Русија је на питања о дијалогу Београда и Приштине одговарала да је потребно да се у потпуности испуни оно што је договорено Бриселским споразумом. То је пре свега стварање ЗСО са пуномоћјима који су предвиђене и укључена у споразум у Бриселу. Међутим, нико није ни започео да реализује такав споразум, што подрива ауторитет ЕУ, иако је тешко преговарати. Ипак, најважније је да се споразум претвори у живот и постане део реалности на Косову, казао је у емисији Прави Угао на РТВ Војводина руски амбасадор у Србији Александар Боцан Харченко.
Приликом недавне посете Москви, председник Скупштине Србије Ивица Дачић изјавио је да због појачаног притиска на Србију, Русија и Кина треба да се укључе у дијалог Београда и Приштине. Шта Београд тражи од Москве и како се из руског угла види компромис?
„Он тражи да што шири формат посредника постоји у дијалогу, што је у ствари најбољи начин преговарања, било Косово, било који други међународни проблем. Наравно, ово је сад мишљење Ивице Дачића али има реалности. Стварност која постоји је дијалог под окриљем Европске уније и ми – Русија, с обзиром на то да је Београд дао сагласност да се дијалог води на такав начин, уз посредовање ЕУ, још тада и пре прве рунде Бриселског – смо добили јасан став Београда у прилог таквој опцији дијалога. Због тога, имајући на уму жељу и јасан став Београда, ми смо подржали овај начин преговарања а пре свега у УН, што је веома важно, јер дијалог је био подржан од стране СБ УН и тиме је добио посебан легитимитет“, рекао је Боцан-Харченко.
Амбасадор додаје да то не значи да је Русија надаље гледала на дијалог „затворених очију“ и да није пратила шта се у Бриселу дешава, већ је имала консултације са ЕУ.
„Ми смо отворено говорили сваког пута оно што, према нашем мишљењу, није уравнотежено, шта је проблем, кочница, шта може да постане препрека, те је ситуација сада таква да смо ми били претежно у праву“, нагласио је.
Питање Косова је у Савету Безбедности, Србија није тражила додатно укључење Русије
За Русију се ипак косовско питање налази у Савету безбедности Уједињених Нација.
„Ја не могу да кажем да се решавање косовског питања дешава ‘заобиласком’ Савета безбедности. Дискусије су редовне и тамо се и даље разматра ситуација. Ниједна одлука, било у оквиру дијалога, или каква друга одлука, а мислим на задњу одлуку – усвајање неке резолуције уместо садашње резолуције 1244, не може да прође без подршке Савета безбедности. Сада, резолуција 1244 остаје на снази. Потпуно остаје на снази“, нагласио је Боцан-Харченко.
Да ли је икада Русија од српских власти добила позив да се мимо Савета безбедности укључи у дијалог Београда и Приштине, онако како су укључени представници САД?
Русија није имала званичан позив за учешће у дијалогу на другачији начин, потврдио је руски амбасадор.
То је услед тога што Србија полази од тога да је Русија чланица Савета Безбедности и као таква наступа у том формату, објаснио је, додајући да Русија и Србија имају добру сарадњу.
„Ми имамо утицај. Користимо свој утицај као стална чланица СБ. Рекли сте у једном од питања – шта Београд тражи од Русије? Ја не бих формулисао на такав начин, да Београд као страна тражи нешто од нас, или ми тражимо од Београда. С обзиром на наш карактер и садржај односа, ми не тражимо ништа једни од других, али ми сарађујемо на најбољи начин на основу узајамних интереса и свака земља углавном разуме шта мора да уради у обостраном интересу који би одговарао, како Београду, тако и Москви“, казао је амбасадор.
За преговарачким столом нема нове идеје за компромисом
На питање о могућности „компромиса“, за који се спомињу идеје промене граница или признања, те на подсећање да је сам Боцан-Харченко својевремено казао да је Русија спремна да размотри нове аспекте учешћа у решавању косовског питања уколико Србија то буде желела, а уз најновију Дачићеву најаву о позиву Русији да се укључи у дијалог, руски амбасадор каже следеће:
„Могу само да поновим: Никакав позив нисмо добили. Уколико будемо од стране Београда имали званичан позив, Русија ће то размотрити. А што се тиче нових аспеката предлога, то нису били предлози, већ пре опције и медијска расправа о могућим опцијама. Али сада ситуација овако изгледа и то је оно што ми знамо да је на преговарачком столу и никако нека нова идеја за компромис не постоји. Нико није ставио нешто ново неуобичајено. А тражи се, и има и званичних изјава наших партнера – тражи се признање Косова од Београда“.
Компромис је да нема друге резолуције док не буде другог споразума
Додаје да су то „више пута поновљене исте приче“, те да постоји истовремено и „чврст став Београда да је признање немогуће“. За овог дипломату компромис је у следећем – нема друге резолуције осим 1244 док не буде другог споразума.
„Резолуција 1244 је компромис. Резолуција 1244 постоји док нема другог уговора, док не дође до компромиса Београда и Приштине. Ако дође, за нас је најважнији став Београда. Уколико би Београд прихватио неко решење, за нас би то био темељ за став у Савету безбедности. На основу компромиса могуће је у будућности да се мења резолуција 1244. Док нема компромиса резолуција постоји и наравно, тзв. независност Косова и једнострано проглашење те независности је директно кршење Резолуције 1244, односно међународног права“.
Резолуција 1244 није на преговарачком столу, она је више од тога
„Резолуција 1244 није на преговарачком столу. Она је више од тога“, нагласио је руски амбасадор.
Резолуција 1244, као и свака Резолуција која је у СБ подржана је темељни основни документ решавања косовског питања, додаје, и мора да се испуни као део међународног права.
Након јучерашњег твита руског амбасадора у Вашингтону о томе да Америка треба да престане да снабдева КБС са наоружањем јер је то противно управо резолуцији 1244, амбасадор додаје да је „веома тешко рећи ишта боље“ од оног на шта је већ његов колега у Вашингтону упозорио.
„На најбољи начин је речено све“, казао је.
Америчко наоружавање КБС и подршка дијалогу двоструки стандарди
То што САД наоружавају КБС мимо резолуције, а истовремено се нуде као партнер који треба да помогне дијалог Београда и Приштине, амбасадор види као „двоструке аршине“
„Снабдевање оружјем поткопава напоре, и то није први пут. Подршке оружјем је било и раније, и у току сукоба, зна се пуно о таквим стварима. Наравно да има ту примера двоструких стандарда. Са једне стране је изјава о жељи и доприносу решавању косовске кризе а са друге стране снабдевање оружјем на територији која је стварно кризна територија“, навео је Боцан-Харченко.
Демантовао је наводе недавне емисије која је приказана на РТК о наводном малигном утицају Русије на Западном Балкану као „потпуну лаж“, али је казао и то да Русија на појачане „лажне вести“ о њој не реагује јер не жели да губи контакт са реалношћу.
„Не бих рекао да интензивно и активно реагујемо због толико лажних ствари. Ако бисмо сада реаговали, заборавили бисмо на реалне ствари – пројекте и делатности на којима морамо да радимо, на оном што је реални живот“, додаје.
Апсурд су примедбе на заједничке војне вежбе
Говорећи о најављеној војној вежби Русије, Белорусије и Србије, амбасадор Боцан-Харченко каже да не види „ништа спорно“ у томе, иако „добијају примедбе“, које укључују и то да Русија нема право да спроводи ни вежбе унутар „своје сопствене територије“.
„Што је апсурд“, каже.
Али је такође и примедба на рачун заједничке војне вежбе Србије, Русије и Белорусије, такође за амбасадора „ван нормалног размишљања“.
У питању су три суверене државе које имају право да раде оно што одговара интересу сваке државе и оне могу да сарађују у сферама укључујући и војну сферу, обављајући заједничке војне вежбе
На опаску да се ипак ради о томе да је једна од њих кандидат за чланство у ЕУ, Харченко одговара да ЕУ није војна организација.
„Ја уопште не разумем где је проблем“, каже. „Да, ово показује сарадњу, узајамну подршку и то је све јасно, али свака од ових земаља и све три заједно имају потпуно право да вежбају заједно. Зашто да не?! Да ли ова вежба угрожава некога, да питам? Има ли ту неке претње, некоме?!“
Циљ будућег представништва руског министарства одбране у Србији „искључиво координација војно техничке сарадње“
„Сваки пројекат са Русијом има и бројке, само сада немамо времена за те бројке, али постоје анализе са бројкама и закључком који је апсолутно изван политичких разлога, већ је статистички податак – допринос од сваке кампање, почнимо од НИС-а, итд., ту је развој Србије, па онда не разумем зашто ЕУ, ако стварно жели да једнога дана Србија постане чланица те ЕУ, зашто ЕУ жели да осиромаши своју будућу чланицу?! Осиромаши је тако што ће она да одустане од сарадње која је веома корисна за Србију“.
У вези са будућим представништвом Министарства одбране Русије у Србији, односно на питање шта ће бити улога такве канцеларије у односу на већ постојећу комуникацију војних аташеа при амбасади, Харченко каже:
„Искључиво координација војно-техничке сарадње“.
Овакво представништво Русија има и са другим пријатељским земљама са којима остварује војно-техничку сарадњу.
Сарадњу са Србијом на овом нивоу, руски амбасадор оцењује да у њој „постоји напредак“.
„Желим да нагласим једну ствар – да напредак који у потпуности одговара интересу Србије па и региона у целини, не угрожава никога. Има напретка. Што се тиче испоруке технике, техника је доста модерна, савремена, није једноставна и наравно, тај ниво сарадње тражи присуство стручњака за координацију ових активности. И ово је апсолутно транспарентно и није нека тајна“, нагласио је.
Истовремено је негирао било какву везу између руско-српског Хуманитарног центра у Нишу и отварање оваквог представништва.
За само настојање да се статус хуманитарног центра у Нишу унапреди према захтеву Русије, а што не иде темпом који би Русија желела, амбасадор каже да би тада он радио још боље и имао више могућности.
Иако од таквог споразума, како каже, није нико одустао, амбасадор, који је јуче посетио центар каже да он јесте развијен.
„Центар је успоставио добру сарадњу са међународном организацијом за грађанску одбрану. Онда у међувремену, у току низа година, центар је радио пуном паром“.
О најавама да Русија унапреди своје односе на Балкану са руско-српских односа кроз руско-балкански центар, Боцан-Харченко каже:
„Овај садашњи ниво сарадње, као и искушења широм света, укључујући и последњи у вези са пандемијом, ми у дипломатској служби тражимо више слободних расправа, можда и расправа ван званичних ставова земаља, било то да је Србија или Русија. Добро дошао је свако из региона Западног Балкана, па и шире, ко жели да изнесе своје мишљење. Рекао бих да је веома неопходна слободна размена научног и стручног мишљења али између оних људи који могу да воде слободне разговоре“.
На питање да ли се онда ту ради о ширењу руског утицаја кроз „меку моћ“, каже да то не би тако назвао, јер чим се употреби реч „сила“ или „моћ“, подразумева се да постоји неки „непријатељ“. Међутим, руски став је да не постоји непријатељ на Балкану.
Зато су позиви за недавну расправу која је организована у вези са центром упућени разним странама, и Русија жели да се и остали укључе у то.
Целу емисију погледајте овде
