Годишњица потписивања споразума у Вашингтону биће обележена за месец дана – 4. септембра. Међу 16 потписаних ставки једна је – петнаеста – орочена на годину дана.
“Косово (Приштина) ће пристати да примени једногодишњи мораторијум на подношење захтева за чланство у међународним организацијама. Србија (Београд) ће пристати на једногодишњи мораторијум на своју кампању за повлачење признања (независности Косова) и уздржаће се од формалног или неформалног захтева било којој нацији или међународној организацији да не призна Косово (Приштину) као независну државу. Оба договора одмах ступају на снагу”, гласи тачка договорена у Вашингтону.
Овај споразум је уједно и последњи који су две стране утаначиле.
I Ердоган у дипломатској мисији
И пре истека рока на који је овај договор потписан, питање нових признања потакнуо је председник Турске Реџеп Тајип Ердоган који је још 20. јула рекао да Турска ради на новим признањима Косова и најавио разговор са америчким председником Џозефом Бајденом о том питању.
– Покушавамо да радимо на повећању признања Косова. Тренутно је 114 и желимо да се тај број повећа. И надамо се да ћемо ове године на састанку Уједињених нација, састанку који ћу имати са Бајденом, поново разговарати о овој теми – рекао је Ердоган приликом посете непризнатој држави Северни Кипар.
Уследио је одговор Београда – председник Србије Александар Вучић најавио да “уколико било ко донесе одлуку о признању Косова као независног, истог тренутка крећемо у кампању повлачења признања”.
– Веома поштујем турског председника Ергодана и желимо најбоље односе с Туском, али имамо своју земљу и интересе и у складу са њима ћемо се понашати – рекао је тада Вучић.
“Замах за нова признања”
А како се ближи истек једногодишњег мораторијума, све су гласније најаве нове офанзиве – Приштине на признавању, а Београда на повлачењу признања.
Председница Косова Вјоса Османи недавно је боравила у Јапану, а како је саопштено из њеног кабинета она је у сусрету с премијером ове државе Јошихидом Сугом затражила подршку за нова признања Косова и чланства у међународним организацијама.
Професор међународног права Африм Хоти изјавио је за Косово онлајн да очекује да ће након једногодишњег мораторијума почети дипломатска офанзива Косова и да ће на том путу добити пуну подршку водећих држава света, које су дале велики допринос косовској независности.
– Истеком овог рока, направиће се добар замах за почетак признавања, јер је ово питање процес који се не може вратити. Сигнали које дају Сједињене Америчке Државе, посебно они од стране председника Ердогана охрабрују да се након завршетка мораторијума настави са кампањом за признања што је пре могуће – наводи Хоти.
“Сигнали из Грчке”
Он очекује и да ће Грчка – која иако не признаје Косово има Канцеларију у Приштини на нивоу амбасадора – променити став. У том контексту је значајна и недавна посета косовског премијера Аљбина Куртија Атини.
– Грчка је једна од земаља која је најближа признању независности Косова. Даје знакове и сигнале да може признати Косово као независну државу, претње Србије су неприкладне – закључује Хоти.
С друге стране, у Београду најављују одговор на евентуално дипломатску офанзиву Приштине и нова признања.
Према писању Политике, “десетак држава спремно је да повуче своје одлуке о признању Косова, уколико Приштина крене у процес поновног признања”. Лист наводи да је реч о врло чврстим гаранцијама које су ове земље дале Београду.
Како се наводи, иако се званично не говори о којим државама је реч, пре свега због могућег притиска којем би биле изложене од САД, претпоставља се да је реч о земљама из Африке и Азије.
Селаковић: Београд се држи својих обавеза, али знаћемо да одговоримо
– Београд се своје обавезе да се уздржи од кампање за ‘отпризнавања’ независности Косова, држи и држаће је се, али ако обавезе буду прекршене са друге стране, знамо шта нам је чинити – поручио је министар спољних послова Србије Никола Селаковић.
Он је, на питање да ли је тачно да је десетак држава спремно да повуче своје одлуке о признању Косова, уколико Приштина крене у процес поновног признања, одговорио да је Београд лојалан партнер и одговоран према ономе што се договори.
– Вашингтонским споразумом је успостављен договор да Београд не води кампању ‘отпризнавања’, нити да се Приштина пријављује за чланство у међународним организацијама или да води нову кампању признавања. Ми се своје обавезе држимо и држаћемо је се, а ако оне буду прекршене са друге стране знамо шта нам је чинити – рекао је Селаковић.
Он је подсетио да је и председник Србије рекао да нико не треба да потцењује нашу моћ и снагу, због тога што смо прибрани, радимо свој посао, ћутимо и не таласамо много.
– Оно што је свима јасно је да, када се са Београдом нешто договорите то се испуњава и тако ће бити у будућности – додао је Селаковић.
Пре успостављања једногодишјег мораторијума, Приштина је била у кампањи за признавање њене независности, а Београд је од 2017. био у дипломатској офанзиви да признања спречи или да она уколико је до њих дошло, буду повучена.
Државни секретар у Министарству спољних послова Немања Старовић изјавио је да би у случају да Приштина прекрши мораторијум, који је део Вашингтонског споразума, Београд реаговао одмах и број земља које би преиспитале и повукле одлуку о призњану Косова био би далеко већи у односу на оне које би га признале.
Старовић је за ТВ Тањуг, упитан да прокоментарише наводе Политике да је 10 земаља спремно да повуче признање ако би Приштина инцирала нова признања, подсетио да је у кампањи коју је Србија покренула 2017. године 18 земаља повукло одлуку о признавању независности.
– Постигнут је циљ у великој мери, 110 земаља је било на страни Приштине, преко половине чланица УН. Успели смо да број смањимо за 18 и спустимо га испод кључног броја од 97 – рекао је Старовић.
Тачан број држава које (не) признају Косово – непознат
Тринаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број држава није познат.
Приштина тврди да је њену независност признало 117 држава, а у Београду тврде да их је мање.
Прва земља која је признала независност Косова била је Костарика, потом Афганистан. Следиле су их Сједињене Америчке Државе, Француска, Велика Британија, Албанија и Турска.
Међу земљама које не признају косовску независност је и пет држава Европске уније – Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Поједине државе су признале пасош Косова као важећи путни документ, иако нису признале Косово као независну државу – Грчка, Румунија, Словачка, Босна и Херцеговина, Кина, Израел, Бразил и Русија.
Последње признање Косова стигло је из Израела који је почетком ове године успоставио пуне дипломатске односе са Косовом, у складу са Вашингтонским споразумом који су потписали председник Србије Александар Вучић и премијер Косова Авдулах Хоти.
Управо на основу тог признања Косово је отворило амбасаду у Јерусалиму чији статус за ЕУ, али и бројне друге државе није решен.
Србија је својом кампањом спречила Косово да се учлани у УНЕСЦО и Интерпол.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка, ФИФА, ЕБРД, Олимпијски комитет.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
