Песма „Весели се српски роде“ за кратко време постала је једна од химни српског народа, каже за Косово онлајн, филмски редитељ и сценариста Данило Бећковић. Оно што провоцира, додаје Бећковић, произилази из самог наслова, а то је позив на радост и весеље.
Ни песма, ни стихови нису спорни, каже Бећковић. Ипак, ко хоће да пронађе повод за критику, наћи ће га. Многи већ у наслову.
„Мислим да је то весеље, тај позив на радост нешто што провоцира, јер ми смо научили последњих 20 година да ми немамо право на радост. Да ми имамо право на извињавање, да имамо право на кривицу, на неку врсту посипања пепелом. Али, право на понос и радост, ја мислим да је то оно што провоцира. С друге стране, то је песма која каже: Нек се српски барјак вије. А онда набраја градове и места на којима се тај барјак вије сваки пут када ти спортисти направе неки успех. Заправо ништа нису слагали, ништа нису криво рекли тиме. Заиста, од Призрена до Румије вије се српски барјак уз сваку победу Новака Ђоковића, кошаркаша, било ког нашег спортисте“, каже Бећковић.
Припадници других народа у песми се и не помињу. Славе се, с друге стране, историјске личности и династије значајне за српски народ. То, очигледно, многе нервира, али, сматра Бећковић, никога не угрожава.
„Она говори искључиво о српском народу, о српским земљама, и говори на крају крајева о неким историјским личностима – Обилићима, Петровићима, Немањићима. Не видим да је било која од тих династија, било које презиме спорно на било који начин и да може бити спорно за било кога“, објашњава наш саговорник.
Нема песме која би више приличила догађајима на којима се „Весели се српски роде” прославила, јер највећу радост доносе нам управо спортисти, сматра он.
„Не постоји ниједна песма која њима више приличи. Она је једна од химни српског народа. Постала је то за једно веома кратко време, а то је химна која управо одговара ономе што наши спортисти доносе“, закључује Данило Бећковић.
