Правни, дипломатски, па и регионални, одједном је постао унутарполитички проблем Северне Македоније. Траже се оставке и препуцава ко је крив. За саговорнике Косово онлајна бекство из кућног притвора некадашњег припадника ОВК Бљерима Рамаданија од почетка је био „врућ кромпир“, а исход – идеално решење како да Скопље не поквари политичке односе ни са Београдом, ни са Приштином.
Пише: Арсеније Вучковић
Рамадани је ухапшен 17. јула у Северној Македонији на основу Интерполове потернице због оптужнице за ратних злочина над Србима 1999. године.
Био је припадник Оперативне зоне Неродимље ОВК, која је позната по прогону више стотина Срба из урбаног дела Урошевца и села Неродимље, Крајиште, Велики и Мали Алаш, Слатина, Голеш, Помазатин, као и паљењу српских кућа и рушењу цркава, киднаповању и убиствима више десетина Срба и прогону српског становништва из општина које је та оперативна зона покривала
Основни суд у Тетову је 1. августа одлучио да уместо у затвору, коначну пресуду Врховног суда сачека у кућном притвору.
Из њега је побегао у среду, само два дана пре изрицања пресуде.
Према писању македонских медија у томе су му помогли припадници суда и полиције.
“Надлежни правосудни орган доставио је Министарству унутрашњих послова документацију за расписивање централне потернице за Б.Р. јер тренутно није доступан органима за спровођење закона. Министарство унутрашњих послова предузима мере на проналаску особе”, саопштено је јуче из македонског МУП-а.
Премијер Северне Македоније Христијан Мицкоски је одговарајући на новинарско питање како ц́е бекство и случај Блерима Рамаданија утицати на односе Македоније и Србије, рекао да као држава и Влада желе да граде добросуседске односе са свим својим суседима.
На констатацију да је министра здравља Арбена Таравара још 2. августа изјавио да је Рамадани ослобођен, Мицкоски је рекао да то није прочитао.
„Нисам чуо да су се хвалили да су га ослободили. Али, рецимо, имамо особу која је оптужена у случају ’Монструм’ и налази се у затвору на Косову где служи казну од 24 године. Када питамо наше комшије, кажу да не могу да га изруче јер је на издржавању казне од 24 године затвора, јер је тамо извршио кривично дело, убио човека и тамо је осуђен. Не бих коментарисао судске одлуке, сачекајмо да се изјасне тужилаштво и судови, па тек онда да коментаришемо“, поручио је Мицкоски.
Министар унутрашњих послова Северне Македоније Панче Тошковски каже да полиција није крива за бекство из куц́ног притвора Рамаданија
„У случају бекства Блерима Рамаданија, право питање би требало да буде зашто је суд одлучио да ту особу стави у куц́ни притвор уместо ефективног притвора“, казао је Мицкоски.
А онда су се у читав случај укључиле партије, и владајуће и оне у опозицији, и македонске и албанске…
СДСМ оптужила је Тошковског да је полиција „зажмурила” на Рамаданијево бекство, а донедавна владајућа ДУИ је отишла корак даље и партије у власти назвала – вазалима.
„Губитници избора, вазали који љубе руке у моноетничкој власти, који немају легитимитет албанских бирача, вец́ их преферира ВМРО, хвалили су се да су ослободили Бљерима Рамаданија, обмањујуц́и народ да су мере безбедности промењене, док је јуче полиција поново одлучила да га задржи и упути у активни притвор”, наводи се у саопштењу.
„Вин-вин“ ефекат
Аналитичар из Скопља Петар Арсовски каже у разговору за Косово онлајн да бекство Бљерима Рамаданија донекле одговара свима у Северној Македонији, али и региону.
„Мислим да је свима донекле одговарао овакав исход, јер се са захтевом за екстрадицију појавио антагонизам или тензија између Македоније и Србије. Такви захтеви су до сада одбијани. Такође, имајмо у виду да је реч о особи која код албанске популације у Македонији има висок степен сензибилитета и да је изручење могло изазвати политичке тензије. Тако да мислим је да овакав исход политички свима одговара, иако административно и институционално отежава посао“, сматра Арсовски.
Оцењује да је Рамадани од почетка био „врућ кестен“ за Северну Македонију.
„То је био врућ кестен за власт јер се Македонија нашла на средини између Косова и Србије, а није било доброг решења, сем можда оваквог. ’Гурања под тепих’ или бекство осумњиченог је начин да се случај заташка, односно да не буде под толиким притиском у том троуглу“, оцењује Арсовски.
Ипак, истиче да се бекством Рамаданија, у правном смислу заправо ништа није променило.
„Ништа се не мења, захтев остаје важец́и. Мислим да је Македонија вец́ одлучила да га нец́е изручити и то је вец́ независна правна процедура. Не знам да ли ц́е то ојачати захтев за екстрадицију, али најмање ц́е променити одлуку са куц́ног притвора на ефективни притвор. Мислим да је то самосталан поступак обезбеђења оптуженог, односно оног који се налази у екстрадиционом притвору, унутар Македоније“, објашњава овај аналитичар.
Закључује да ће одлука о изручењу без сумње имати политичке последице.
„Те политичке последице вец́ видимо, јер је реч о особама које изазивају високи сензибилитет код Албанаца у Македонији, укључујуц́и и неке од политичких партија. Зато постоји политички утицај и зато ни у прошлости у вец́ини тих случајева није дошло до изручена, јер би то Македонију увукло у препирку и борбу између Београда и Приштине, у коју суштински не желимо да улазимо“, сматра Арсовски
Изричит је и да званично Скопље неће мењати своју спољну политику, барем када је реч овим, регионалним темама.
„Без обзира на унутрашње последице, бар на спољном плану, мислим да ц́е се ова неутрална позиција задржати, на нивоу званичне политике Скопља“, закључује Арсовски.
Право и политика
Адвокат и некадашњи војни тужилац Драган Пашић каже да ће неизручење Бљерима Рамаданија највероватније имати политичке и правне последице у односима Северне Македоније и Србије.
„Највероватније ће бити политичких последица. Подсетит ћу вас да Република Северна Македонија није изручила Гаруфа Дуголија и (Томора) Морину. То је било пре неколико година, а ја не очекујем да ће да изручи и Бљерима Рамаданија. Када кажем и правне последице онда се примењује принцип реципроцитета. То значи да уколико би Северна Македонија имала такве захтеве према нашој земљи, поставља се питање да ли би наша земља удовољила таквим захтевима. Наравно, настају и политичке последице. Ради се о поверењу између наше државе и о даљој политичкој сарадњи“, истиче Пашић за Косово онлајн.
Према његовим речима поступци екстрадиције особа за којима су расписане међунородне потернице увек представљају и политичко и правно питање.
„Екстрадиција је и политичко и правно питање. Европском конвенцијом о екстрадицији из 1957. године потписнице тог мултилатералног уговора су се обавезале да међусобно изручују држављане које су извршили кривишна дела, а које признају све државе које су потписнице те конвенције“, каже Пашић.
Додаје да постоје и изузеци од изручења, а као пример наводи случај с почетка 2017. године када је по доласку на аеродром “Базел-Милуз” на истоку Француске на основу Интерполове потернице ухапшен Рамуш Хараднија, у то време председника Алијансе за будућност Косова.
„Са друге стране, постоје и изузетци од изручења. То је посебно карактеристично за Француску, која је то право до сада искористила. Подсетићу вас у случају Рамуша Харадинаја када је нашла да су испуњени правни разлози за изручење, али да није оправдано изручити га нашој земљи, јер не би имао третман који је по њиховом мишљењу неједнак, односно није једнак у односу на друге грађане наше земље. Тако да је то и правно и политичко питање, мада би требало да се заснива на праву“, објашњава Пашић.
Подсећа да је између Србије и Северне Македоније Уговор о изручењу закључен 29. новембра 2011. године.
„Према том уговору Република Северна Македонија се обавезује да изручује држављане на захтев наше земље који су извршила кривична дела на нашој територији“, објашњава Пашић.
Спорне одлуке
Коментаришући расплет случаја Бљерима Рамаданија, адвокат из Скопља Јанаки Митровски каже за Косово онлајн да је од почетка било извесно да неће доћи до његове екстрадиције, али и да је крајње упитно због чега му је изречена мера кућног притвора која се у случајевима екстрадиције и ризика од бекства изриче само у посебним случајевима.
„Мислим да је више него извесно да нец́е бити изручења Блерима Рамаданија. Крајње је неортодоксно, да се тако изразимо, неодређивати меру притвора, јер је у екстрадиционом поступку, за разлику од редовног, закон супротно постављен. Ако је у редовном поступку притвор последња мера, у екстрадиционом поступку се слабија мера одређује само у случају посебних разлога, јер је у случајевима екстрадиције ризик од бекства увек главни акценат који се ставља као аргумент за одређивање мере притвора“, каже Митевски.
Истиче да без обзира на новонастале околности, међународна потерница против Рамаданија остаје на снази и да он може бити ухапшен сваки пут када напусти Косово.
„У случају неизручења, његова међународна потерница ц́е остати на снази јер ју је расписала Србија, што је основни предуслов за тражење екстрадиције. Дакле, да, господин Рамадани нец́е бити слободан човек мимо Косова и требало би да буде ухапшен на било ком граничном прелазу или ако се нађе на територији друге земље“, истиче Митевски.
„Врући кромпири“
Истраживач Центра за друштвену стабилност из Новог Сада Алекса Грубешић нема дилему да је случај Бљерима Рамаданија за Северну Македонију од почетка био „врућ кромпир“, а да је овакав сценарио највише одговарао албанским политичким елитама и у Скопљу и у Приштини.
„Дефинитивно је ово био врућ кромпир за власти у Северној Македонији. Они су имали притиске и са једне и са друге стране. С једне стране наравно из Београда да се Рамадани изручи, а са друге стране од Албанаца да то не буде учињено. И врло је дискутабилно каква би била одлука Врховног суда Македоније и ко би ту заправо одлучивао и на који начин. Албанци свакако нису хтели, и Рамадани и његови помагачи нису хтели да чекају овакву судску одлуку већ су се одлучили на бег из кућног притвора и да самим тим то буде епилог овог судског поступка“, изјавио је Грубешић за Косово онлајн.
Оцењује да је овакав епилог поступка за екстрадицију највише одговарао албанским политичарима и у Северној Македонији и на Косову како би се избегло суђење особи осумњиченој за ратне злочине над Србима.
„Свакако да бег из кућног притвора Рамаданија одговара албанским политичким структурама како у Северној Македонији тако и на Косову јер они никако не желе да Србија, званични Београд суди једном терористи ОВК. Само да подсетимо, Рамадани је био припадник Оперативне зоне Неродимље који је извршио ратне злочине над српским цивилима управо у Неродимљу и урбаном делу Урошевца и околним селима у читавом том региону. Он је оптужен за протеривање Срба, убијање српских цивила, али и за паљење српских кућа и цркава. И несумњиво је да се ради о једном ратном злочинцу и терористи који треба да буде санкционисан“, сматра Грубешић.
Подсећа да је Рамадани трећи припадник бивше ОВК који је ухапшен у Северној Македонији на основу Интерполове потернице коју је расписала Србија, али да је у оба претходна случаја суд Северне Македоније одлучио да их не испоручи.
