Бивши премијер Косова у егзилу Бујар Букоши, а након рата и министар и заменик премијера, последњих година био је далеко од политичке сцене, преноси Газета екпрес.
Букоши је у опширном интервјуу за портал из Тиране “Газета тема” говорио о перспективи Косова у вези са међународним дешавањима, оптужници бивших политичких лидера ОВК пред Специјалним судом у Хафу и значају очувања идентитета Косова.
Влада Косова се суочава са све већим притиском међународне заједнице да постигне коначан споразум са Србијом. Оклевања су јасна, као и упозорења међународне заједнице. Да ли бисте желели да у овом тренутку будете на месту Аљбина Куртија?
Не знам да ли бих волео да будем на његовом месту, пошто дуго нисам имао никакве емоције са политичких позиција, али могу да кажем да смо, када смо започињали овај посао, били на другој страни. барикада. Ми смо били ти који смо молили међународну заједницу да нам отвори своја врата, да нам пожели добродошлицу, да нас саслуша како бисмо објаснили шта је Косово и који је наш пројекат и визија.
Крајем 80-их, Косово је било сметња за међународну дипломатију. Чак је била и сувише лења да нас саслуша. Деведесетих година, када смо покушавали да се наметнемо својим политичким самоорганизовањем, били смо суочени са зидом равнодушности, који нас је растужио због нашег отпора и наравно због крвавих злочина Србије на Балкану. И данас ме притиска та туга због наше тадашње немоћи, али ме чини и поносним што смо се суочили са тим изазовима.
Сада је лако понашати се као да на Балкану имамо у рукама судбину САД или Европске уније. Сматрам да премијер Косова треба да поштује прошлост Косова, историју његовог државотворног формирања, а не да се понаша као да је Косово држава која је основана пре непуне две године када је он дошао на власт. Историја не почиње изнова сваки пут када неко постане премијер у овој земљи. Знам да је и раније било сличних појава, али данас тврдити да је ово најбоља влада на Балкану значи сањати на сунцу, или изигравати барона Минхаузена.
Да ли сте упознати са најновијом понудом немачке стране коју подржавају и САД?
Не, нисам упознат, али могу да претпоставим да је то један од оних напора међународне заједнице да створи климу поверења у потписивање коначног споразума. Оно што Влада Косова треба да уради јесте да се скине са себе популистичку демагогију и буде транспарентна према јавности говорећи шта је добро, а шта не за Косово у овом тренутку, како се каже “где је вапај и где је губитак”. Они који су тренутно задужени за послове не треба да се понашају као људи који су рођени само да победе. Требало би да се понашају као људи који се боре и када се борите морате нешто да претрпите. Можете изгубити битку, али не можете изгубити рат.
Погледајте Србију са друге стране. Има сасвим супротно понашање. Виче и вришти као да туче пса, у стилу “ооо, готови смо”, јер га наводно уништавају понуђеним договором, а заправо од тог посла и није тако лоше. Али у финалу управља реакцијом и прилагођава се договору. Наши политичари и властодршци се понашају као да су рођени да победе не само Србију већ и Европску унију и Сједињене Америчке Државе.
Како то што Курти има празан терен од силних противника који су у Хагу утиче на ову ситуацију?
Курти нема битку са Албанцима. На Србији је и херкуловски задатак да убеди међународну заједницу. Албанци су му дали мандат да заврши овај посао. Не може да злоупотреби чињеницу да нема јаке противнике. Сада му је највећи непријатељ бивши Аљбин Курти пре победе. Онај ко није признавао Републику, независност и међународне споразуме Косова. Сада овај премијер Аљбин Курти мора прво да “убије” опозиционог Аљбина Куртија па да размишља како да победи остале противнике. И није тако лако убити се. За то треба мало мушкости.
Верујете ли да је формирање Специјалног суда и позивање у Хаг на две године главних челника ОВК политички срачунато да се створи оваква ситуација?
Не мислим да правда долази из политичких шема. Уопште не желим да размишљам о томе. Још више правда за коју је Запад уложио стотине милиона евра од својих пореских обвезника. Али, мислим да је баналност ове ситуације са држањем лидера косовских Албанаца у Хагу вероватно још гора. У затвору су већ две године, а оптужница још није подигнута. На Косову би могли да буду слободни, док нико од косовских лидера није избегао правду. Косово је једина земља на Балкану која нема лидера који се крио од међународне и локалне правде, као што су то имале Хрватска, Босна и посебно Србија. И у том погледу могли су слободно да чекају подизање оптужнице на суду.
Хапшење пре две године и притвор у Хагу личе на ружну мешавину западне бирократије, политичких апетита оних који су поставили суд на основу лажног и идиотског извештаја попут Дика Мартија и даљег забијања ножа у леђа из политике Косова. Јасно је да је политички, а посебно дипломатски гарнизон Косова ових дана изговорио оно што су хтели да чују челници Специјалног суда, представљајући Хашима Тачија и друге као опасне људе да остану слободни на Косову.
Шта није у реду са Специјалним судом у овом случају?
Нисам против Специјалног суда. На неки начин, сами смо дали посао Специјалном суду, уз недостатак ефикасне правде на Косову. Али у овом случају Специјални суд се понаша као да су специјалци који киднапују четири особе стрпају у затвор и онда питају шта су урадили. У овом тренутку постоји ирационално понашање које изгледа узроковано многим локалним и међународним факторима. Не слажем се да их треба држати у затвору без јасне оптужбе.
Да ли знате какве ће оптужбе бити подигнуте против њих?
Не. Немам контакт са њима. И није да имам неко пријатељство са њима. Али то што их осуђују као политичку куполу ОВК у покушају да ОВК назову злочиначком групом (удружени злочиначки подухват) је погрешан и опасан приступ који нема никакве везе са истином или историјом. ОВК није била криминална група и они заправо нису били свемоћни контролори или вође ОВК. Овк била је реакција Албанаца на продужење мирног решавања кризе за окончање режима нацистичке Србије на Косову.
Ни Хашим Тачи ни они у Хагу нису створили ОВК. Покушали су да га организују и да му дају политички штит. Али ОВК је рођена спонтано у сваком селу Косова које је горело, у свакој кући у којој се десио злочин иу сваком граду који је био суочен са насиљем. Чак смо и ми, као Влада Косова, без трикова покушавали да контролишемо ОВК и ставимо је под свој политички штит, али нисмо успели. То није била наша идеја и није могла бити под нашом контролом. То је била народна реакција. Хашим Тачи и његови сарадници успели су ефикасније да буду њени популарни људи, али не и људи који би тамо могли све да контролишу. То је у суштини била децентрализована организација која је имала своје идоле, али није имала јединственог команданта.
Наводи се да на њихов рачун постоје директне оптужбе за политичке елиминације. Да ли сте свесни?
Нису ми познате конкретне оптужбе. Истина је да је било тензија и сукоба до убиства првих година након ослобођења, али то је последица наше политичке културе, недостатака међусобне толеранције и стандарда друштва које има много тамних тачака у себи. На срећу, многи од тих инцидената су истражени и одговорни су познати. Ово је ствар која припада косовским судовима на основу чињеница којима располажу. Они су у Хагу више са сведочењем српских полицајаца него албанских. Уосталом, молим вас, где су ти фамозни шверцовани органи, са исконским набојем којим је Косово затворено у Хагу? Може ли неко да ми одговори да сам се 1984. године бавио и трансплантацијом бубрега на клиници Штеглиц у Берлину? Где су ти трансплантолози жуте куц́е, где медвед носи пошту? Албанска држава (са закашњењем) поставља ово питање и то добро ради.
Пошто се помињу проблеми које сте имали са вођама ОВК током рата и несугласица са њима, како се сећате стварања ОВК и сукоба са њом, чак и са политичке стране?
Морамо да се договоримо како се ОВК јавно звала и шта је била ОВК. Политички, ОВК се називала група од око 100 људи коју је предводио Народни покрет Косова и која се појавила на сахрани једног учитеља косовског Албанца. Они су били мало политичко језгро и не можете их назвати војском. Можете то назвати јединицом, можете је назвати ћелијом или политичком странком, али не и војском. ОВК је настала из српског насиља и као реакција на покушаје уништења Албанаца. Ова група је природно имала користи од своје „лиценце“, али никада није имала контролу над њом. И сам сам одмах изразио солидарност са ОВК. Сматрао сам да је у тим околностима неопходна самоодбрана и побуна. Сматрао сам да треба да наставимо нашу политичку борбу, али са наоружаним крилом. Тако да би била политика са мецима.
Да ли сте у то време имали састанке са вођама ОВК?
Имао сам састанак са члановима Главног штаба ОВК у Тирани 1998. године. Састао сам се са Хашимом Тачијем и његовим сарадницима. Моја главна поента на састанку је била следећа: сукоб је избио, поштујем људе који се боре на терену, сада морамо да се ујединимо политички и војно. Рекао сам им да сада морамо да удружимо све ресурсе за заједнички циљ. Зато сам му понудио државни новац, професионалне службенике и институционалну подршку. Требало би да имамо заједнички врховни штаб и да сва средства која смо годинама акумулирали могли бисмо да им ставимо у службу за оружану борбу. У то време ОВК је имала веома храбре команданте села који су били спремни да жртвују своје животе за рат.
Како су се одвијали догађаји након неуспеха споразума?
Одлучили смо да створимо безбедносне снаге под контролом косовских институција, али смо одлучили да се спојимо са њима на терену. Дакле, наредили смо нашим снагама да уђу на Косово са амблемима ОВК, чиме смо доказали не само сагласност да је ОВК била народна војска створена одоздо, већ и чињеницу да је није контролисала нека строга власт. Знао сам да су професионалне војне старешине дочекали команданти села. Генералштаб ОВК је имао резерве. Наредио сам Министарству одбране да у координацији са Генералштабом ОВК пошаље 30-40 професионалних војних официра да уђу на Косово и придруже се ОВК што је пре могуће. Официри су стављени на располагање командантима села. Било је важно да се професионални војни официри не виде као да преузимају дужност од команданата села који су започели оружану борбу. Ми смо одредили буџет у Министарству одбране и министар Ахмет Краснићи је дао средства Главном штабу ОВК.
Ако Специјални суд успе да оптужи Хашима Тачија и друге политичке лидере, као одговорне за злочине ОВК, колико је то блиско стварности?
Хашим Тачи је можда био човек од ауторитета, или популаран како се каже на албанском, али није имао стварну власт и моћ да командује свиме што се дешавало у оквиру онога што се звало ОВК. Био је то рат Албанаца против оружаних формација Србије. Хашим Тачи и ја смо били политичари који су се борили да овај рат ставимо под политичку контролу. Али ни он, ни ја, ни Ибрахим Ругова, ни било ко други, нисмо имали одговарајућа овлашћења и моћ да контролишемо оно што се догодило. Једно је бити популаран зато што сте на челу политичког покрета, а друго је моц́и да имате ауторитет да контролишете тај покрет. Хашим Тачи га није имао. Ни остали. Нисам га ни ја имао у институционалном крилу.
Видели смо неколико политичара на високом нивоу у посети Хагу. Скоро као на ходочашће. Ваш коментар?
Знам, видео сам их. Људски је да неко коме недостаје Хашим Тачи или други оде да га види. Али када се посете врше као политички гест, мислим да то не помаже много онима који су тамо. Разумем зашто се то дешава. То је и својеврсна реакција на често зао став који институције или политички функционери Косова тајно држе према њима, представљајући их као опасне људе на Косову. Ово је природно политизовало ситуацију и сада смо пред овим спектаклом. Њима треба помоћ Косова чињеницама које оповргавају оптужбе и косовске дипломатије на правом путу. И из албанске дипломатије.
Како коментраришете недавне тензије у вези са регистарским таблицама за које се чини да је Куртијева влада одлучна да не одлаже рок, иако Запад тражи да се тај рок одложи?
Неки пријатељи су ме питали да ли Курти одбија одлагање рока за регистарске таблице? Речено ми је “и он се гура и пева”, према познатој анегдоти на Косову. Покојни Ругова ми је често говорио: повежи се са јаким и слушај, иначе нећеш добити… Ако ово што вам говорим изгледа као глупост или фолклор, могу вам рећи следеће – очување државног идентитета Косова је веома важно. Али то није битка која се добија за један дан. Од већег значаја од овога је очување савеза са Западом, са САД и Европском унијом, који су дугогодишњи гарант државног идентитета Косова. То је велика битка. Ове мале битке вас могу учинити популарним међу вашим милитантима, али не остављају никакав траг у историји државе. Велики политичари су они који су добри у склапању тешких послова. Не направити договор је најлакша ствар. Али то вас не чини победником. У многим случајевима то више личи на дезертерство.
(Газета експресс/Косово онлајн, 30. 10. 2022)
