Покрет за одбрану Косова и Метохије

Волфганг Петрич, још један пријатељ власти у Београду који се залаже за “размену територија” Србије и “Косова”

Фото: Снимак екрана/Косово онлајн

Аустријски дипломата и бивши изасланик Европске уније за Косово Волфганг Петрич у интервјуу за Косово онлајн наводи да што се тиче дијалога Београда и Приштине да смо тренутно “изгледа даље од решења него што смо били у претходним годинама”, као да су и САД заузете унутрашњим проблемима и да се у Вашингтону на Балкан се више гледа као “проблем” Европљана.

На питање да ли је дијалог Београда и Приштине стигао до оне тачке да не може бити даљег напретка осим уколико и Приштина не испоштује договорено – Заједницу српских општина, Петрич наводи да “категоричне изјаве – попут оне да нема напретка ако се то не догоди – увек су тешке”.

“Идеја о замени подручја била би таква алтернатива, која се, међутим, чини да је искључена под садашњим условима. Што се тиче заједнице/асоцијације српских општина, треба напоменути да се Приштина обавезала на њену примену у међународном споразуму који је обавезујући према међународном праву, Бриселском споразуму, који је такође ратификовао Парламент у Приштини. Сматрам да су захтеви за спровођење обећања и поштовање уговора потпуно природни и разумљиви – то би требао бити минимум за Приштину”, навео је Петрич.

Портпарол ЕУ Петер Стано је изјавио да је Бриселски договор прекршен у случају Ивана Тодосијевића (све судије су били Албанци у поменутом случају). Да ли овакве ствари могу угрозити даљи дијалог и шта ако се тај случај не врати на почетак?

Нажалост, чињеница је да су етнички односи у региону напети и да такви инциденти могу оптеретити међународне односе. Поновно, поштовање међународних уговора требало би да буде сасвим нормално – пацта сунт серванда једно је од најважнијих правних принципа. Чињеница да критике које сте навели по овом питању не долазе из самог региона, већ из ЕУ, требало би властима дати повода за размишљање – поготово посто је међународно признање и, на крају, чланство у ЕУ један је од најхитнијих циљева Приштине.

Габријел Ескобар је нови изасланик САД за Западни Балкан и дијалог Београда и Приштине, уместо Метју Палмера. Очекујете ли неке промене у приступу САД?

Убеђен сам да ћемо у новој администрацији видети другачији приступ него у време Трампа. Но, то није због Палмера или Ескобара – као службеник од 2016. до 2020. Палмер је на крају морао да спроведе и изврши политичке смернице Трампове администрације. Претпостављам да ћемо с једне стране видети повратак на традиционалне америчке позиције у суочавању с регионом – уосталом, Бајден је од деведесетих активно укључен у обликовање америчке политике на Балкану. С друге стране, може се рећи да су Балкан и југоисточна Европа у целини мање важни у америчкој политици него раније. САД су веома заузете унутрашњим проблемима, а време америћке неспорне надмоћи у свету се ближи крају. Вашингтон пажљивије посматра Пекинг и Москву, као и глобалне изазове попут сајбер-криминала, климатских промена и слично – на Балкан се у Вашингтону све више гледа као на “проблем” Европљана.

Колико уопште САД имају “снаге” да учествују у дијалогу Беоргада и Приштине услед последњих дешавања у Авганистану и да ли је Косово прихватањем избеглица из Авганистана “стекло” додатну наклоност Бајденове администрације?

САД свакако не недостаје “снаге” да се укључи у дијалог, а Вашингтон ће засигурно подржати ЕУ у наставку преговора – питање је, међутим, колико Америка даје приоритет овом процесу, с обзиром на бројна друга хитна питања, унутрашња и спољна. Прихватање авганистанских избеглица кроз Приштину – као и преко Тиране и Скопља – сигурно је благонаколно прихваћено од стране Стејт Департмента. Међутим, не знам да ли ће овај чин имати икаквог утицаја на политику Вашингтона.

Учествовали сте у многим преговорима. Назирете ли “крај” дијалога Београда и Приштине?

Бојим се да смо тренутно изгледа даље од решења него што смо били у претходним годинама. Међутим, ако сам нешто научио из свог искуства као дипломата, то је да је боље не давати предвиђања. Решења и нови приступи у конфузним ситуацијама често долазе потпуно неочекивано …

Какав је ваш став о “Отвореном Балкану”, може ли то бити припрема за улазак у ЕУ као што је било код Вишеградске групе?

Поздрављам ову иницијативу веома фундаментално и независно на њене могуће ефекте на земље приступнице ЕУ – мислим да то мозе бити овоме само од користи. Прво, економско подручје „Отворени Балкан“ ће довести до веће трговине, просперитета, али и личне и културне размене у региону, што је од користи само за све укључене. Друго, не сме се заборавити да је сама ЕУ почела постепено и полако као економска иницијатива између бивших противника рата. Продубљени трговински односи, повећање просперитета и прекогранични контакти најбоља су нада државама Западног Балкана за превазилажење историјских контрадикција. У том смислу, „Отворени Балкан“ видим мање као средство за постизање будућег чланства у ЕУ, него као достојан циљ сам по себи. Још једна позитивна последица је да се тиме повећавају услови за чланство у ЕУ.

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије

(Косово онлајн, 16. 09. 2021)

 

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПОДРЖИТЕ

Поделите:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on pinterest
Pinterest
Share on print
Print