе, да смо ми нелегални, то се не би дешавало.
Да ли ситуација на северу и све што се догађа претходних недеља компликује упис, имате студенте из целе Србије?
Наравно, за нас је то био велики проблем и са зебњом смо ишчекивали јунски уписни рок, имајући у виду све околности у којима живимо и радимо, с обзиром да једна трећина студената долази из осталих делова Србије, нарочито у другом уписном року. Неки студенти који не успеју да се упишу на неки од жељених факултета на другим српских универзитетима, долазе код нас. Нудимо одличне услове у смислу да обезбеђујемо велики број буџетских места, имамо места и на најатрактивнијим смеровима и студијским програмима. Када говоримо о јунском уписном року, могу да кажем да смо попунили 70 одсто квоте за буџетска места. Међутим, то није равномерно распоређено, постоје студијски програми за којима је већа ‘потражња’, тако је рецимо медицина практично попуњена. На другим факултетима има још и буџетских и места за самофинасирајуће студенте, а о броју ћемо обавестити јавност пред други уписни рок у септембру, када ћемо позвати студенте да упишу неки од наших факултета. Али, предуслов за све је стабилна политичка ситуација, да ти људи могу слободно да дођу и да родитељи без забринутости пошаљу децу код нас.
За упис на које фалултете је било највеће интересовање?
Поред Медицинског, тражени су студијски програми на Факултету техничких наука, програмирање, информационе технологије, психологија на Филозофском факултету, ту су места попуњена скоро потпуно у првом уписном року, али ми увек нађемо неко место више ако се јави потреба за студенте. Добили смо одобрење од Акредитационе комисије за проширење листа са бројем студената. Имамо самофинансирајућа места, наше школарине су много ниже у поређењу са свим другим универзитетима у Србији, тако да и ако неко не упадне на буџет, већ на самофинансирање, студираће по два, три пута нижим ценама него што је то случај на другим универзитетима.
На Приштинском универзитету школарине су између 18.000 и 100.000 динара за годину, што је упола мање у односу на неке сличне факултете на другим универзитетима у Србији…
Да, на пример, година на стоматологији која је практично најскупља, на нашем универзитету кошта 100.000 динара, јер ту мора да се обезбеди комплетан материјал за рад, од зубарских столица до потребних материјала.
Постоји ли опција да се организује и трећи уписни рок и за које факултете?
Ако за тим буде потребе организоваћемо и трећи уписни рок у октобру, али то ћемо знати после септембарског уписног рока. Ако нам је репер прошлогодишњи упис у јунском року, ове године имамо педесетак студената мање у односу на прошлу годину, када је ситуација била далеко стабилнија. То нам улива наду да ћемо и у септембру моћи да попунимо остала слободна места. Али треба да имате у виду и демографска кретања. И многи универзитети у Србији немају проблеме које ми имамо, па опет не успевају да на неке студијске програме упишу планиран број студената. Има један број факултета који су успешни, оно што је атрактивно попуњено је на свим универзитетима, али имате и факултете који не могу да попуне предвиђену квоту. То су трендови и ми смо део тога и не можемо да штрчимо. Образац је сличан, оно што је популарно у Београду, Нишу и Крагујевцу популарно је и код нас. За нас важе иста правила као за остале универзитете у Србији, нисмо изузетак.
Да ли позивате студенте из осталих делова Србије да се пријаве на Приштински универзитет у другом уписном року?
Учинио сам то још у септембру, позитиван је био одзив, али је било и критика, како се усуђујем да зовем децу када је оваква политичка ситуација. Оно што је обезбеђено за нашу децу са Косова и Метохије, исто ће бити на располагању студенту из било ког другог града, из других делова Србије. Позив стоји, оно што је у нашим могућностима трудићемо се да им обезбедимо најбоље могуће услове за студирање, а очекујемо да ће међународне организације, које су задужене према Резолуцији 1244 Савета безбедности УН да обезбеђују мир и политичку стабилност на Косову и Метохији, да пораде на томе и обезбеде сигурно и безбедно образовање и здравство, које су једна од основних људских права и да наши студенти имају права као и друге њихове колеге.
