Преко половине (52%) испитаника истраживања које је спровео Београдски центар за безбедносну политику (БЦБП) верује да Србија треба војно да интервенише на Косову у случају избијања сукоба и 47% испитаника би се лично придружило сународницима у случају таквог сукоба.
Читаво истраживање погледајте овде.
Аутори истраживања спроведеном на узорку од 1.200 грађана Србије између септембра и октобра ове године, Маја Бјелош, Вук Вуксановић и Лука Штерић, нашли су да грађани Србије управо очување Косова у саставу Србије виде као најважније спољнополитичке приоритете, раме уз раме са јачањем сарадње са суседним земљама и јачањем сарадње са Русијом.
Ипак, без обзира на спремност на сукоб, више од 70% испитаника сматра да у наредних пет година на Балкану неће доћи до избијања оружаног сукоба, резултати су до ког је дошао БЦБП.
„Ови резултати су помало изненађујући када се узме у обзир изразито ратоборан наратив који је доминирао у провладиним медијима у Србији о другим регионалним актерима последњих година. Само у периоду између 2016. и 2017. године два провладина таблоида писала су 265 пута о могућности избијања рата и сукоба. Позитивну промену у перцепцији јавности упркос таквом наративу треба међутим такође тражити у извештавању истих медија који приказују владу, а посебно председника Србије, као главне протагонисте помирења и стабилности у региону. Још један важан позитиван импулс за мирнодопске регионалне ставове српске јавности могла би да буде и дуго очекивана промена власти у Подгорици од које се очекује да ће значајно допринети поправљању односа двеју држава који су барем за јавност годинама били у веома лошем стању”, наводи се у истраживању.
Уз то, да две трећине интервјуисаних верује да је трајни мир између Срба и Албанаца могућ́, а половина свих испитаника мисли да је то могуће постићи искључиво у случају мирног решавања спора око статуса Косова.
Истовремено, 54% испитаника тврди да је забринуто да ће у будућности доћи до стварања Велике Албаније. Такође, када је реч о актерима који имају највећи интерес за започињање сукоба на Балкану, 40% анкетираних се одлучило за косовске Албанце, 25% одговорило је да је у питању НАТО, док је осам процената истакло Албанију.
Врло сличан проценат, с друге стране – 58%, сматра да би Република Српска требало да се отцепи од Босне и Херцеговине и постане саставни део Србије. Овакав расплет не би изазвао нови сукоб, мишљења је огромна већина испитаница.
Ипак, упитани да ли би Србија требало да прихвати да призна независност Косова ако би заузврат добила Републику Српску, чак 80 % испитаника одбацује такву идеју.
Русија и Кина пријатељу, утицај позитиван
Када је спољна политика Србије у питању, аутори истраживања насловљених “Многа лица српске спољне политике – јавно мњење и геополитичко балансирање” констатују да “последњих година Србија води спољну политику засновану на балансирању између великих сила, пре свега Европске Уније, САД, Русије и Кине,” што, даље наводе, има потпору у ставовима јавног мњења.
Највише испитаника (њих 40%) доживљава Русију као највећег пријатеља Србије, а 72% верује да је руски утицај у земљи позитиван, што је пораст за 11% у односу на резултате истраживања из 2017. године. Само два одсто људи верује да је однос Русије према Србији непријатељски.
Након Русије, 16 одсто испитаника идентификовало је Кину као највећег пријатеља Србије. Додатно, скоро 90% испитаника верује да је кинески утицај у земљи позитиван. Раст позитивних ставова према Кини посебно је видљив након почетка пандемије, што доказује податак да 75 одсто испитаника верује да је Кина Србији пружила највише помоћи у борби против пандемије.
Расположење према региону у порасту
Број испитаника који верује да је Србија у региону окружена углавном пријатељима се готово удвостручио у односу на 2017. годину и сада износи преко 40%, али је у благом порасту и мишљење да Србија у суседству има више непријатеља, што сада мисли нешто мало мање од 50% грађана.
На питање кога сматрају највећим непријатељом Србије, 30% испитаника идентификовало је Хрватску, 20% Албанију и 13% САД.
Када су у питању ставови јавности о иницијативи “Мини Шенген”, више од половине испитаних људи није упознато са овом идејом.
Од оних који су обавештени о иницијативи, две трећине тврди да подржава такав пројекат
„Релативно позитивна перцепција јавности може да буде резултат и изузетно позитивног тона којим је ова иницијатива представљена у провладиним медијима“, сматрају аутори.
Расположење према ЕУ у паду
Иако о висини кинеске помоћи званични подаци не постоје, наводе даље аутори, до је с друге стране, према доступним подацима, највећи донатор била Европска Унија (ЕУ) – то препознаје само 3% грађана Србије.
С друге стране, расположење према ЕУ и европским интеграцијама је у паду, налази су истраживања.
Само 9% испитаника сматра да је чланство у ЕУ главни спољнополитички приоритет Србије, упркос томе што је он као такав И званично признат од стране владе.
Слично, иако је Србија кандидат за чланство у ЕУ, само петина испитаника сматра да би држава требало да усклади своју спољну политику са Бриселом.
Резултати истраживања показују да већина од 51% не подржава чланство Србије у Унији, наспрам 46% испитаника који би се определили за чланство.
Извор: Коссев
Фото: Коссев
