Данашње оснивање Покрета за одбрану Косова и Метохије у Бањој Луци није само ширење једне надстраначке организације која од 2020. године окупља српске интелектуалце, већ јасна порука да су национални циљеви Београда и Бање Луке нераскидиви. Историчар Милош Ковић, један од најистакнутијих чланова Покрета, упозорава да се српски народ, без обзира на вештачке границе, данас налази пред кључним моралним и геополитичким испитом.
Ковић отворено поставља питање суверенитета у умовима и срцима људи, одбијајући да прихвати наслеђене поделе као трајне.
„Зашто би Косово припадало више мени који живим у Београду, него Вама у Бањој Луци или нашим сународницима у Подгорици, или било где на свету? Да ли нас и данас у уму и срцу обавезују титоистичке и авнојевске границе, које су нас на силу изделиле, да би вољом НАТО пакта, опет силом, постале државне границе? Нема никакве сумње да се оне данас морају поштовати. Али у уму и у срцу, у Косовском завету, ми остајемо једно“, поручује Ковић.
Геополитичка замка: КиМ је само почетак распарчавања
Ковић подсећа да став Покрета није празна реторика, већ став утемељен на међународном и националном праву, Резолуцији 1244 и Уставу Републике Србије. Он истовремено позива све актере на политичкој сцени у Србији и Републици Српској да се јасно и недвосмислено изјасне о овом питању, јер се суочавамо са дугорочном претњом која се не зауставља на тренутним линијама разграничења.
Упозоравајући на опасне историјске паралеле и последице евентуалне капитулације, професор повлачи директну паралелу са трагедијом из деведесетих година:
„То да се Приштина и Београд бране у Книну, 1995. године неки нису разумели, па су издали Крајину. Хоћемо ли данас да поновимо такав страшни грех? Свако ко зна историју, свестан је тога да ће КиМ бити само почетак новог распарчавања српских земаља. Питање је само шта ће бити следеће – Ниш, Стара Рашка, Војводина или Република Српска? Бања Лука се брани на Косову. Београд се брани у Бањој Луци.“
За Ковића је одбрана Косова и Метохије пре свега суштинско људско и морално питање: хоћемо ли оставити на цедилу око 100.000 сународника који у косовскометохијским гетима свакодневно живе тај завет и одбијају предају.
Сведочанство са терена: Срби из гета се најбоље разумеју са Српском
Као кључни доказ нераскидиве везе, Ковић наводи чињеницу да откако је решен проблем докумената између БиХ и Приштине, број ходочасника из Републике Српске бележи константан раст. Према његовим речима, чак половина свих верника који посећују јужну српску покрајину долази управо са западне стране Дрине.
„Наши Срби из косовскометохијских гета кажу да се најбоље разумеју са браћом из Српске, јер они знају шта је страдање и жртва за Завет и слободу, јер у генима носе српски еп и српске гусле. Када дођете на Косово и Метохију, осећате благодат, да сте се вратили у времена првих, правих, гоњених хришћана“, истиче Ковић.
Оснивачка трибина Покрета, која се одржава у бањалучком Банском двору са почетком у 19 часова – а на којој поред Ковића учествују и протојереј-ставрофор Дарко Ђого, проф. др Зоран Чворовић и доцент др Ђорђе Мариловић – има јасан крајњи циљ: да подсети, охрабри и примора институције у Бањој Луци и Београду на заједничку, бескомпромисну борбу за ово кључно национално питање.
