Како ће то да изгледа да Савет Европе, прва институција у светској историји реши да поцепа једну суверену државу, њену чланицу – Србију, а да при томе икада позове било кога на поштовање туђег територијалног интегритета, па и трагичне Украјине, ускоро ће моћи да се гледа у директном преносу, оценио је новинар Драган Бисенић поводом сутрашње ванредне седнице Комитета министара Савета Европе за пријем Косова у ту организацију.
Бисенић у ауторском тексту за Тањуг наводи да је јасно да Косово није држава, да неће ускоро ни бити држава и да је једина форма његовог данашњег постојања Резолуција СБ УН 1244.
“Савет Европе је организација која се заклиње у право, правду и европске вредности, па ће бити фасцинатно да се прочита и јавности представи мишљење уважених европских правника о овом преседану. И не само то, иако дијалог о немачко – француском предлогу још увек траје, али за Савет Европе, он је већ окончана ствар. У нацрту одлуке која би требало да се нађе пред амбасадорима у Комитета министара Савета Европе и за коју се тражи њихова подршка, практично се наглашава да се она реализује уз сагласност Србије, будући да се позива на договоре из Брисела од 27. фебруара и Охрида, од 18. фебруара, а у којима се наводи да се Србија “неће противити чланству Косова у међународним организацијама”, пише Бисенић.
Он истиче да је Косово пре годину дана, 12. маја аплицирало за чланство у Савету Европе, а разматрање ове пријаве више пута је помињано, али није икада узето у обзир.
“Ствари се мењају од првих разговора о немачком предлогу “две Немачке“ за Србију и Косово. Првобитно је прихватање косовске пријаве требало да се нађе на дневном реду редовног заседања Комитета министара Савета Европе, у уторак 18. априла. Након негодовања из Београда, будући да је на тој седници требало да се обележи и две деценије од пријема Србије (тада Србије и Црне Горе) у Савет Европе, овај предлог је одложен за понедељак, 24. април, за када је заказана хитна, ванредна седница Комитета министара која се одржава на нивоу амбасадора. Разлог за овакав временски распоред у вези са апликацијом Косова за чланство је уклапање у рад Парламентарне скупштине Савета Европе, чије заседање почиње исто сутра, па је план да се читава процедура што брже прогура, како би се то питање нашло и пред посланицима, који онда одлучују да ли ће захтев послати на следећу степеницу на Комитет министара СЕ на министарском нивоу, који се окупља у Рејкјавику 16. и 17. маја. Истовремено је планирано одржавање Самита Савета Европе на којем би требало да присуствују шефови влада или држава земаља чланица Савета Европе”, сматра Бисенић.
Он истиче да је за пријем Косова у Савет Европе, под условом да су државе Европе спремне да крше елементарне норме међународног права, потребна двотрећинска већина од 46 држава чланица, пошто је Русија напустила ову организацију, док 12 држава чланица не признаје Косово.
“За 2. мај планиран је нови сусрет Александра Вучића и Аљбина Куртија у Бриселу. По свему што претходни овом састанку, а у то се укључује и ова косовска апликација, може да се претпостави да ће опет да се разговара о Заједници српских општина и да би од стране косовског премијера могло да буде извучено неко опипљивије обећање да ће неки корак у стварању ове асоцијације ипак бити учињен. У дипломатским круговима се чује да је Курти наводно обећао да ће приступити стварању ЗСО уколико Косово уђе у Савет Европе, односно буде прихваћена његова пријава и уколико буде одобрена визна либерализација Косову. Трећи захтев је улазак Косова у НАТО програм Партнерства за мир. Има и за то довољно времена, јер се НАТО Самит одржава 11. и 12. јула у Виљнусу. Србији се објашњава како то није ништа посебно и како, ето, то ће помоћи српској мањини на Косову. Тако се најављује да ће услов за пријем у Савет Европе бити да се врате 24 хектара земљишта Високим Дечанима и обнова цркве Светог Николе у Призрену”: пише Бисенић и наставља.
“Дипломатска акција чије резултате видимо данас почела је пре скоро тачно годину дана, када је 3. маја у Берлину немачки канцелар Олаф Шолц примио председника Србије Александра Вучића и премијера Косова, Аљбина Куртија. Курти је тада обелоданио да је „од канцелара Шолца затражио да Немачка погура напред либерализацију виза за Косово”. „Два корака које ћемо предузети су апликација за чланство у Савету Европе и НАТО Партнерству за мир, где рачунамо на подршку Немачке”, рекао је Курти у Берлину на заједничкој конференцији са Шолцом”.
На конференцији за штампу немачког канцелара и председника Србије, постављено је питање да ли ће Србија да напусти Савет Европе, уколико Косово постане чланица. Немачки канцелар, рекло би се, рачуна с том могућношћу, пошто је одговорио. “Ми желимо да Србија остане у Савету Европе, да сви будемо заједно у Европској унији”.
Председник Србије је указао на поштовање Бриселског и Вашингтонског споразума, те да ће Србија, рекао је да је важно „да све што је потписано буде и спроведено у дело”, а у случају њиховог непоштовања, Србија ће поступити “у складу са својим државним интересима“.
“Очигледно је да је немачки канцелар прихватио сва три Куртијева захтева, па се отуда Немачка појављује као главни протагониста и промотер косовског државног статуса у евроатлантским међународним организацијама. Имајући у виду нове околности које су наступиле избацивањем Русије из Европе и стигматизацијом свега што може да личи на „руско“, створен је простор за даљу политику „свршеног чина“ коју овога пута према Србији води Европска унија пошто је једино Русија била у стању да у европским оквирима одржава равнотежу у европском односу према Косову. Тешко је рећи данас шта је смисао Савета Европе када је стање ствари такво да он жели Косово – ин, Рушиа – оут, али може се претпоставити да ће такав однос према Русији бити европска стварност у најмање наредних 15 – 20 година”, наглашава Бисенић.
Он на крају наводи да оно што се данас дешава са Украјином, на несрећу свих, адекватан је контекст за разматрање пријема Косова у Савет Европе. Како ће да изгледа да Савет Европе прва институција у светској историји која ће се решити да поцепа једну суверену државу, њену чланицу – Србију, а да при томе икада позове било кога на поштовање туђег територијалног интегритета, па и трагичне Украјине, изгледа да ће моћи ускоро да се гледа у директном преносу.
(Танјуг/Косово онлајн, 23. 04. 2023)
