Квислиншка власт најпре обећава да ће ископавање донети велику економску добит. Терцирају „стручњаци“ који надувавају економску корист и умањују еколошку штету.
Затим покушавају да закључе дискусију, проглашавајући је нелегитимном и непотребном, јер је ствар решена. Терцирају страначки ботови и прикључени „интелектуалци“ називајући свако противљење лудачким.
Затим нас застрашују да ћемо настрадати ако не прихватимо. Терцирају чак и идолопоклоници запада, који не виде никакав проблем у томе да подржавају такав однос према земљама које нам наводно прете ратом и окупацијом ако донесемо за њих погрешну одлуку.
Затим убеђују како се противе само непријатељи и издајници Србије. Терцирају чак и Руси, говорећи да нам прети обојена револуција. Успут, исти они којима је једна таква, она у Украјини 2014, промакла иако им се одвијала пред носом.
Сад нас називају примитивном и затуцаном стоком која не прихвата промене и модернизацију. Терцирају релативизатори и ботови општег смера, који „све капирају“ и „виде ширу слику“, додуше најчешће под никовима и лажним именима на друштвеним мрежама.
Ова власт је од почетка говорила о нужности промене свести и ово последње је сасвим логична последица таквог опредељења. Дехуманизација народа, укратко. А дехуманизација најчешће води насиљу и његово је оправдање.
И не заборавимо на Косово, које се предаје у тишини, и због кога је можда и сва ова бука.
Јер непријатељ ће нам одбијање ископавања можда и опростити. Али Косово свакако неће.
Наслов и опрема: Стање ствари