Покрет за одбрану Косова и Метохије

БЦБП: Грађани Србије траже широку аутономију за КиМ, до тада за “статус кво”, против разграничења и сличних “решења”

Фото: Коссев

Подршка грађана Србије дијалогу Београда и Приштине у периоду од покретања политичког дијалога 2013. до данас је изнад 50 одсто. Почетни отпор према дијалогу у априлу и октобру 2012. године незнатно је смањен и данас се око једна трећина грађана противи том процесу. Признање независности, али и размена територија непожељне су опције за већину грађана Србије. Ни чланство Србије у ЕУ није компензација за Косово у овом тренутку. Грађани преферирају статус quo.

Почетком марта навршило се пуних десет година од почетка дијалога Београда и Приштине. Непосредно након постизања Бриселског споразума 2013. године, деловало је да дијалог неупитно води ка компромисном решењу и постизању обавезујућег споразума о свеобухватној нормализацији односа две стране.

Данас је јасно да коначно решење ипак није „на дохват руке”. Разлога за овакав исход је много, али је симптоматично да су се елите у Београду и Приштини неретко позивале на то да им јавно мњење „везује руке” и спречава их да направе компромис“, наводи се у студији Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) „Кратка историја ставова грађана о дијалогу Београда и Приштине. Шта се (није) променило?“

Председник Србије Александар Вучић је то радио отворено, истичући како народ „није подржао решење које он нуди”,

Са друге стране, носиоци највиших функција у Приштини су се иза затворених врата правдали како је оснивање Заједнице општина са српском већином или повлачење прохибитивних царина немогуће због противљења косовског јавног мњења.

„Чак и независно од тога да ли су ове тврдње биле потпуно истините, или су само представљале алиби за невољност политичких елита за суштинским компромисом – јавно мњење је свакако фактор који је утицао и који ће утицати на ток дијалога Београда и Приштине и на могућности за постизање коначног решења за косовско питање“, наводи се у студији у којој је анализирано преко 30 истраживања јавног мњења Србије од 2013. до 2020. године.

Процес преговарања под покровитељством Европске уније праћен је двосмисленошћу и опречним тумачењима постигнутих споразума у Бриселу, застојима, честим сменама власти у обе политичке заједнице, подизањем тензија у српском и албанском друштву, ембаргом, убиствима српских политичара на северу Косова и другим инцидентима.

Грађани подржавају наставак дијалога

Истраживање БЦБП показује да је велика већина грађана, њих 83 одсто, данас на становишту да се дијалог између Приштине и Београда треба наставити и то без обзира на то да ли постоји притисак међународне заједнице или не, а у циљу решавања отворених питања са Албанцима на Косову.

„Велики проценат подршке дијалогу са Приштином доводи у питање уобичајену претпоставку да дијалог није популаран. Ово сугерише и то да грађани виде вредност и корист од процеса мирног и дипломатског решавања спора. Међутим, ова претпоставка је нарушена веома великим процентом грађана Србије (91,6 одсто) који не виде могућу личну корист од дијалога“, што показује истраживање БЦБП из 2020. године.

Из београдског центра наводе да овај резултат може да укаже на то да грађани дијалог сматрају одговорношћу политичке елите или процесом који се дешава на макро нивоу, а у који нису непосредно укључени и који не утиче на њихове животе.

„Велики проценат грађана који сматрају да им дијалог не доноси личну корист може бити и резултат неделотворне комуникације Владе Србије о користима и резултатима дијалога. Негативни ставови грађана у погледу користи дијалога повезани су и са приступом информацијама од јавног значаја и транспарентности процеса, те општој информисаности грађана о унутрашњим и спољнополитичким процесима“, такође се наводи у студији.

После скоро десет година преговарања и постигнутих резултата, према истраживању ЦДДРИ из 2019. године, 62,3 одсто грађана Србије тврди да није упознато са садржајем дијалога, док је делимично упозната једна четвртина грађана, а само 12,6 одсто наводи да је добро упознато са садржајем дијалога.

То потврђује и истраживање организације ЦРТА о учествовању грађана у демократским процесима из 2019. према коме 65 одсто грађана оцењује да зна мало или не зна ништа о току преговора Београда и Приштине, а број грађана који се осећају неинформисани на ту тему у односу на 2018. годину порастао је чак за четири процента. Осим незнања о чему се преговара, према истраживању БЦБП из 2020. половина грађана не зна ни који је циљ власти у Београду у дијалогу са Приштином, док истраживање ЦДДРИ указује на то да њих 58,5 одсто не зна шта је политика председника Србије у вези са Косовом.

Шта грађани Србије сада желе?

Када су у питању ставови грађана о томе како виде будући статус Косова, свих ових година преовлађује став да се подржава оно решење које не подразумева признање. Иако подела садржи подршку нешто већег броја грађана, ни она нема довољну подршку „у овом тренутку како би успела на референдуму“.

Ни чланство у ЕУ као компензација за признање Косова не би било прихватљив уступак за већину грађана Србије, такође се региструје у документу БЦЦП.

„Упркос наративу власти, који говори о потреби проналаска историјског решења и компромиса са Албанцима, грађани и даље преферирају статус quo у односу на решење у коме би и Србија морала да направи конкретне уступке и добије нешто заузврат“.

Према последњем истраживању Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) из октобра 2020. године, укупно 7,8% грађана Србије сматра да је признање Косова у постојећим границама најбоље коначно решење за статус Косова. Од када су истраживања јавног мњења почела да разматрају опције за коначни статус Косова, подршка (признању) независности Косова као коначном решењу готово да никада није била двоцифрена. Једини благи изузетак било је истраживање Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе (ЦДДРИ) спроведено крајем септембра 2019. године, али је и тада свега 12,4% грађана рекло како би подржало договор којим Србија признаје Косово на евентуалном референдуму, док би 78,5% било против, уз 9,1% неутралних. Дакле, очигледно је да је ово опција која континуирано (и очекивано) садржи најмању подршку јавности у Србији.

Међутим, како Београдски центар за безбедност процењује у свом прегледу, ако би брзо чланство у ЕУ било праћено другим концесијама за Србе и СПЦ на Косову, „могуће је да би степен подршке био већи“.

„Будућа истраживања би требало да адресирају и како би евентуалне велике суме новца које би ЕУ и САД донирале у случају признања утицале на ставове грађана о овом питању. Наравно, кључно питање би било и на који начин би власти артикулисале овај предлог у својој комуникацији са јавношћу и колико би ресурса уложили у то да придобију јавност за овакво потенцијално решење“.

Опција широке аутономије за Косово у оквиру Србије и даље је најпопуларнија, па је тако у последњем истраживању БЦБП из новембра 2020. године 48% испитаних навело овакав концепт као своју преференцију за будући статус Косова.

Нешто мања подршка овој опцији забележена је у истраживањима ФОД из 2017. године (август – 26%; децембар- 28%), али је то и даље био најпопуларнији први избор који би навели испитаници.

„Наравно, овде је реч о првим жељама, тако да би евентуална референдумска подршка за ову опцију била далеко већа. Но, истраживање путем фокус група које је спровео ФОД 2018. године показало је да су грађани ипак свесни да, иако је ово пожељан сценарио – није и реалан, јер Приштина то не би желела да прихвати – као што није желела да прихвати овај предлог ни током дијалога 2006-2007. године. Тада је подршка грађана Србије овој идеји као званичном предлогу Београда била такође висока и износила је 57% испитаних, према налазима истраживања ИДН из октобра 2007. године (Славујевић 2018)“.

Иако знамо шта нипошто не желимо, као и шта бисмо најрадије желели уколико би било могуће, а то је управо широка аутономија Косова у оквиру Србије, наводи Београдски центар у закључку,  изгледа да нам је тешко да дефинишемо шта би нам у коначници било прихватљиво.

„Оваква ситуација није изненађујућа имајући у виду и конфузију коју у вези са овом темом производи државни врх“, истакли су, позивајући се на истраживање ИЕА из јуна 2020, у којем се чак 89% испитаних грађана изјаснило да не зна шта је план Владе Србије за Косово.

Београд и Приштина су током десет година испреговарали око 50 докумената, закључили 21 споразум, а око 80 одсто споразума се спроводи. Србија је након значајног напретка у дијалогу и парафирања Бриселског споразума о нормализацији односа, добила датум за почетак преговора о чланству у ЕУ, док је Косово 2015. године закључило са Унијом Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП).

 

Опрема: Покрет за одбрану Косова и Метохије

(Коссев, 23. април 2021)

 

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПОДРЖИТЕ

Поделите:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on pinterest
Pinterest
Share on print
Print