Изостао је заједнички сусрет. Аљбин Курти има три услова: Поред де јуре признања Косова од стране Србије, захтева повлачење писма некадашње премијерке Ане Брнабић о резерви Србије управо према признању Косова, „било де факто или де јуре“, те да Србија изручи Милана Радоичића и његову „парамилитарну терористичку групу“ косовским судским органима. Александар Вучић је дао индицију да је спреман да истражи опције у вези са писмом Брнабић и да формализује Европски споразум, како би одблокирао примену споразума. Коначно, ЕУ је пред данашњи састанак представила нов предлог плана примене самог споразума, али нису могли да конкретизују акције данас управо због Куртијевог условљавања. Ово су нове информације које је саопштио Џозеп Борељ након данашње рунде дијалога.
„На жалост, није било напретка у примени споразума данас. Премијер Курти представио је своја три додатна услова за своје даље ангажовање у ширем процесу нормализације“, казао је шеф европске дипломатије Џозеп Борељ након својих одвојених састанака са Александром Вучићем и Аљбином Куртијем у Бриселу данас.
Ситуација је била очекивана – тешка каква је увек и била, казао је Борељ у обраћању медијима.
Каже да су и Вучић и Курти дали своје предлоге како виде ситуацију напред али заједнички састанак је изостао: „Косово није било спремно за то“.
За танго потребно двоје
„Косово није било вољно да уради трилатерални састанак. Србија је била, али је за танго потребно двоје и потребно је двоје да седну за сто како би наставили дијалог. То данас није било могуће“, казао је шеф европске дипломатије сумирајући данашње утиске.
Иако је ЕУ претходно најавила заједнички састанак председника Србије и косовског премијера, након што се Борељ са посредником Мирославом Лајчаком, одвојено састао са њима, до тога није дошло.
„Неће човек да ме види, питајте га“, казао је новинарима претходно „мртав озбиљан“ председник Србије.
Признао је, додуше, да се све ипак врти око „де јуре признања“ уз неке нове услове, које је у свом обраћању медијима цитирао шеф европске дипломатије.
„Премијер Курти је представио три услова за своје даље ангажовање у ширем процесу нормализације, и желим да цитирам, како бих се држао стварности што више могу: Прво, формализација Основног споразума кроз потписивање од стране шефа државе и владе. То није нов захтев. Други – повлачење писма резерве који је 13. децембра 2023, званично поднела Г-ђа Брнабић Европској служби спољних послова. Још увек разговарамо о стварима које су се догодиле пре шест месеци. И треће, предаја Милана Радоичића и његове парамилитарне терористичке групе судским органима Косова“.
Вучић дао индицију о могућој ревизији писма Брнабић о црвеним линијама Србије за Косово
Казао је Борељ да Србија није била спремна да „у потпуности испуни“ услове Косова, цитирајући уставне ограничености.
„Док је председник Вучиц дао индицију да је спреман да истражи опције у вези са писмом бивше премијерке које смо спомињали пре и да формализује споразум у складу са претходним праксама дијалога, како би одблокирао примену споразума“, саопштио је.
ЕУ представила нов предлог плана примене Европског споразума
Такође је открио да је ЕУ пре састанка представила нов предлог плана примене споразума, што није било познато медијима и јавности уочи ове рунде разговора.
„Но условљавање примене споразума није дозволило то да се дијалог усмери на то како да стране конкретизују своје поступке“, додаје Борељ.
Стране јесу остале удаљење у томе како да се примени споразум и како да се настави процес, поновио је у више наврата, али и потврђује да се већ колико следеће недеље одржава састанак главних преговарача управо о примени споразума и других питања у дијалогу.
„На странама је да покажу конструктивност да се крене напред и да је то у њиховом интересу“, истакао је понављајући да не може ЕУ да нормализује односе Београда и Приштине, већ да је њена улога да помаже странама.
„Остајемо спремни да помогнемо на сваком кораку напред. Данас није било могуће ићи даље напред и сложити се, али наставићемо да све наше напоре и капацитете ставимо у службу нормализације односа Косова и Србије“.
Дијалог у застоју али се успеси превиђају
Није имало резултата данас, али је шеф европске дипломатије на самом почетку направио преглед дијалога за последње четири године, листајући оно што види и као неуспех, али и као успех који се често превиђа.
Дијалог је у застоју већ две године. Због тога је једна од његових првих акција била да дијалог врати у Брисел. И то је подсећа био разлог да постави Мирослава Лајчака као посредника који ће дијалог да прати 24 дана у недељи.
Сматра да су напорно радили и да су успели да процес врате на колосек, те да је ЕУ чврсто контролисала процес већ од 2020.
Но радили су у врло сложеном геополитичком контексту, суочавајући се са више криза, тензија и ескалација, пре свега око таблица и слободе кретања.
„Видели смо барикаде, видели смо блокаду путева. Сведочили смо протестима, протестима који су се претварали у насилне, остављајући за собом 90 повређених припадника мировних снага КФОР-а у мају 2023, у најтежем тренутку ових четири године. Такође смо видели оружани упад у септембру 2023, у којем је један косовски полицајац убијен. То је такође био један врло тежак моменат“.
Но упркос, овим тешкоћама, било је успеха, оценио је даље Борељ, пре него је излистао успехе, уз нагласак да се баш они често пренебрегавају иако дијалог доноси корист самим грађанима.
Енергетска мапа пута и договор, којим је „завршена пракса неплаћања струје дуже од две деценије на Северу Косова“ – „То је решено“; укидање документа за улазак на Косово и у Србију, уз коришћење само личних карата, односно „решење питања таблица, уз обострано признање таблица Косова и Србије“: „Људи сада могу слободно да путују Косово и Србијом“, каже Борељ.
Но, најважнији успех је за њега:
„Да постигнемо главни споразум о путу за нормализацију и анекс имплементације Охридског споразума“.
„Потребно је да признамо да он стварно води напред, јер по први пут се обезбеђује јасни оквир за будућност Брисела. Сада знамо шта смо се сложили да урадимо“, наводи Борељ.
Споразум непримењен
Борељ се пожалио на непримењивање договора, те да је одговорност на обема странама за оно што су, каже, „обећале“, а нису урадиле.
„На жалост висе од годину дана касније споразум остаје непримењен. Он је важан корак напред, овај споразум означава будуће акције, али годину дана након што је договорен, остаје непримењен. И обе стране носе одговорност за неуспуњавање оног што су обећале да ће урадити“.
Неиспуњавање је огромна изгубљена могућност за обе стране, сматра.
Сложили се око ЗСО, али није успостављена
Тврди да иако су „успели да се позабаве најосетљивијим питањима“ у дијалогу, укључујући „питања мањинских заједница кроз успостављање ЗСО“ – ње нема.
„Сложили смо се око тога, али међутим, нису предузети кораци да се она успостави“
Поновио је да је актуелни нацрт статута ове заједнице „истински европски модеран начин да се ово осетљиво питање решава“, и којим се „истражују различита решења за ове врсте ситуација“.
Не може ЕУ да жели нормализацију више од Косова и Србије
И када се осрвне на успехе, мисли да је много урађено, али да је кључ у односима самог Београда и Приштине.
„Многи су проблеми решени, али не желим да заборавим да процес нормализације може да напредује брзо само ако две стране то желе, јер се ради о нормализацији односа између њих. Ми не можемо да желимо нормализацију више него што то Косово и Србија желе. Оне су стране. Морају да се нормализују између њих, не са нама. На њима је да примене споразум о нормализацији“.
