Блокада српске робе коју је косовска влада увела пре скоро месец и по наноси милионску штету предузећима са обе стране административних прелаза Јариње, Мердаре и Брњак, али је и огроман ударац на џепове потрошача на Косову који су се, указују саговорници Косово онлајна, због овог суочили са новим поскупљењима. Додају да нема никаквог економског оправдања за то што је рампа за камионе за српском робом и даље спуштена.
И поред јасних позива из ЕУ, САД, привредних удружења и компанија да блокада буде укинута и алармантних процена о огромној штети по економију Косова, која је иначе у лошем стању, влада на чијем је челу Аљбин Курти не одустаје од блокаде. Економисти на Косову упозоравају да ова одлука, осим што је додатно генерисала инфлацију, обесхрабрује и потенцијалне инвеститоре. Аларм код власти у Приштини нису упалили ни показатељи да је Косово на другом месту најсиромашнијих у Европи, после Украјине, а да су према последњем истраживању УНДП на Косову испитаници као највеће проблеме навели незапосленост, сиромаштво и инфлацију.
Руководилац Центра за регионалну сарадњу Привредне коморе Србије Александар Радовановић оценио је да је одлука косовске владе да забрани увоз српске робе са становишта економије неразумна и додао да штетно утиче и на српску и на косовску привреду, с тим што ће, како додаје, косовска привреда имати више штете.
Како је појаснио за Косово онлајн, одлука је неразумна јер се доноси у тренутку када је у целом свету општа инфлација, а Косово само себи “сече канале дистрибуције робе и ланце снабдевања”.
“То је потез који није марио за интересе привреде”, каже Радовановић.
Према његовим речима, када је реч о штети коју ће претрпети српска привреда, она је прогнозирана у односу на анализе прошлогодишњих дневних испорука српских производа на Косово.
Појашњава да се то мора поделити у два дела, односно од 14. јуна, када је одлука донета, до 8. јула када је косовска влада дозволила увоз вештачког ђубрива, хране за животиње, сировина, полупроизвода, као и машине и опреме за производњу.
Прошлогодишња испорука робе на Косово на дневном нивоу, како каже Радовановић, износила је око 1,3 милиона евра, у шта спада две трећине робе намењене за даљу прераду, па се тако, појашњава, штета на дневном нивоу треба умањити од 8. јула за 66 одсто.
“Руководили су се том одлуком, што показује и наша анализа, а то је да та мера погађа производни сектор на Косову, што је негде око две трећине производа који се пласира за даљу прераду, у шта су укључене и сировине, али и средства за рад. На неки начин смо им помогли да и они помогну својој привреди да не прекине производњу”, испричао је.
Радовановић каже да су се српски привредници интересовали колико би могла да траје та мера с обзиром на то да је за њих косовско тржиште интересантно.
“Тамо се на годишњем нивоу пласира негде око пола милијарде евра производа. Ниједно тржиште није занемарљиво, али када се посматра у односу на укупан извоз Србије, није баш много значајно. Свакако је важно са становишта малих и средњих предузећа и јако значајно у том смислу за наше компаније”, каже он.
Истиче да у у срединама на Косову са већински српским становништвом, људи вероватно немају могућности да дођу до српске робе јер се не пушта ништа што је готов производ.
Наводећи да сарадња са Привредном комором Косова функционише несметано, те да сарађују у оквиру заједничке платформе, Радовановић указује да је и сама косовска комора тражила да се та неразумна одлука укине јер веома штети привреди Косова.
Истиче да та одлука више штети привреди Косова, него Србије.
“Косовска привреда је крхка, није снажна, а ако пресечете ланце снабдевања производном сектору ударили сте на макроекономске параметре који ће на крају године показати негативне последице по БДП. Такође, погођени су и косовски потрошачи, који сада по скупљим ценама морају да плаћају производе нижег квалитета у односу на оне који су им долазили из Србије”, закључио је Радовановић.
Председник Алијансе за бизнис Косова Агим Шахини каже за Косово онлајн да, према прелиминарним истраживањима овог удружења, српска привреда до сада због блокаде има штету више од 40 милиона евра.
“Такође и Косово има губитке, али знатно мање него Србија. Све то иде у правцу губитака због тога што политичари, и на Косову, и у Србији, увек када нешто иде ка економском добру, праве неки политички потез и руше економију. Тако да је потребно да се реше проблеми и да се заврши дијалог са Србијом који може да покрене робу, капитал и општу слободу кретања људи између Косова и Србије без сметњи”, наводи Шахини.
Он указује да је Косово увозило на годишњем нивоу из Србиие робу у вредности од око 370 милиона евра и да су ти производи сада на тржишту делимично надомештени робом из других земаља, углавном из Бугарске, Северне Македоније, Албаније…
“Та роба је, међутим, у највећем броју случајева скупља од производа који су стизали из Србије. Дневна штета привреде Србије према извозу на Косову је више од један милиона евра. То ће, нажалост, трајати све док премијер Косова не одлучи да економија не треба да трпи због политичких неслагања. Морамо политику да одвојимо од економије, а то значи да без обзира шта се дешава у политичком смислу, економску сарадњу треба развијати”, истиче Шахини.
Наводи и да блокада утиче и на мању заинтересованост потенцијалних инвеститора да улажу на Косово.
“Инвеститори који долазе на Косово не размишљају само о косовском тржишту, већ о тржишту у Србији, у другим земљама Балкана. Док ми гледамо шта се дешава на северу Косова, док ми гледамо у правцу дијалога који не иде како треба, инвеститори се повлаче или одустају од улагања. Ниједан страни инвеститор не иде да инвестира у државу где нема сигурности, добре пословне климе, отворености за инвестиције, која нема политичку и економску стабилност. По ономе што смо видели последњих месеци, дешавања на северу Косова и те како утичу на то”, закључује Шахини.
