Покрет за одбрану Косова и Метохије

Велико раздвајање: Шта ће остати од Запада кад настане нови светски поредак?

© Flickr / westpark
Зарад борбе против Русије немачка министарка одбране Кристина Ламбрехт тражи да се размотри потпуна забрана увоза руског гаса, иако другог нема. Након што је инфлација већ постала највиша у последњих 40 година, немачка трговинска асоцијација најављује и ново двоцифрено повећање цена већ од понедељка. У Америци је мушкарац проглашен за жену године.
 
Велико раздвајање Запада и читавог остатка света – од економије до елементарне биологије – постаје све неповратније. Питање је, само, ко ће да плати највећу цену…
 

Џемпери и хладна вода

 
Да би Руси платили што већу цену, Маргета Вестагер, европска комесарка за конкуренцију, Европљанима препоручује да се туширају хладнијом водом и да кажу, ево ти, Путине; то ће их ваљда угрејати. Џем Оздемир, немачки министар пољопривреде који је Немцима већ саветовао да једу мање меса, сад им саветује и да возе бицикл уместо аутомобила. А Петер Хаук, функционер опозиционог ЦДУ-а, исказујући национално јединство а сећамо се како смо прошли прошли пут када су Немци исказали своје национално јединство, сад сународницима објашњава да у својим домовима „зими могу да издрже и температуру од 15 степени ако обуку џемпере“.
 
Овакве модне препоруке на страну, тек, у кудикамо озбиљнијем тону немачки министар финансија Кристијан Линднер упозорава да ће „рат у Украјини све нас учинити сиромашнијим, на пример, зато што морамо да платимо више за увоз енергената“, уз опомену да влада „не може да ублажи овај губитак просперитета“.
 
 

 

Математика гаса

 
Заправо, биће још и много горе него што су политичари спремни да признају. Председник Федерације немачких индустрија Зигфрид Русвурм предвиђа да ће без руског гаса доћи до „буквалног слома наших индустријских мрежа“, док Мартин Брудемилер, генерални директор БАСФ-а, највећег хемијског конгломерата на свету, најављује „тотални колапс“ и „високе нивое незапослености… Многе компаније ће банкротирати. Ово би створило неповратну штету. Бићу јасан: ово може да гурне немачку економију у најгору кризу од краја Другог светског рата, и да уништи наше благостање.“
 
Драматична упозорења постају још јаснија кад се сагледају и бројке. Прошле године Европска унија је из Русије увезла 155 милијарди кубика природног гаса, у просеку, преко 420 милиона дневно. Да би ту количину надоместила потребно јој је око 1.600 танкера с течним гасом, и то максималног капацитета, свакодневно – укупна носивост свих постојећих танкера на свету, међутим, износи тек око 95 милиона кубика, што ће рећи, 4 пута мање од количине потребне на дневном нивоу. Другим речима, замена не постоји.
 

Јуриш на банке

 
„Можете да штампате новац, али не можете да штампате гориво да се грејете и пшеницу да једете“, сликовито ову ситуацију описује стратег „Кредит Свис“ банке Золтан Позар, који је већ најавио настанак „новог светског монетарног поретка“, уз инфлацију на Западу а на Истоку успон валута заснованих на конкретним сировинама. „Империје настају и нестају. Валуте настају и нестају. Ратови имају победнике и губитнике,“ подсећа стратег ове швајцарске банке и указује на нову парадигму која настаје: „Наше сировине су ваш проблем.“
У складу с тим, рубља је повратила скоро сву своју вредност чим је председник Русије најавио да ће се руски гас – ускоро и друге сировине – продавати у руској валути уместо у доларима и еврима, што ће њих у перспективи чинити све безвреднијом старом хартијом.
 
Те није ни чудо што Европско банкарско руководство, орган за контролу банкарског сектора ЕУ, упозорава да би „нивои ликвидности банака могли да постану рањиви“ – тобоже због „ширења нетачних информација“ – услед чега прети опасност од јуриша на банке како би се из њих извукао кеш док га још има. Истовремено, с оне стране Атлантика, председник САД Џо Бајден, указује „Фајненшел тајмс“, „пљачка америчке нафтне резерве“ тако што на тржиште избацује незабележене количине из стратешких резерви, у покушају да снизи цену гориву и обузда галопирајућу инфлацију…
 

Културна револуција

 
Да све буде и горе, у Америци упоредо дивља и културна револуција против човекове природе. Рејчел Ливајн – рођен као Ричард – као први трансродни адмирал у америчкој војсци проглашен је за жену године листа „УСА тудеј“. Стејт департмент почиње да издаје пасоше у којима, уз мушки и женски, постоји и пол икс, а председница „Дизнија“ Кери Бурк, која се хвали да јој је једно дете транс а друго пансексуално, шта год то било, најављује да ће у садржајима ове компаније убудуће бити барем 50 одсто ЛГБТ ликова. Бела кућа, на Дан трансродне видљивости, препоручује хормонске терапије и операције промене пола у пубертету, под објашњењем да то „поправља ментално здравље“.
 
У Русији је, као што је познато, ова врста пропаганде међу малолетницима забрањена. Велико раздвајање има различите облике…
 
Зашто је Запад побркао мушки и женски род? Може ли такво друштво да издржи економску кризу која му предстоји? И шта ће од Запада преостати после Великог раздвајања од читавог остатка човечанства?
 
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили публициста из Швајцарске Слободан Деспот и новинар и социолог Слободан Рељић.
 

Одвајање од реалности

 
„Запад се на чудан начин збиља одваја од остатка света, а једна од кључних одлика тог бега од човечанства огледа се управо у идеји да се може градити људско друштво на произвољној расподели полова. Као да свако може да бира свој пол, као да може да буде више десетина полних идентитета… Истоветну одвојеност од стварности видимо и код оних који тврде да је могуће да одрже индустријску производњу у Европи без руског гаса, при чему је једини одговор који нуде, једноставно, детињаст – носите пуловере,“ указује Слободан Деспот.
 
„Та врста лудила“, додаје Слободан Рељић, „тачно је ограничена на списак земаља које су увеле санкције Русији. Никоме другом на свету не пада на памет да на тај начин изврши самоубиство. Али то није случајно, реч је о процесу који траје већ дуго – а стање у које је тај систем сад доспео види се у томе што је неко попут сенилног Џозефа Бајдена постао председник САД.“
„Том систему више и нису потребни лидери, њиме управљају нелегитимне елите које черупају то друштво колико год могу, а да би то могле да чине, на одговорна места постављају се корумпиране марионете као што су Бајден или председник Француске Емануел Макрон, који се сад налази у средишту скандала јер се испоставило да француском администрацијом управља компанија ‘Мекинзи’… Права власт на Западу је у рукама власника капитала, оличених у Светском економском форуму Клауса Шваба који изричито и заговара некакав нељудски трансхуманизам“, опомиње Слободан Деспот.
 

Системски сукоб

 
С тим у вези, утолико је занимљивије што су Шваб и његов форум из Давоса оштро осудили Русију одмах на почетку њене операције у Украјини, а пажњу привлачи и информација да је Банка за међународна поравнања (БИС) из Базела, централна банка централних банака, руководећи орган актуелног финансијског поретка, 10. марта саопштила да суспендује Централну банку Русије; чак и Хитлерова Рајхсбанка је за све време Другог светског рата нормално одржавала везу с БИС-ом. Па отуда и утисак да сад присуствујемо системском сукобу после кога свет неће бити исти.
„Читав свет се нада да ће из овог сукоба проистећи сасвим другачији систем. О њему сведочи декларација о уласку у нову еру међународних односа коју су пред почетак Зимске олимпијаде у Пекингу потписали председници Русије и Кине Владимир Путин и Си Ђинпинг. И ту се као једно од кључних намеће питање – коме ће бити одговорни руски и кинески олигарси, Давосу или сопственим државама? Русија и Кина ће бити кључне за обликовање тог новог светског поретка. Запад више нема ту могућност, ми сада присуствујемо распаду света који је он обликовао,“ уверен је Слободан Рељић.
 
„Тренутно присуствујемо првом, и најгрубљем кораку у раздвајању ових система, који се пре свега огледа у настојању све већег броја држава да одустану од употребе долара у финансијским трансакцијама. То је атомска бомба за презадужену америчку привреду. Али упоредо с тим догађа се и вредносно раздвајање света, уз повратак цивилизација у своје корито које је било пресушило због западне глобализације; на једној страни су народи који имају своје вредности и верују у нешто, имају своју идеју о човеку и Богу, а на другој страни санитарне баријере остају земље Запада као језгро нихилизма. С тим што то друштво не поседује никакву отпорност у односу на физичке и материјалне изазове, будући да је хистерично везано за свој комфор. А њега ће бити све мање,“ закључује Слободан Деспот.
 
 
Никола Врзић