Пише: Берат Бужала (Берат Бузхала)
Извор: Национале (Текст је изворно преведен са енглеског)
Пре четири године Косово и Србија су били веома близу потписивања историјског споразума. Данас смо ближи рату него договору.
Администрација председника Џоа Бајдена и најмоћније земље Европе, попут Немачке и Уједињеног Краљевства, званично су започеле рат са Франкенштајном којег су сами створили.
Пре четири године, када је Косово напредовало ка постизању историјског споразума са Србијом, уз посредовање изасланика председника Трампа, Ричарда Гренела, пропаганда коју су против овог споразума водиле западне владе, али и елементи Демократске странке, била је брутална и бизарна.
Цео свет се борио против ЦОВИД-а, док смо се на Косову ми спремали да се боримо једни против других.
На једној страни је био председник Косова, тада Хашим Тачи, који је веровао у споразум са Србијом, уз посредовање Трампа и Гренела, док је на другој био Аљбин Курти, који је победио на изборима у новембру 2019. и који се претворио у проксија Жозепа Бореља, Мирослава Лајчака, Владе Немачке, Владе Уједињеног Краљевства и одређених фракција Демократске странке САД.
Из страха да би споразум између Косова и Србије помогао Доналду Трампу да победи на изборима, ускладили су се са премијером Куртијем како би он саботирао сваку могућност за договор у Белој кући. На пола пута био сам међу жртвама ове пропаганде и лобирања.
Као последица тога, срећом није било жртава на улици, али је било доста политичких жртава. Председник Хашим Тачи је био један од њих. Управо усред политичког процеса, амерички тужилац Џек Смит поднео је оптужницу против председника Тачија, у време док је Тачи путовао у Белу кућу. Мешање је било застрашујуће и без преседана. Хашим Тачи је био десет хиљада метара изнад Земље, када је подигнута оптужница против њега.
Џек Смит је тренутно тужилац кога је Бајденова администрација именовала да води истрагу о Доналду Трампу.
Хашим Тачи није био једина политичка жртва. Демократски савез Косова, који је тада предводио Иса Мустафа, добио је ударац изнад и испод појаса, од међународне заједнице, јер је одлучио да изгласа смену Аљбина Куртија са власти, како би – међутим – био потписан споразум у Белој кући, што је донело признање независности Косова од стране Израела, али и боље односе са Сједињеним Државама.
Као одговоран политичар, Иса Мустафа је одлучио да гласа за смену Куртија, у тренутку када је Трампов изасланик Ричард Гренел изјавио да „Трампова администрација не би више радила са Куртијем због његових дестабилизујућих и једностраних акција“.
Да би спасио државу, Мустафа је уништио себе и своју партију.
Уклањање Куртија је фрустрирало земље које сам поменуо горе. Ове земље су преко својих амбасадора и ових политичких субјеката (причам о вама, амерички либерали) наоштриле рогове Куртију, премијеру који је смењен са власти, и наставиле да ударају по свим другим политичким партијама на Косову.
У таквој политичкој атмосфери, Косово се кретало ка ванредним изборима.
Курти се јавно појавио у медијима оптужујући Трампа и Гренела да су га уклонили са власти. Поред тога, одлучио је да путем снимка изађе у јавност и позове Албанце у САД да гласају за Џоа Бајдена на изборима. Ово је био први пут у историји Косова да је тако важна политичка личност Косова заузела став о унутрашњим изборима најважнијег савезника Косова.
Већина тадашњих дипломата које сам упознао била је убеђена да су већ нашли свог партнера на Косову за наредну деценију.
Са приведеним председником Тачијем, са распарчаним Демократским савезом Косова, Аљбин Курти је својим покретом, који је већ претворен у свенародни покрет, натерао земљу на изборе пре тачно три године.
Мало пре тога, он је такође добио опкладу на америчке изборе. Његови противници су изгубили, а победио је Џо Бајден. Косово је политички преврнуто као никада раније. Политичка партија је по први пут освојила преко 50% гласова.
Сви су били срећни. Народ Косова је био срећан, нова америчка администрација је била срећна, владе Немачке и Велике Британије такође су биле срећне. По мом мишљењу, чак је и Влада Србије била срећна. Свако из различитих разлога.
Где смо сада?
Тачно тамо где смо били пре четири године. Осим што је Курти сада много моћнији политички. Стероиди које је убризгао Запад учинили су да Курти порасте са 25% на преко 50%. Пре неколико дана у једном косовском селу постављена му је бронзана статуа.
Администрација Џоа Бајдена је страшно подбацила на Косову. Уместо да наставе посао започет у Трамповој ери, именовањем специјалног изасланика за Косово и Србију, како би ударали док је гвожђе вруће, они су процес потпуно предали у руке Европској унији.
Реците ми која је то најновија криза у свету у којој је посредовала и коју је решила Европска унија, економски мамут који је, у најбољем случају, пратећи вокал Сједињеним Државама, када је реч о спољној политици.
Пре четири године чинило се да су Косово и Србија веома близу историјског споразума. Данас се чини да су Косово и Србија много ближе рату него споразуму. Последњи покушаји Стејт департмента да убеди премијера Куртија да не предузима једностране и некоординисане кораке доживели су фијаско.
Како је рекао подсекретар Џејмс О’Брајен, његов последњи разговор са Куртијем био је веома кратак. Делује као деја ву. Чак је и други Куртијев разговор са другим О’Брајеном – Робертом О’Брајеном, бившим Трамповим саветником за националну безбедност – био веома кратак.
Можда није потребно детаљније елаборирати шта значи у таквим случајевима када телефонски позив „траје веома кратко“.
Током ове три-четири године, Косово је изгубило сваку прилику да мирним путем заврши развод са Србијом. Уз то, Косово губи и западне савезнике. Премијер Курти је на последњем састанку Савета безбедности УН претрпео ударце свих савезника Косова, оних који су помогли да се наша земља роди.
Оно што се десило за све ово време је велики пораз Запада, велики пораз Косова. Русија и Србија су једини победници. Русија се нада да ће проширити сукоб на друга жаришта у Европи, док Србија остварује свој сан – да окрене Косово и његов народ против Запада.
(Национал/КоССев, 17.02.2024)
