Стручњак за Балкан и виши сарадник Савета за политику демократизације у Берлину Бодо Вебер сматра да је тешко очекивати било какав помак у дијалогу Београда и Приштине. Вебер у интервјуу за Косов онлајн истовремено истиче и “да је својевремено постојала иницијатива и политичка воља на највишим нивоима у ЕУ и САД када је у питању дијалог, Лајчак не би ни био изабран на садашњу функцију”.
Шта очекујете у даљем дијалогу Косова и Србије?
Тешко је очекивати икакав помак. Преко потребно је суштинско ресетовање преговора. Постојала је шанса прошле године, односно после доласка на власти председника Бајдена у САД, а пре одласка са власти немачке канцеларке Меркел за тако нешто, али није била искоришћена. А сад, ове године, кад имамо нову немачку владу која је прогласила Западни Балкан као приоритет, све је доминирано руском агресијом, односно инвазијом у Украјини.
Како ће Немачка да се постави на Западном Балкану – она је последња земља у низу која је именовала специјалног изасланика, колико Берлин може да утиче на Приштину и Београд да се дође до договора?
Немачка влада је почетком година била најавила одређену водећу улогу у политици ЕУ према региону. Остало је било отворено како ће Берлин реализовати то вођство, а онда је дошао рат у Украјини, у којем због понашање пре свега канцелара Шолца и његових социјалдемократа, али и неодлучност до данашњег дана драматично ослабљена доминантна позиција Немачке унутар Уније, али и улога унутар Запада. Тако да у овом тренутку тешко проценити да ли ће Берлин у догледно време скупљати довољно снагу и одлучност, да покрене иницијативу за оживљавање дијалога, те да ли ће САД имати довољно капацитета да се са фокуса на Украјину придружи таквој једној иницијативи.
Курти је током претходних недеља небројано пута поновио да Косову прети опасност од Србије, али колико је уопште реална та оцена о „наводној војној претњи од стране Србије“ и да ли такве изјаве урушавају безбедност на Западном Балкану?
Док односи Косово-Србија и унутар Косова, између Приштине и косовских Срба не буду трајно решени, дизање тензија како са стране Београда, тако са стране Приштине, на жалост ће остати део политичке свакодневнице.
Како оцењујете досадашњи учинак Лајчака и да ли ЕУ има снаге да и даље води дијалог Косова и Србије?
У одсуству неке значајније политичке иницијативе на навишим нивоима у Европској унији и САД, господину Лајчаку не остаје ниште више него да симулира постојање политичког дијалога. Уз то, да је својевремено постојала таква иницијатива и политичка воља на највишим нивоима, господин Лајчак не би ни био изабран на садашњу функцију.
Да ли очекујете нова признања независности Косова, поготово када су у питању чланице ЕУ које то још нису урадиле?
Увек је било јасно да пут до признање Косова од стране преосталих пет држава чланица уније води преко коначног, свеобухватног споразума Косово-Србија, што су задњих година и потврдиле поједине земље као што је Шпанија.
Србија се придружила осуди руске агресије на Украјину, очекујете ли да се Београд у наредном периоду придружи и санкцијама?
Очекујем да ће председник Вучић бити стављен пред избор да се Србија или придружи ЕУ-санкцијама, или да ЕУ суспендује предприступни процес. Можда ће успети да још пар месеци одуговлачи ту одлуку док траје процес утврђвање изборних резултата и избор нове владе, али на крају неће успети избећи да се позиционира.
Да ли сте очекивали овакве резултате избора у Србији?
Мање више. Јасно је било да је неспорна убедљива победа Александра Вучића на председничким изборима. СНС је имало мало слабији резултат на парламентарним изборима него што се могло очекивати, али ту је било укључено више фактора, као повратак опозиције, ефекат антирежимских протеста, и рат у Украијини.
Квинта и ЕУ, као и многобројни амбасадори су критиковали одлуку Куртија да се Србима не дозволи да гласају на Косову. Како ви гледате на то?
Као последица потпуног заглављивања политичког дијалога, који је ишао од дугогодишње кризе до парализе. Режим у Приштини настоји да афиримише суверенитет Косова и борбу за владавину права, што неминовно води до једностраних потеза у односима са косовским Србима.
Русија је избачена уз Савета за људска права УН. Ваш коментар?
Логичан потез – земљи, још и чланици Савета безбедности, која не поштује основне принципе међународног права и чији су војници у агресији на суседну земљу извршиле масовне злочине, место није у Савету за људска права.