Савет Европе, које називају и предворје Европске уније, одлучује о захтеву који је у име Приштине поднела шефица косовске дипломатије.
Косово је прескочило прву степеницу на путу ка чланству у Савету Европе.
Комитет министара ове организације подржао је захтев Косова са 33 гласа, седам против и пет уздржаних.
Против пријема Косова гласале су Мађарска, Румунија, Кипар, Шпанија, Азербејџан, Грузија и Србија, док су уздржане биле Босна и Херцеговина, Грчка, Словачка, Молдавија и Украјина.
У саопштењу по завршетку заседања, Комитет министара се позвао на Бриселски споразум Србије и Косова 27. фебруара 2023. године и Охридски споразум 18. марта 2023. године, као и на „важност да стране примене споразуме брзо и у доброј вери“.
„Сви који кажу да је то било у складу са неким споразумима – лажу. Из плана примене то је избацио (премијер Косова) Аљбин Курти“, тврди председник Србије Александар Вучић, један од учесника договора у Бриселу и Охриду.
У споразуму из Брисела, у члану 4 наводи се да Србија неће спречавати чланство Косова у било којој међународној организацији.
Вучић каже и да Србија није изненађена одлуком Комитета министара јер се одавно знало да за такво гласање постоји довољна подршка.
Председница Косова Вјоса Османи оценила је да одлука представља не само добар дан за људска права и демократију на Косову, већ и важан тренутак за целу Европу.
О захтеву ће сада одлучивати Парламентарна скупштина Савета Европе, у којој је потребно да добије двотрећинску подршку, да би је потом поново потврдио Комитет министара.
Наредни корак у процедури одиграће се у исландском граду Рејкјавику, где ће се средином маја одржати самит Савета Европе јер је ова земља тренутно председавајућа овог тела.
Косово је 12. маја 2022. године званично поднело захтев за пуноправно чланство у Савету Европе, а као одговор на то, Никола Селаковић, министар спољних послова Србије, рекао је после седнице Савета за националну безбедност да су четири државе повукле признање Косова.
Скраћивање и опрема: Стање ствари