Најконкретнији резултат Вашингтонског споразума било је признање Косова од стране Израела и успостављање косовске амабасде у Јерусалиму, а све друго је и даље у знаку добре намере, каже за Косово онлајн, Владислав Јовановић, бивши министар спољних послова СРЈ и амбасадор при Уједињеним нацијама.
Овај документ, потписан пре годину у Белој кући, по његовој оцени, неће се повлачити и питање је само са којом агилношћу ће се нека тачка испуњавати, док ће се друге гасити, а што ће бити ствар селекције коју ће вршити Америка.
Јовановић подсећа да је од прошлог септембра, када је споразум потписан, дошло до смене на врху у САД и да нови председник Џозеф Бајден није био склон да прихвати одлуке претходника, али да је чињеница да је валоризовао Вашингтонски споразум и рекао да нова Влада стоји иза њега.
“То не значи да је засукао рукаве и да ради на његовој што бржој примени. Бајден је поступио формално-правно сматрајући да потпис америчког председника на једном међународном документу важи и за следећег. Они хоће да одрже ауторитет докумената са америчким потписом, а овде, додатно, виде и нешто добро за Америку јер се она економски учвршћује преко финансијског деловања регионалне канцеларије (ДФЦ) коју су отворили у Београду”, оцењује наш саговорник.
Јовановић примећује да је нешто од првобитне захухталости Канцеларије ДФЦ у Београду нестало, али, каже да лако може да јој се удахне живот.
“Преко тог центра Америка се геополитички приоритено позиционира у односу на друге. Он је за њих позитивна ствар из овог споразума, јер одговора дугорочној политици САД на Балкану и појачава њихов утицај и присуство, у односу на конкуренте које имају не само у Русији и Кини, него и у другим западним земљама, као што су Немачка или Турска”, наводи Јовановић.
Анализирајући шта ће бити после 4. септембра, када престане да важи мораторијум на захтеве Косова да се учлани у међународне организације, као и на лобирање Србије за одпризнавања Косова, Јовановић каже да пошто Албанци већ најављују офанзиву од 4. септембра у правцу тражења пријема у међународне организације и лобирања код оних који нису признали Косово, да он наслућује да ни Београд неће седети скрштених руку.
“По мени, ми смо сувише великодушно пирхватили тај мораторијум, јер можда није требало да наше право на одбрану од разбијања територијалне целовитости Србије умртвимо на одређено верме. Ту смо учинили знак добре воље, и то можда није лоше. Сада је и то прошло и надаље свако има одрешене руке да делује у правцу својих настојања. По мени, било би добро да ми још активније него пре овог мораторијума кренемо у процес придобијања земаља за масивније одустајање од признања и код оних других, да не признају Косово”, каже Јовановић.
Он додаје да се, како време тече, показује да тај такозвани „изузетни случај“, како је Запад оправдавао проглашење српске покрајине за државу, уопште није изузетан, већ да је запаљива бомба која потенцијално угрожава све земље са вишенационалним саставом, нарочито оне који имају националне мањине у већем броју.
“Те земље се све више прибојавају да њихове националне мањине не потегну за стварањем независних држава на њиховим територијама и то нама иде у прилог, а западу не, јер се показало да „изузетни случај“ није оправдан тзв. хуманитарним разлозима већ геополитичким”, оценује Јовановић.
О томе како САД гледа на игнорисање Вашингтонског споразума од стране Приштине, Јовановић каже да никада није веровао у политичку самосталност Приштине и да они „одрађају послове за Америку и Немачку“.
“Они користе тврдоглавост Приштине да би појачали притисак на Србију. Толеришу им то што не спроводе споразум јер је то карта притиска на нас. Додатно, ту су и хапшења Срба, узенемиравања, онакво понашање Куртија у Бриселу… Ако нешто и кажу то је минимално, зарад одржавања процедуре, а у суштини их пуштају и покушавају да Србију избаце из колосека”, закључује Јовановић.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
