БС у Бг после 10 година

Београдски синдикат се после десет година враћа у родни Београд, концертом на стадиону Ташмајда, који је почиње вечерас у 20 часова. Карата, каже Димовић, има још мало у продаји, а оне се могу набавити на Гигстиxу, Тицкет.рс или у БС схопу на Дунавском кеју, на Дорћолу.

Ова група постоји 23 године, за себе кажу да су неимари српског репа. Њих десетак, па и више, колико чини БС кроз све ове године оставили су велики траг у српској поп култури. Битна ствар у њиховој музици су идеолошки и животни ставови који провејавају и кроз оне неполитичке песме. Заједништво, слога, солидарност, пријатељство, породица битни су елементи песама „За све моје људе“, „И даље кидам“, „Нема повлачења, нема предаје“… Под геслом намерно написаном граматички неправилно заједно „Свизаједно“ вечерас (11. јуна, 20 часова) извешће први пут и неке нове ствари попут поменуте „И даље кидам“ урађене за филм „Златни дечко“, али и „Међу звездама“, „Љубав у инат“, као и дуета са Николом Роквићем „Стара гарда“ у којој се чланови Синдиката шале на своје старење.

Гости Синдиката биће репери Смоке Мардељано, Арафат, Марлон Брутал, као и Даница Црногорчевић са којом БС има песму „Једина Српска“, Павлина Радовановић, девојчица из Ораховца (КиМ), као и академски хор Обилић, који је са БС-ом наступао и у Београдској Арени 2012. године.

Упитан хоће ли се чути неке данас помало заборављене песме Београдског синдиката, попут оне са албума „БСССТ… Тишинчина“ – „Плејерско понашање“, Димовић одговара да та баш неће, али да ће неких других бити, као и да су му смешни коментари да немају довољно песама за концерт. Ситауција је таква да имају проблем да одаберу песме које ће изводити, као и да доста његових омиљених песама нису никада изводили, јер су пре за кућно слушање, попут „Пази пази“ и „Део прошлости“. Шале се да ће морати да направе концерт „Б страна“ за оне члановима БС-а драге, али концертно незанимљиве, песме.

На почетку емисије Димовић је открио да је деведесетих заједно са Огњеном Јанковићем, такође чланом Београдском синдиаката, био запослен у Данасу, где су као студенти радили у спортској редакцији код новинара Живе Векецког.

(Не)довољна критика СНС-а

У интервјуу је било речи и о политици, као и критикама је Синдикат према СНС-у мање критичан него према власти Деморкатске странке. Димовић одбацује такве тврдње и каже да ни о кој власти више песама нису снимили него о овој напредњачкој.

– Није тачно да смо премало критични према власти Српске напредне странке јер смо од 2016. снимили три песме против овог режима. Систем те лаже у ком је председник Вучић приказан како га мази Ангела Меркел. Објавили смо и „Пишам по сиротињи“, у којој из првог лица репују Вучић, тада градоначелник Београда Синиша Мали и Ана Брнабић. Након великих јулских протеста, које су биле најжешће демонстрације са коњицом и бојним отровом, објавили смо „Извини Србијо“ чиме смо им дали подршку. Иста судбина се десила и овој песми, наводи Димовић упитан да прокоментарише коментаре да је БС премало критичан према актуелној власти, за разлику од времена ДС-а.

Он додаје да је „Пишам по сиротињи“ пуштена једино у емисији „Добар, лош, зао“, као и у црногорском дневном листу „Дан“.

-Све је црно-бело. С једне стране се неистомишљеници називају домаћим издајницима и другосрбијанцима, а са друге стране, можда и горе, се они који имају националне ставове називају фашистима, нацистима, клерофашистима, ретроградним ликовима, сељацима, удбашима… Те етикете се лепе и нама током свих ових година. Али нама ниједна та етикета не може да се прилепи. Кажу да смо сви ми на државним јаслама, и да су нам жене свима запослене на државним јаслама, као и да смо добили станове јер радимо за државну безбедност. То су проверљиви подаци, одете на сајт Адвокатске коморе, проверите и шта раде други чланови БС-а. Имате и Катастар непокрености онлајн. Та бука која долази са обе стране ствара какофонију која збуњује људе, уместо да пробамо да се сложимо око најмањег заједничког садржаоца који спаја све добре људе. Не морамо да будемо истомишљеници, можемо да разговарамо и пробамо да учимо једни од других, каже Димовић.

Откуд Феђа код Марића?

За разлику од 2012. године када су им готово сви медији били затворени пред концерт у Београдској арени, пред концерт на Ташу овај бенд је добио пажњу великог броја медија. То је проузроковало да се део јавности запита откуд Београдски синдикат као критичар власти на Хепију, РТС-у, и другим медијима.

Димовић који је сам био гост „Ћирилице“ Миломира Марића, каже да за ову промену односа медија према БС-у пре свега одговорно то што аганжовали ПР агенцију, која им је омогућила већу присустност у медијима како би концерт најавили, али и како се не би десила ситуацијама током најављивања прошлогодишњег концерта у СПЕНС-у када су им на конференцију дошла само три новинара.

– Конкретно за Марића, иако отворено подржава ову власт, свих ових година ме је звао да гостујем. Никада нисам од њега добио било коју врсту цензуре, или молбе да у његовој емисији не говорим одређене ствари, као што сам добијао од неких других медија и новинара да на пример не причам о сечи платана. Такође, сада смо повећали медијско присуство, што је нормално кад морате да најавите велики концерт. Ангажовали смо професионални ПР тим, који је био ПР и за филм „Тома“. Занимљиво је да се нама то спочитава, а ми смо велики српски бенд, имамо армију фанова, постојимо 23 године, а не замера се Бајаги или Здравку Чолићу кад се појаве. Зар није нормално да неко најави свој концерт на свим телевизијама? Да не би испало да смо за ове или оне, и да би се обратили свим људима како би сви дошли на наш концерт а не само они који се са нама слаж, прихватили смо да будемо и на Хепију и на Данасу и Новој С. Одувек смо желели да будемо стожер, неко ко ће окупити људе и зато од почетка имамо слоган „Свизаједно“ како би пробали да превазиђемо поделе, навео је Димовић.

Ипак, већина коментара остављених испод Фејсбук најаве Димовићевог гостовања су биле увреде базиране на идеолошкој основи, које су, сматра он, продукт црно-беле поделе друштва, недостатка дијалога, и етикетирања оног са супротним ставовима. Зачудило га је да такве коментаре остављају читаоци Данаса, као медија који културу дијалога и толеранцију негује.

Што сте лагали да ћете догодине на Призрен?

„Догодине у Призрену“ објављена је пре три године и на Јутјуб до сада има скоро два милиона прегледа. У моменту објављивања ова Косову и Метохији посвећена песме узбуркала је јавност, БС-у су спочитавани екстремистички ставови, а до данас су се одржале прозивке типа „Што сте лагали да ћете догодине на Призрен“.

– Не знам да ли је то злонамеран коментар или недостатак образовања за неке историјске чињенице јер то заправо преузето од оног јеврејског „Догодине у Јерусалиму“. Идеја да попут Јевреја који су се 2.000 година поздрављали тим поздравом и на крају вратили на своја огњишта, не оде догодине тенком на Призрен, већ да се народ врати на своја огњишта. Ако конкретно мисле да ли ћемо ми да одемо догодине у Призрен, ево ја сам од објављивања те песме три или четири пута био у овом граду, седео у центру града, у локалима које држе Албанци, без проблема, одговара Димовић.

Једна од замерки је да је песма усмерена против Албанаца, али овај репер каже да је она посвећена страдању српског народа, да зато спот обилује сценама погрома 2004. године и паљења манастира. Каже и да песма говори и да су неке албанске породице заједно са српским браниле светиње СПЦ.

Такође, наводи и пример Богородице Љевишке у Призрену, где су, како му је причало ондашње монаштво, Албанци палили аутомобилске гуме како би уништили фреске, али како то није урадио ниједан Албанац из околине, него они са севера Косова као и из Албаније. Замера недостатак осећаја и разумевања за страдање сопственог народа на 300 километара од Београда, јер Београђани, каже, са подсмехом гледају на то, па и на саму песму.

– Срби на КиМ су једини народ у Европи без икаквих људских права. Довољно је да одете у Ораховац, одакле ја мала Павлина, па да видите како живе људи тамо. Има неко игралиште које је изградио УМНИК за сву децу, али ако оду српска деца биће им разбијена глава, нос. Срби не могу да сахрањују, исто јер ће бити нападнути, гробови су оскрнављени… Не могу да схватим да неко нема осећаја за то или да каже ‘ако, тако треба’, прича Димовић.

Опозиција као Тома Здравковић у Балкан Експресу

За политику власти Александра Вучића према Косову каже да нема много простора за деловање, али да је њихова највећа грешка потписивање Бриселског споразума 2013. године, због чега су, сматра, напредњаци и доведени на власт од стране Запада, да би урадили оно што власт ДС-а није могла. Бриселски споразум му је споран јер је њиме избрисан последњи траг суверенитета српске државе на Косову гашењем институција, само да би за узврат добили Заједницу српских општина, која још није оформљена. Сматра да се попут напредњака до 2012-те, данас опозиција препоручује да дође на власт и око Косова учини оно што можда СНС неће урадити. Ако Вучић призна Косово остаће без гласачког тела, које је у већини против тог чина, али и да ће бити занимљиво ако буде одолевао притисцима Запада.

– То вам је као у „Балкан експресу“ кад Тома Здравковић каже да неће да пева „Лили Марлен“, па онда онај други каже да ће он. Ја јесам против власти, али нисам против државе, нисам за то да се руши држава и за варијанту само да оде Вучић, па нека дође и црни ђаво. Нисам за црног ђавола, више сам за то да ми Срби седнемо и договоримо се, наводи Димовић.

Са компромисом и нормализацијом Београда и Приштине нема проблем, али ако се у своје домове врате протерани Срби уз гарантовање безбедности, као и да се поштују пресуде попут оне за враћање имовине манастиру Високи Дечани.

Систем те лаже

„Систем те лаже“, једна од незваничних химни разноразних протеста у Србији, говори како о онима на власти, тако и онима, објашњавли су из БС-а, који власт овде постављају.

Димовић каже да светом влада капитал, да то није непознанице, у виду међународних корпорација, војноиндустријских комплекса за које сматра да имају утицај на политичке власт. Додаје да је све мање суверених држава, као и да је Европа у погледу санкција Русији доведена у положај да одлучује против својих економских интереса. Богати се један одсто становништва у свету, током короне то је била фармацеутска индустрија, каже Димовић и поручује „Нек се спреме Боинг и Локид“, јер услед рата у Украјини долази до милитаризације читавог света, а у Украјину се упумпава велика количина оружја, уместо да се форсира да рат престане, наводи Димовић.

„Љубав у инат“ одговор на рат у Украјини

Одговор Синдиката на рат у Украјини је недавно објављена песма „Љубав у инат“, која осликава православни хришћански поглед на рат као нешто негативно, без заузимања стране у „међусобном уништавању“ Руса и Украјинаца, пријатељских народа Србије, каже Димовић.

– Митрополит украјинске православне цркве која је у саставу Московске патријаршије Онуфрије осудио је руски напад на Украјину, а са друге стране то је човек који је у Подгорици са Амфилохијем предводио литију. Не могу да гледам све Украјинце кроз Азов, нити могу да прихватим културу отказивања руског народа. Рат у Украјини је вишеслојан проблем, не могу да кажем да је рат зато што је Путин луд, умире за три године па је започео рат. То је баналан начин посматрања, поручује Димовић.

Од тога да је по међународном праву Русија извршила агресија на Украјину не бежи, али додаје да међународно право данас не постоји, јер је више пута прекршено, као и да су о проблему између Украјине и Русије говорили су још 2015-те у песми „БС армија“.

У тој песми БС поздравља „Русе из Доњецка и Хуте из Јемена“, уз неке друге народе широм света, али и уз поздраве Угу Чавезу и Муамеру Гадафију, као борцима против глобалних моћника. Песма оцртава суверенистичку идеолошку позицију Синдиката уз поруку да су Срби и сви ти народи део једног истог племена.

Упитан има ли проблем са руским утицајем на Србију, каже да је одувек био за то да Србија на проблеме гледа „српским очима“, односно да пре свега пази на своје интересе, а не руске или америчке.

– Морамо да водимо рачуна о моралу и принципијелности, јер је то одувек била одлика овог народа, који је увек био на правој страни истрорије. Сада хоће да кажу да смо на погрешној страни јер нећемо да уведемо санкције једном народу. Па ваљда смо ми први осетили шта значе санкције, да народ има плату једну марку, пензију пола марке, док председников син вози Ферарија. Процес увођења санкција је уско везан са ситуацијом на КиМ, јер би нас то ставило на листу непријатељских земаља Русије, чиме би изгубили њихову подршку у међународним инситуцијама за одржавање Косова у саставу Србије, каже Димовић иначе и члан „Покрета за одбрану Косова и Метохије“.

О документу који се приписује Европској обавештајног агенцији, у коме се спомиње и утицај СПЦ на окретање Србије Западу, односно помоћ коју би СПЦ могла да пружи актуелној власти у том погледу, Димовић каже да он показује основно непознавање СПЦ и њених одлука, попут одлуке Сабора да ни по коју цену не сме доћи до признања Косова. Црква трпи притиске Запада, попут одлуке васељенског патријарха о македонској цркви, јер је брана да политичари не признају Косово, те да нема владике који би Вучића у таквом чину подржао.

„Добијао сам понуде да будем кандидат за градоначелника“

Једино кад је неко из Синдиката излетео у страначку политику је било када је Александар Протић постао председник Треће Србије, организације чији су део били и Мирослав Паровић и Андреј Фајгељ, а која је након Протићевог одласка из ње постала Народни слободарски покрет.

Београдски синдикат и поред честих молби да постану политичка опција која ће своје ставове понудити на изборима, то никада није био, нити ће, јер и није монолитна структура у којој свако има једнобразно мишљење, али и зато што се баве друштвеним аганжмон који је, сматра, значајнији од страначког.

Упитан да ли су за београдске изборе 2018. године добили понуду да изађу на изборе као Београдски синдикат, каже да те понуде није било, али да су зато добијали личне понуде, те да је њему нуђено да буде носилац листе и кандидат за градоначелника, као и да је неке раније понуде прихватио сада би вероватно био министар.

– Вучић је једино звао Шкаба (Бошко Ћирковић Шкабо, члан БС-а). Да је мене звао одјавио бих га као он, који је то опевао у својој песми „Довиђења Ћао“, наводи Димовић.

Од „Политичке 1“ до „Извини, Србијо“

„Политичком 1“ и „Политичком 2“ критиковали су политичку сцену за време Милошевића. Наставило се и након петооктобарских промена „Говедином“, али и на даље песмама „Они су“ и „Wелцоме то Србија“ којима се критикује и целокупно стање у друштву. Ту је и песма „Човек“ за коју се јавности сматра да је посвећена председнику ЛДП-а Чедомиру Јовановићу. Све до новијих, Вучићевом режиму посвећених, песама „Систем те лаже“, „Пишам по сиротињи“, „Извини, Србијо“ Димовић каже да су се само мењали актери али да је систем остао исти.

У „Говедини“ споменут је био и ДСС-овац и председник Скупштине Србије и Црне Горе Зоран Шами. Димовић промену види у томе што данас не среће високе функционере странака на власти, за разлику од времена власти ДС-а и ДСС-а, када им се десило да у кафани сретну Шамија који их је питао „Јесте ли ви они момци што су ме испрозивали?“.

Такође, сматра да је тешко могуће да се данас појаве у „Утиску недеље“ са председником Србије Александром Вучићем, каква је ситуација била 2002. године када су код Оље Бећковић у гостима били са тада председником Савезне Републике Југославије Војиславом Коштуницом, након што су га критиковали у „Говедини“.

– Мада многи од тих актера су још ту. Када видим неке од тих политичких фосила, да се не увреде због квалификације, попут Вука Драшковића и Здравка Кораћа питам се колика је њихова релевантност и које људе они представљају. То је сам доказ да се једни те исти људи врте. Систем је остао исти. После 5. октобра, ја мислим и за време Слободана Милошевића, имамо једну колонијлану управу која није само у Србији него и у другим земљама бивше Југославије. Ту нема претерано простора за промене, јер те промене долазе споља одакле се постављају ови колонијални управници, чиновници, стечајни управници малих провинција. Имамо привид да изборима мењамо нешто круцијално,а заправо се мењају имена док систем остаје сити. Запитајте се одакле подршка Вучићу са Запада, која ће стајати докле год о њима не засмета. Онда ће доћи до неке нове назови промене. Права промена је могућа тек када тај притисак мало попусти, наводи Димовић и поручује да грађани ипак треба да се труде да буду „дискретни хероји“, да се међусобно слушају и поштују.

Војин Радовановић

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије

(Данас, 11. 06. 2022)