Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Патријарх Порфирије: У мојим молитвама на првом месту ће бити Срби на страдалном Косову и Метохији, који су у нераскидивом јединству са нашим народом у Републици Србији, али и са нашим народом који живи у Републици Српској, Црној Гори, у Босни и Херцеговини у целини

Прочитај више...

Б92: Ко је Насер Кељменди

(Фото: AVAZ)

Познати нарко-бос са КиМ и из БиХ Насер Кељменди приведен је данас у Полицијску станицу у Лозници.

Он се појавио у једном хотелу на уласку у Лозницу. Око 13.30 сати чуле су се сирене и неколико полицијских возила упутило се ка хотелу у коме је био Кељменди.

Насер Кељменди рођен је у Пећи, живи у Сарајеву и често путује у Црну Гору, а на рачуну има око 10 милиона евра. Тврди да је “само трговац”.

Према сазнањима полиција у региону, Кељменди је вођа једне од најјачих албанских криминалних група на Балкану, а у јуну је – како су пренели медији у региону – стављен на црну листу САД и означен као прва особа у Европи по опасности за Сједињене Државе.

У Сарајеву поседује три куће, два стана и хотел “Каза гранде” (Casa Grande), а у Подгорици стан. У црногорском летовалишту Улцињу поседује стан, 11 стамбених просторија укупне површине 377 метара квадратних, кућу, те стамбену зграду од 1.600 метара квадратних. И – хотел на Великој плажи који се зове исто као онај на сарајевској Илиџи – “Каза гранде”.

И баш су хотели “Каза гранде” учинили Кељмендија познатим јавности БиХ и Црне Горе.

Кад је реч о имиџу Насера Кељмендија у БиХ, сарајевски лист “Дани” писао је још 2004. да је он јавности постао познат омашком – бивши начелник илиџанске општине, наиме, никако није успевао да упамти име хотела, па га је звао – “Коза ностра” (Cosa Nostra). Убрзо је у Сарајеву постало јасно откуд ова “омашка”, пошто је име хотелијера све чешће “искакало” у причама о обрачунима у сарајевском подземљу.

“Каза гранде”, али улцињска, лансирала је Кељмендија и међу медијске звезде у Црној Гори, пошто се нашао у центру афере због нелегалне изградње тог хотела.

Он је, наиме – како је потврдио и бивши председник општине Улцињ Гзим Хајдинага – 2008. године уплатио 225.000 евра аконтације на име комуналне таксе за тај хотел на Великој плажи…

У мају 2012. године, Кељменди се нагодио с црногорским Тужилаштвом, које је одустало од кривичног гоњења након што је уплатио новац у хуманитарне сврхе – по 5.000 евра дечјем вртићу “Солидарност” и Основној школи “Маршал Тито” у Улцињу.

И председник општине се “извукао” из ове “непријатности” тако што је уплатио 10.000 евра у хуманитарне сврхе. Не зна се где је завршило 225.000 евра.

У Сарајевском кантону, против Кељмендија и његових синова Елвиса, Лиридона и Бесника у протеклих неколико година поднето је више од десет кривичних пријава, укључујући и оне за убиство, покушај убиства и насилничко понашање. Кељменди је изјављивао да се није бавио незаконитим пословима.

Безбедносна агенција из БиХ, SIPA, у презентацији под називом “Злочиначка организација Насер Кељменди” – коју је у новембру 2008. представила на састанку Генералног секретаријата Интерпола у Лиону, у Француској – навела је да је Кељменди на челу једне од најбоље организованих злочиначких организација, не само у БиХ, већ и у региону, која је умешана у кријумчарење дроге и цигарета, трговину људима, прање новца и зеленашење.

Кељмендијева организација у БиХ – према том документу – има чланове у Сарајеву, Тузли и Зеници, а њен утицај протеже се и на Црну Гору, Косово, Македонију, Хрватску, Србију, Немачку и САД.

Према подацима српске полиције, које су преносили медији, Кељменди је главни финансијер и организатор промета хероина који у Пећ стиже аутобусима из Цариграда и Албаније, а затим се преко Рожаја допрема у Нови Пазар, а одатле у западну Европу.

Дуга листа сарадника

На дугачкој листи Кељмендијевих контроверзних пријатеља и најближих сарадника су – како тврди СИПА – бивши косовски премијер Рамуш Харадинај, бивши командант снага БиХ у Сребреници Насер Орић, косовски бизнисмен Екрем Лука (који је, у међувремену, изгледа постао “бивши пријатељ”), одбегли Сафет Калић Сајо из Црне Горе, власник “Аваза” из Сарајева Фахрудин Радончић

По најновијим сазнањима београдске “Политике”, међу Кељмендијевим сарадницима је и Звонко Веселиновић, контроверзни бизнисмен са севера Косова који је – како наводи тај лист – повезан са Кељмендијевим кланом.

Када су се јула прошле године појавиле информације да је један од највећих нарко-босова у Европи Дарко Шарић, који се налази у бекству због оптужнице за шверц више од две тоне кокаина из Јужне Америке, виђен у Дрвару, штампа је писала да се састао и са Насером Кељмендијем.

Кад се Насер Орић, 2008. године, преселио из Тузле у Сарајево, штампа је писала да га све чешће виђају у друштву са Насером Кељмендијем. С њим је, како се тврди, желео преузети место мафијашког “кума” које је остало упражњено, између осталог, и убиством Рамиза Делалића Ћеле – за које је и сам био осумњичен.

Насер Орић је због индиректне одговорности ратног злочина убиства седам и мучење 11 заробљених војника Војске РС 1992. и 1993, у Хашком трибуналу прво осуђен на две године затвора, али је правоснажно ослобођен оптужбе, због недостатка долаза.

Орић је, и према наводима Кељмендијевог адвоката, након повратка из Хага 2008. живео и тренирао у Кељмендијевом хотелу “Каза Гранде” на Илиџи.

Занимљиви су и детаљи који су “испливали” кад се Рамуш Харадинај априла 2008. вратио на Косово из Хага.

Како се наводи у извештајима немачке обавештајне службе БНД, Харадинај је прву поратну годину провео организујући локалну мрежу криминалаца, те учврстио везе са локалним контроверзним бизнисменима, “попут краља шверцованих цигарета Насера Кељмендија и Екрема Луке”, једног од учесника никада до краја расветљене афере Мобтела на Косову.

По оперативним сазнањима Интерпола, Насер Кељменди је после сукоба са Екремом Луком, бизнисменом из Пећи, отишао у Сарајево.

Генерал-мајор косовске полиције Рахман Сулејмани, са којим су новинари Центра за истраживачко новинарство (CIN) из БиХ разговарали у пролеће 2008. године, каже да би Кељменди вероватно био задржан када би се појавио на Косову, а верује и да он не сме да се врати у ту покрајину због сукоба са противничким кланом. Каже да је имао информације да је Кељменди у сукобу са Екремом Луком и још неким бизнисменима у Пећи.

По извештају SIPA, који је пренео босански CIN, међу његовим најближим сарадницима је Фахрудин Радончић, власник Аваза из Сарајева. Иако Радончић негира да су Кељменди и он пријатељи, они су 2004. разменили вредне некретнине у Сарајеву и Зеници – а разлику у цени од око 100.000 евра Кељменди је платио на рачун “Аваза”, да би касније и један од његових џипова “гранд чироки” завршио у власништву Радончићеве компаније.

Хапшен по Интерполовој потерници

Маја 2013. хапшен је у Приштини по Интерполовој потерници, коју је за њим расписала БиХ због организованог криминала. Притвор му је 28. фебруара 2017. замењен кућним, а 17. марта му је потпуно укинут.

Поступак против Кељмендија је преузео Еулекс и суђење му је почело 16. јануара 2015. Они терете Насера да је као вође организоване групе био одговоран за убиство Рамиса Делалића Ћеле у Сарајеву 2007. године.

Кељменди је, према подацима неколико служби, отишао толико далеко да је организовао оружани напад на канцеларију Унмика у Дому културе у Пећи, у намери да уништи доказни материјал о својој криминалној делатности.

Наводно је радио и за метохијски клан који је предводио Рамуш Харадинај, макар тако говоре оперативни подаци БИА. Током деведесетих био је један од главних финансијера ОВК, а са својом групом држао је монопол над прометом дроге, оружја, белог робља и дувана на територији Пећи.

Занимљиво је да је у једном тренутку поклонио новац за изградњу џамије код Сарајева, а да су из тамошње Исламске заједници тврдили да немају могућност провере новца који им донатори уступају, те не знају на који начин је он стечен.

Десет милиона евра и десет аутомобила годишње

Насер Кељменди је криминални досије стекао у родној Пећи, као деветнаестогодишњак: те 1976, он је осуђен на годину и шест месеци строгог затвора због покушаја убиства. У његовом досијеу у МУП-у Србије, који се односи на период пре сукоба на Косову, евидентиран је и због силеџијског понашања и туче.

У презентацији из Лиона SIPA наводи да се Кељменди до осамдесетих година на Косову бавио шверцом текстила и злата из Турске, а током санкција деведесетих кријумчарио је нафту, цигарете и наркотике – да би се почетком сукоба на Косову посветио кријумчарењу оружја.

Према подацима из општине Ново Сарајево, Насер Кељменди је већ 1998. године био пуноправни грађанин БиХ.

У једном од исказа БиХ тужиоцу 2007. тврдио је да је у Сарајево дошао 1988. године и да је ту боравио до пред почетак рата 1992. године: “У том периоду пре рата имао сам у Сарајеву две радње и то крзнарски салон и златару, обе радње биле су смештене у Скендерији.”

Истовремено, како каже, имао је у Пећи фирму којом је наставио делатност, а у том периоду је на Косову трговао и цигаретама. Има трговачку фирму у Дубаију, у слободној зони.

По подацима Интерпола, Насер Кељменди је 2003. године био под истрагом због бомбашког напада и подметања пожара. Сумњичен је за изнуду, а на подручју Пећи се наводно бавио препродајом девиза, шверцом цигарета и недозвољеном трговином.

SIPA је, такође, дошла до информације да је Кељменди током 2005. и 2006. године у оптицају имао 20 милиона конвертибилних марака (око 10 милиона евра), које је позајмљивао заинтересованима уз месечну камату од 10 посто.

Иако је у једном од ретких интервјуа, подгоричким “Вијестима”, тврдио да “мрзи дрогу и све што иде с дрогом”, Полицијска мисија ЕУ је обавестила тузланску полицију да се Кељменди доводи у везу са организавањем транспорта 10 килограма хероина који је у фебруару 2004. године из Сребреника преко Љубљане прокријумчарен у Немачку.

Полиција је у МУП-у Словеније добила податак да је Кељменди у то време био у Љубљани са Јасмином Бабић (38), његовом дугогодишњом партнерком, која је иначе из Лознице, а живела је у Бару.

Сарајевска полиција је истраживала наводе чланова противничке групе у БиХ према којима је Насер Кељменди заједно са Мухемедом Али Гашијем у јуну 2007. године организовао убиство Рамиза Делелића Ћеле, који се годинама сукобљавао са члановима албанске мафије у Сарајеву.

После откривања афере са улцињским хотелом, али и након што су му власти Црне Горе прошле године одбиле захтев за добијање држављанства, Кељменди се јавно похвалио да је лично и материјално допринео кампањи за независну Црну Гору, 2006. године, као и да је то радио из осећања моралне и материјалне обавезе према Црној Гори, јер док је био рат на Косову, Албанци су у Црној Гори били добро примљени.

Бизнис је, како је рекао, почео са 14 година, у Пећи. Живео је углавном на Косову и у Босни, а Црну Гору доживљава као другу домовину.

“Планирам да отворим још једну фирму у Немачкој, да се бавим аутомобилима, јер ми је то хоби и слаба тачка. Волим аута, волим жене и ако ми ко дође главе то ће бити само жене”, додаје он.

А ако се може веровати трач-рубрикама, Кељменди је недавно у Сарајеву “закувао” са извесним криминалцима “Санџаклијама”, баш због неке младе жене.

Кад је реч о његовој другој слабој тачки, аутомобилима, власник једне ауто куће из Сарајева тврди да Кељменди годишње купује десетак аутомобила.

CIN наводи да Кељменди 2007. пред тужиоцима није могао да се сети свих аутомобила које поседује у БиХ: казао је да их има седам или осам, а са сигурношћу се сетио само “хамера”, “аудија 8” и BМW X5.

 

Извор: Б92

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије

Став