Уз оглашавање звона у свим градским црквама, у Београду је почела Спасовданска литија коју предводи патријарх Порфирије. Верници, који су кренули од Вазнесењске цркве, стигли су до Храма Светог Саве, где је одржан молебан за престоницу и њене становнике.
Славска литија кретала се од Вазнесењског храма улицама Кнеза Милоша и Краља Милана, преко Трга Славија и Булевара ослобођења до Храма Светог Саве на Врачару.
Како јавља извештач Спутњика, у литији се окупило више хиљада људи.
Крст на челу поворке носио је вишеструки шампион у дизању тегова Раде Савић, ког су пратили припадници Војске Србије, носећи икону Пресвете Богородице и Исуса Христа.
Иза њих се кретало свештенство и млади — одевени у народне ношње. Одмах за њима корачао је верни народ са српским барјацима и иконама. Одмах за патријархом у литији су лекари и медицински радници који се више од годину дана боре за животе у пацијената у ковид систему.
Атмосферу током литије уприличио је оркестар МУП-а.
У литији су били и припадници почасне гарда Војске Србије и жандармерије у свечаним униформама, који су носили икону Пресвете Богородице Тројеручице.
Грађани су, такође, могли да се поклоне моштима деспота Стефана Лазаревића и Свете Петке. Мошти деспота Стефана носила су четири војна свештеника у униформама, а мошти Свете Петке црквено свештенство.
Посебно за ову прилику, у Београд је допутовала братија Хиландара. У крсном ходу у Београду су и игуман манастира Хиландара архимандрит Методије и игуман Студенице архимандрит Тихон.
У литији су учествовали и градоначелник Београда Зоран Радојичић, заменик градоначелника Горан Весић, министар у Влади Србије Ненад Поповић, чланови београдских црквених хорова, представници различитих градских служби. На Тргу Славија била је пуштена химна Србије „Боже правде“.
Подсетимо, јутрошњом литургијом у Вазнесењској цркви, коју је служио патријарх Порфирије, почело је обележавање славе Града Београда — Вазнесења господњег, Спасовдана.
Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године дао Београду статус престонице, у част обнове и напретка, Београд је као своју славу узео Спасовдан.
Та стара заветна слава симболично указује на уздизање — вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност.
Празник Вазнесења Господњег или како је у народу уобичајено, Спасовдан, један је од десет празника посвећених Христу.
Спада у покретне празнике и увек пада у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова.
Прошле године, због пандемије вируса корона, литије није било, али је градска слава обележена литургијом у Вазнесењској цркви и ломљењем славског колача и паљењем свећа у Старом двору, уз присуство мањег броја људи него што је уобичајено.
