Улога Цркве није да подели људе. Наша улога није да подстичемо револуције, оправдавамо или осуђујемо моћнике овог света. Наше је да састрадавамо и да помогнемо онима који страдају. Да им помогнемо да носе свој крст, а не да им судимо и да им пресуђујемо, васкршња је порука владике Теодосија.
„Ако некада и реагујемо, то би требало да чинимо не ради политичке или идеолошке конфронтације, већ да бисмо помогли нашем верном народу и очували живот Цркве. Хришћанство није формула како да се у овом времену и простору зауставе сви ратови и економске кризе“, казао је владика у свом Васкршњем интервјуу за Политику..
Присуство Цркве на Косову и Метохији велика је утеха српском народу на КиМ, такође је нагласио.
„Независно од тешких политичких и историјских реалности кроз које наш верни народ вековима пролази, ми опстајемо и остајемо само ако смо везани за Христа и уколико смо свесни значења Косовског завета Светог кнеза Лазара“, наводи.
Опомињући да се стварни смисао живота не огледа само у материјалним постигнућима, нагласио је и посебну одговорност коју носе и монаси у косовскометохијским манастирима.
„Осећамо зато посебну одговорност да останемо на бранику своје вере, отачаства и светосавског предања, јер знамо да само својим примером и животом можемо бити утеха и охрабрење свом народу“, казао је владика.
Сведочи да је њега лично 19 година служења као игуман Високих Дечана, духовно изградило и, како додаје, нераскидиво повезало с том светињом и братијом манастира.
„Истовремено, као епископ, сада осећам духовни позив и дужност да све оно што сам научио у Дечанима применим широм наше епархије, која и јесте једно велико општежиће у којем би сви требало да осећамо да смо део целине и да радимо једни за друге, служећи Богу тако што служимо ближњима“.
Подсетивши на проблеме да ова епархија опстане са српским народом на Косову одмах након рата, од уништења храмова и манастира, њих око 150, преко њихове обнове у сарадњи са Саветом Европе, приватним и међународним донаторима, која је неретко и спора, све до недавно интензивираних проблема – пљачки, незадовољавајућег рада полиције, административних притисака и узурпације имовине, владика је ипак нагласио да гледају с оптимизмом на даљи опстанак СПЦ на Косову.
„Из Христовог гроба засијао је нови живот. Тако је, и поред свих тешкоћа, наша Црква очувала своју виталност и наду која долази управо од распетог и васкрслог Господа Христа“, истакао је.
Косово и Метохија су од велике важности, не само за православне Србе, већ и за све православне у свету, подсетио је владика.
Говорећи о другим проблемима, владика је потврдио и да је посебан изазов била пандемија коронавируса.
„Пандемија је променила ритам нашег живота. Многи нама драги људи отишли су из овога света, неки су прошли тешке дане болести и готово да нема никога ко није изгубио некога од ближњих“.
„Наше је првенствено да покажемо одговорност у времену сваког страдања и да помогнемо онима који су у невољи. Треба да се одговорно односимо према онима који су осетљивог здравља и да знамо да ни болест ни рат не смеју да униште у нама крстоваскрсну радост живота који се у Христу даје у својој пуноћи“.
У манастирима и многим парохијским црквама у време пандемије читане су посебне молитве, али је владика нагласио и да црква поштује науку истовремено док опомиње да се не заборавља ни „лекар душа“.
„Поштујемо медицину и лечимо се кад је потребно, свако по својој савести и потреби. Али, не смемо да заборавимо Христа – истинског лекара душа наших, који нас лечи од најопасније болести, од смрти која је одвојеност човека од Бога и који нам помаже да постанемо свесни Царства Божијег“.
Ипак, живот тече даље, додаје владика Теодосије, уз подсећање на раније пандемије у историји човечанства, као и ратове и друга страдања, али и то да Црква „живи и наставља свој пут с надом у васкрсење“, односно веровање и „дубоку свест“ – да се човеков живот не исцрпљује само у овом времену и простору.
Без духовне перспективе из које све изгледа другачије, како објашњава владика, човеков живот би био јако трагичан.
„Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје. Нека се не збуњује срце ваше и нека се не боји” – на ове речи из Светог писма као кључне за сваког човека подсетио је, додајући: „Истина Христова је само истина и светлост, а лаж и мрак су одсуство те истине и светлости“.
