Авганистанска армија и полицијске снаге, које на папиру броје 350.000 људи и у чију су обуку САД и савезници уложили огромна средства, требало да буду снажан механизам одвраћања талибана.
Имам Сахиб, постаја авганистанске владе у северној покрајини Кундуз, одржавала се два месеца под талибанском опсадом. Првобитно би специјалне јединице долазиле једном месечно да допуне залихе, да би доласци постајали све ређи, као и залихе.
„Последњих дана није било ни хране, ни воде, ни оружја“, рекао је тридесетосмогодишњи припадник безбедносних снага Таџ Мухамед. Бежећи у оклопном транспортеру и форд ренџеру, преостали људи успели су да умакну у релативно безбедан главни град покрајине, који је пао неколико недеља потом. За собом су талибанима оставили и једанаест оклопних транспортера.
Како је у летњој талибанској офанзиви падала једна област за другом, без много осетног отпора Авганистанске националне армије и полицијских снага, други војници су просто проценили да више није вредно борити се – посебно пошто су им талибани понудили да у миру иду кући, што су углавном и чинили.
„Сви су једноставно предали оружје и побегли“, каже Рахимулах, двадесетпетогодишњи војник који се јавио у војску годину дана раније и служио у области Шахр-е-Бозорг у североисточној области Бадакшан. „Нисмо добили никакву помоћ од централне владе и област је пала без борбе.“
Авганистанска национална армија и полицијске снаге, које на папиру броје 350.000 људи и у чију су обуку Сједињене Државе и западни савезници уложили огромна средства, требало је да буду снажан механизам одвраћања талибана. То је један од разлога што је председник Бајден, обзнанивши у априлу своју одлуку да повуче све америчке снаге из Авганистана, изразио поуздање у авганистанску војну способност да задржи положаје.
„Они ће наставити да се храбро боре, у корист Авганистанаца, по сваку цену“, рекао је тада.
Припадници авганистанске војске се повлаче (Фото: АП – Х.С.)
Авганистанске безбедносне снаге потом су претрпеле понижавајући слом, изгубивши највећи део земље, последњих дана и градове Кандахар и Херат. У недељу, талибански борци ушли су у Кабул, након чега су ослободили затворенике из главног градског затвора.
Председник Бајден рекао је у суботу да ће послати око 5.000 америчких војника да безбедно евакуишу америчко и савезничко особље, нешто више од 3.000 људи већ упућених назад у Авганистан које би, уз хиљаду војника који се тамо већ налазе, требало да буду део обухватног напора да се успостави ваздушни мост за западне дипломате и цивиле пошто су деморалисане безбедносне снаге престале да пружају отпор.
Спектакуларан неуспех проистекао је како из темељних мањкавости авганистанског војног устројства, тако и стратешких промашаја авганистанског председника Ашрафа Ганија. Талибани су, у међувремену, искористили мировне разговоре одржаване уз подршку САД да би обманули Кабул о сопственим намерама ради припреме и извођења муњевите офанзиве.
Авганистанска војска која се борила заједно са америчким трупама била је устројена тако да функционише слично Американцима. Америчка војска, најнапреднија на свету, увелико се ослања на комбиновање копнених операција с ваздушним снагама, користећи авионе да снабдева испоставе, напада мете, извлачи рањенике и прикупља извиђачке и обавештајне податке.
У освит одлуке председника Бајдена о повлачењу, САД су повукле своју ваздушну и обавештајну подршку, као и раднике по уговору који су сервисирали авганистанске авионе и хеликоптере. То је значило да авганистанска војска више не може да дејствује. Слично се десило с још једним пропалим америчким подухватом, Јужновијетнамском армијом седамдесетих година прошлог века, каже пензионисани генерал пуковник Данијел Болгер, заповедник коалиционе мисије за обучавање авганистанских снага коју су предводили Американци 2011-2013.
„Увек постоји склоност да користите модел који вам је познат, а који је ваш модел“, каже Болгер, сада предавач историје на Државном универзитету Северне Каролине. „Кад стварате армију на тај начин, и кад то значи да ће бити партнер са софистицираним снагама попут америчких, не можете изненада извући Американце, јер ће остати без неопходне свакодневне подршке“, објашњава.
Америчка војска у Авганистану (Извор: Beta/AP/Rahmat Gul)
Док су америчке снаге овде још увек дејствовале, авганистанска влада настојала је да што више прошири своје присуство у пространим руралним областима, одржавајући више од 200 база и испостава које је било могуће снабдевати искључиво из ваздуха. Ширење владиних операција на велику већину од више од 400 авганистанских области дуго је била једна од основа америчке стратегије против побуњеника.
Гани je гласно упозоравао [на могуће последице] америчког повлачења пошто је Трампова администрација потписала споразум са талибанима у фебруару 2020. којим је договорено да ће све америчке снаге и уговорци напустити Авганистан до маја 2021. године. Упркос томе, авганистанска влада није прилагодила своје војно присуство новоуспостављеном стању. Многи званичници нису интимно веровали да ће Американци заиста отићи.
„Било би политичко самоубиство напустити извесна подручја, како би се снаге усредсредиле на друга, и то је превише развукло авганистанске снаге које су постале потпуно зависне од блиске ваздушне подршке за снабдевање, санитет и борбене операције“, рекао је авганистански министар спољних послова Ханеф Атмар, раније саветник за националну безбедност.
„Нисмо имали довољно времена за прелаз с једног на други начин деловања, да повучемо снаге из подручја које је тешко бранити и да их концентришемо у главним насељеним местима“, рекао је.
Кад су талибани покренули офанзиву у мају, усредсредили су се на овладавање овим изолованим испоставама, масакрирајући војнике који су пружали отпор и допуштајући безбедан одлазак онима који су се предали, што је често чињено у складу с договорима које би постигли с локалним племенским старешинама. Талибани су давали и џепарац појединим војницима, који често нису били плаћени месецима.
До тренутка кад су талибани почели с нападима на главне демографске центре овог месеца, авганистанска војска већ је била толико деморалисана да би иоле пружала отпор. Вође провинција и виши заповедници склапали су споразуме о предаји по узору на оне склопљене на локалном нивоу. Елитне јединице командоса биле су изузетак, али су биле исувише малобројне и недостајале су им летелице за пребацивање с једног места на друго.
Фото: Tanjug/AP Photo/Rahmat Gul
Гани и његов саветник за националну безбедност Хамдулах Мохиб противили су се прошлогодишњем споразуму у Дохи, очекујући да ће Бајденова администрација променити политику уместо што се још приљежније држала споразума који је склопио Трамп.
Мохиб, некадашњи амбасадор образован у Британији, без икаквог војног искуства, преузео је непосредну контролу над вођењем војних операција, позивајући заповеднике јединица и издајући наређења, заобилазећи тако уобичајени ланац командовања, према казивању неколико високих владиних званичника и дипломата. Није био доступан за коментар.
Током већег дела прошле године, авганистански министар одбране, кога је у јуну заменио ветеран у борби против талибана генерал Бисмилах Хан Мохамади, био је ван земље, на лечењу у Уједињеним Арапским Емиратима. Гани је рутински смењивао команданте. Последњи заповедник армије био је на положају краће од два месеца.
Ашраф Гани (Фото: АП)
Мировни преговори у Дохи под покровитељством САД пружили су прилику талибанима да се представе као умерена, доброћудна страна, баш у време кад су политички противници Ганија у Кабулу правили колоплет да га замене неком врстом прелазне управе која би спровела мировни споразум. Бивши председник Хамид Карзаи особито се трудио да се позиционира као неутрална трећа страна, често оштро критикујући Ганија и Сједињене Државе.
„Влада је на послетку изоловала многе људе“, рекао је Хекмат Карзаи, некадашњи заменик министра спољних послова и заменик бившег председника. „Постала је самодовољна самообмана (self-licking ice cream fantasy). Обраћали су се сами себи, а врло истакнуте позиције заузимали су неискусни људи који тешко да су схватали реалност“, казао је.
„Има ли војска разлога да се бори?“, упитао је. „Осећам да талибани нису нарочито јаки. Проблем је што је влада у расулу.“
Ендру Воткинс, виши аналитичар за Авганистан у Међународној кризној групи (International Crisis Group), рекао је како нема доказа који би указали да су талибани увећали своје бројно стање, изузев што су укључили неке од 5.000 заточеника ослобођених у складу са споразумом из Дохе.
Оно што се променило од фебруара 2020. и Бајденове објаве о повлачењу било је прекидање америчких ваздушних удара који су били средство за наношење тешких губитака побуњеничким борцима, напомиње.
„Споразум у Дохи донео је талибанима једногодишњи предах“, рекао је Воткинс. „Добили су прилику да се прегрупишу, планирају, ојачају линије снабдевања, стекавши слободу кретања без страха од америчког бомбардовања.“
Фото: Taliban Handout via REUTERS
Кад су побуњеници кренули у напад, пошто је у јавности сугерисано да неће нападати велике градове док су мировни преговори у току, уследио је незадржив удар.
„Кад је покрајина Кундуз пала у руке талибана, побијено је много војника. Били смо опкољени“, рекао је Абдул Кудус, двадесетдеветогодишњи војник који је успео да се домогне Кабула прошле недеље. „Није било ваздушне подршке. У задњи час, заповедник нам је рекао како не могу ништа да учине за нас и да је најбоље да бежимо. Сви су престали ратовати и побегли.“
Јарослав Трофимов
Са енглеског посрбио: Милош Милојевић
