Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вебер: Криза на северу последица дуге кризе Запада у вези дијалога између Приштине и Београда

Фото: Газета Експресс

Члан Савета за демократизацију политике из Берлина Бодо Вебер у интервјуу за Косово онлајн дотакао се актуелне кризе на северу Косову, за коју наводи да је “последица трајање кризе Запада у вези политичког дијалога између Косова и Србије”, док када су у питању избори у Немачкој, наводи да “једино Зелени наступају као гарант такве једне снажне политике Уније према Западном Балкану”.

Вебер наводи да је криза на северу Косова у ствари последица “последица трајање кризе Запада у вези политичког дијалога Косово-Србија али и одсудства стварног, суштинског ресетовања преговора о коначном, свеобухватном споразуму.

“Тако нешто је морало доћи почетком године од председника Бидена и канцеларке Меркел, односно може једино доћи од врха. Пошто је изостало, 2021. представља прелазну годину у којој преговори, дијалог остаје заглављен и не може са баш ниста суштински решити. Тако да је један прелазни споразума о тим таблицама, а који је важио пуних десет година, на жалост морао истећи без договора између Приштине и Београда”.

Локални избори на Косову су заказани за 17. октобар. Колико они могу да утичу на политичку стабилност на Косову?

Сумњам да це они имати значајнији утицај на политичку ситуацију у земљи.

Како гледате на изјаву председника Србије да ће у наредних месеца дана тражити од ЕУ одговор да ли Бриселски споразум остаје на снази или не?

Као део политичког спина председника Вучића, коме заправо у потпуности одговара и криза дијалога и политике проширења.

Како коментаришете изјаве Бисљимија, Османи и других који су јасно рекли да Косово неће применити договор око успостављања Заједнице српских општина?

Природан израз неких догматских елемената политичког гледања на дијалог присутне код владајућих странака на Косову. Ипак не треба њих кривити за такве изјаве. Све док се Запад, Берлин и Вашингтон не ангажују озбиљно на једном ресетовању преговора о коначном споразуму, почевши са дефинисањем преговарачких принципа враћањем на првобитни оквир политичког дијалога из 2011-13., не може се озбиљно почети разговарати о питању Заједнице. Јер се ради о доста комплексној и контрадикторној теми. Заједница на једној страни представља значајно симболично средство за потпуну интеграцију косовских Срба у државу и друштво Косово – као равноправних грађана. На другој страни, споразуми из 2013. и 2015. како их је склопила ЕУ деломично су проблематични, и не би издржали проверу од стране Европског суда за људска права, јер деломично крше Европску конвенцију о људским правима односно принцип недискриминисања.

Како гледате на посету канцеларке Ангеле Меркел Београду и Тирани, као и чињеницу да није посетила Приштину?

Избора престолница за опроштајну турнеју канцеларке Меркел по Западном Балкану остаје енигма и збунила је многе. Може се закључити да је посетила места која њој праве највеће проблеме, односно Вучића и Раму са својом иницијативом “Отворени Балкан” што прави конкуренцију једном од Меркеловог наслеђа – Берлинском процесу. Али на крају остане нејасно и необјашњено њен избор. Симболика да није посетила и Приштину, или Скопје, камоли Сарајево у години у којој је успешно кандидовала свог бившег министра Шмита за Високог представника међународне заједнице у БиХ јесте била лоша, да не причамо о катастрофалној симболици целокупног наступа у Београду.

Каква су ваша очекивања од избора у Немачкој, и какав ће став наредни канцелар/канцеларка заузети према Западном Балкану с обзиром у програму готово свих партија Западни Балкан или није спомињан или је “гурнут” на споредни колосек?

На Западном Балкану се питају хоће ли бити континуитет у немачком вођству политике ЕУ према региону. По мени је то погрешно питање. То Меркелово вођство је доста ослабило последњих четири, пет година, између осталог отпор француског председника према проширењу ставља целокупну политику проширења, као и перспективу о чланству под знак питања, а тиме и стабилност региона. Зато будући канцелар или канцеларка, и нова немачка влада би морала оживљавати и оснажити немачко вођство унутар ЕУ према региону. Тренутно по личном профилу кандидате за канцелара и по изборним програмима једино Зелени наступају као гарант такве једне снажне политике Уније према/на Западном Балкану.

Без обзира на то што се канцеларка Меркел повлачи, колико ће њена реч и подршка остати утицајна у политичком свету?

Скоро никаква. У Немачкој бивши канцелари се у потпуности повлаче из политичког зивота, а нешто слично и Меркел је већ најавила.

Да ли очекујете у наредном периоду отопљавање односа између Раме и Куртија и да ли је главна размирица међу њима инцијатива Отворени Балкан? Како ви видите Отворени Балкан?

Сумњам да це се тај однос икад озбиљно поправљати. Јер он није почео иницијативом Отворени Балкан, него раним ангажманом премијера Рама за Тачијеву, Вучићеву и Могеринијеву опасну иницијативу за размену територије. Отворени Балкан држим доста као амбиваленту иницијативу. Она дели земље регона и подрива Меркелову старију и пуно снажнију иницијативу – Берлински процес и служи неким од учесника за промовисање других агенда – мислим ту, између осталог на председника Вучића и његово маневрисање између Запада и Истока. Али се у исто време мора признати да су, пре свега француски председник Макрон са својом блокадом отварања предприступних преговора са Албанијом и Северном Македонијом и тако озбиљном угрожавањем политике проширења, гурнули Тирану и Скопље ка таквим алтернативним форматима.

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије

(Косово онлајн, 26. 09. 2021)

 

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПОДРЖИТЕ

Поделите:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on pinterest
Pinterest
Share on print
Print