Скоро десет година након што је договорено формирање Заједнице српских општина а што још увек није спроведено, ова тема још једном је задобила популарност након недавне ескалације ситуације на Северу Косова. Северни део Митровице облепљен је плакатима са логоом и ознаком „ЗСО“, а шест дана касније – амерички изасланик изразио је уверење да ће се о овој теми разговарати и постићи напредак током наредног сусрета Вучића и Куртија.
Десет дана уочи најављеног сусрета разговоре о ЗСО још једном је затражио и званични Београд. Са друге стране, Аљбин Курти, као и његова странка и даље се снажно противе формирању ЗСО. „Удружења заснована на етничким критеријумима, не могу да положе тест из Устава Косова и демократског универзалистичког принципа“, поручио је Курти само дан раније.
Косовска влада још увек није потврдила, али ни демантовала да ће ЗСО бити тема разговора на састанку између Куртија и Вучића заказаном за 18. август, јавила је синоћ приштинска Коха.
Поводом дневног реда састанка, косовски премијер је казао да нема званичну информацију.
Са друге стране, Курти је јуче још једном изразио противљење формирању ЗСО.
„Косово има Заједницу/Асоцијацију косовских општина. Верујем да се у оквиру ње може све реализовати“, поручио је Курти, али и поновио своје виђење – „да Срби са Косова нису тражили једноетничку заједницу“, већ да је то био „захтев Београда и нажалост уступак мојих претходника“.
Упитан о недавној изјави специјалног изасланика САД-а, Габријела Ескобара – да сада треба разговарати о ЗСО и да, постоји неколико европских модела који могу да послуже за формирање овог тела, Курти је за РСЕ још једном казао да није заинтересован за заједницу засновану на етничким критеријумима.
„Уколико имамо, рецимо, општине Шар-планине, или општине око руговских планина, или општине око реке Лепеница, општине које су више везане за географски положај, економски развој општина, за то сам заинтересован. Међутим, Удружења заснована на етничким критеријумима, не могу да положе тест из Устава Републике Косово и демократског универзалистичког принципа. Не могу. Дакле, не би требало да се формира Заједница општина јер ми имамо тај етнички идентитет – ако желимо добро овој земљи. А када се узме у обзир да Београд – упоредо са захтевом за етничко удруживање – изјављује да никада нец́е признати Косово, пошто каже да се масакр у Рачку није се десио – онда верујем да не постоји нико коме није јасан контекст у коме живимо“, поручио је Курти.
Оштро противљење формирању ЗСО-а јуче је изразила и председница посланичке групе Самоопредељења, Мимоза Кусари-Љиља (Лила).
Приштински медији јављају да је она на конференцији за штампу казала да ће се одупрети стварању ЗСО уколико се буде инсистирало на њеном оснивања.
Оцењује да би ЗСО заправо само служио као „механизам утицаја Србије на Косову“, а не као средство за побољшање живота Срба на Косову.
„Ако је идеја за оснивање Асоцијације и инсистирање на оснивању Асоцијације стварање и јачање механизма Србије за деловање на Косову, онда ћемо се, наравно, одупрети као што смо се томе одупирали до сада“, поручила је Љиља, преноси Коха.
Поменула је и Српску листу наводећи да је ова странка месецима „потпуно уздржана од свих акција унутар институција“.
Такође тврди да ова странка „не заступа интересе српске заједнице на Косову, већ само Србије“, преноси даље Коха.
Кусари-Љиља је рекла и да би требало да постоји унутрашњи дијалог са српском заједницом о питањима која јој припадају „у оквиру независног Косова“.
„Без праве унутрашње расправе, како је премијер земље најавио, унутрашњег дијалога са српском заједницом, о питањима која јој припадају на Косову као независној Републици за све грађане подједнако и без разлике, не можемо говорити о питањима која имају за циљ опструкцију државе Косово и правилног функционисања земље“, казала је ова посланица Самоопредељења, преноси Коха.
За разлику од косовског премијера и Љиље, некадашњи косовски премијер, Иса Мустафа, каже да постоје решења за спровођење споразума о ЗСО, али и подсећа да став САД-а о овом питању није новост.
„Што се тиче америчких представника, било из Стејт департмента или Беле куће, они имају доследне ставове по овом питању од 2013. Противљење Самоопредељења овом питању постало је разлог за долазак на власт. Сада се морају суочити са циљем који су изградили. Решење постоји, формулисао га је Уставни суд“, поручио је Иса Мустафа, преноси приштинска Коха.
Он каже да је неопходно да се што пре постигне коначан споразум, уз обострано признање, „који стабилизује Косово и овај део региона“.
„То је то што се тиче ове америчке администрације. Примећујем да ће то бити много теже у будућности, јер Србија, упркос томе што је на страни Русије, добија све већу подршку. Дакле, пролонгирање иде у његову корист и на штету стабилности. С друге стране, Влади Самоопредељења не одговара стабилност јер не зна и није склона томе да управља у нормалној држави, без позивања на рат, непријатеља, издајника…., јер је ово до сада био једини посао који су показали да знају да раде“, оценио је Мустафа.
Председник Србије састаће се са косовским премијером 18. августа у Бриселу, најављено је недавно из Европске уније. Биће то први састанак на високом политичком нивоу после више од годину дана, ако се изузме неформална вечера двојца са Лајчаком у Берлину почетком маја, чему је претходио и долазак немачког канцелара у Београд и Приштину.
Лајчак је све време безуспешно покушавао да двојицу лидера доведе за заједнички сто још од јула прошле године, након чега је убрзо у септембру и избила управо криза са таблицама, решена састанком Бесника Бисљимија и Петра Петковића у Бриселу и привременим шестомесечним аранжманом о стикерима у октобру. И та криза била је праћена барикадама.
Убрзо након најаве о сусрету на највишем нивоу, амерички изасланик за западни Балкан Габријел Ескобар, указао је на значај одржавања овог састанка и назначио да би САД желеле да се разговара и о ЗСО, али и начини прогрес у вези са овом темом.
И док је казао да ово тело „не треба да буде држава у држави“, поручио је да споразум мора да се примени и да се пронађу одговарајући модели.
„Заједница не би требало да буде у супротности са Уставом Косова. Не би требало да створи проблеме у функционисању Косова и не би требало да буде држава у држави. Међутим, постоји више европских модела према којима мањине могу да заштите своје културно наслеђе и свој језик, а у оквиру Устава. Желели бисмо да пронађемо неке од тих примера, можда и да их искористимо као водич ка путу напретка у спровођењу Заједнице. Надам се да ћемо о томе моћи да разговарамо у Бриселу касније овог месеца“, казао је Ескобар у разговорима са новинарима из региона у петак.
Наводи Ескобара, конкретно, да ЗСО мора да буде у складу са косовским уставом, наишли су на критику из Београда.
„Ако ставите ту ограду да буде у складу са њиховим законима, то читав дијалог чини бесмисленим, ако их ни они сами не поштују, ни Приштина не поштује свој устав, не би постојала косовска војска, јер стоји у том уставу да су о томе морали питати Србе, а нису“, каже Ана Брнабић.
Додала је да Бриселски споразум мора бити изнад косовског устава, али и да не види да постоји простор за разговор са Куртијем. „Код њега не постоји жеља за тим“, рекла је она.
У претходним данима неретко је косовског премијера и друге приштинске званичнике критиковао директор Канцеларије за КиМ, Петар Петковић, управо због неспровођења, односно одбијања да спроведу споразум о ЗСО, али и одлуке о таблицама и декларационим листићима.
„Ниједан Србин на северу КиМ не жели ни документа, ни таблице лажне државе Косово. Оно што Срби желе јесте Заједница српских општина са свим извршним овлашћењима и надлежностима“, поручио је недавно Петковић.
Петковић је уједно јуче прокоментарисао наводе Куртија који је још једном казао да неће да формира ЗСО.
„Ако Курти јавно потврђује да Заједница српских општина никада неће бити формирана, а да Срби морају да прихвате једностране и насилне одлуке о таблицама и личним картама, свима је јасно да Курти призива сукобе на Косову и Метохији“, поручио је Петковић.
