Председник Србије Александар Вучић каже да је, у вези са ситуацијом у Украјини, Србија у веома тешкој позицији, и да више није реч само о политици већ и о економији.
Александар Вучић је, гостујући на телевизији Прва, на питање да ли су се појачали притисци на Србију да подржи санкције против Србије, и да ли су то тражили недавни саговорници из Европе, рекао да не може да износи детаље разговора и да једино може рећи да је са аустријским канцеларом Карлом Нехамером имао потпуно другачије теме.
“Рекао сам да могу само мир да гарантујем”
Додао је да би било неозбиљно и неодговорно ако би износио детаље разговора са шефицом немачке дипломатије Аналеном Бербок и скренуо је пажњу на то да је важно да заборавимо приче шта се збива у кулоарима.
“Суштина је да је Србија у веома тешкој позицији, и то више није само политика, суштински је и економија. Ја ту врсту забринутости не могу да сакријем и да хоћу. Када о томе говорим понекад ми дођу сви други проблеми који се тичу наших унутрашњих ствари и кампања, мали, и њима се и не бавим. Толика је наша опседнутост оног што се дешава”, рекао је Вучић.
Вучић је додао да је последња одлука Европског савета везана за санкције око увоза нафте врло чудна и да сада тражи решења са својим тимом и партнерима ЕУ.
“То се тиче увоза нафте, али не само нафте. Ово се тиче и могућег увоза хемикалија потребних за рафинерије”, објаснио је Вучић.
Потпредседница Центра за спољну политику Сузана Грубјешић, која је такође учествовала у разговору, сматра да ситуација није нимало лака и наводи да се за ове три недеље, како каже, догодило више тога него у последње две деценије.
“Неке ствари су окренуте наопачке. Присуствујемо разарању и стварање нечег новог”, констатовала је Грубјешићева.
Србија, каже, не може да остане по страни, на основу своје географије и додаје да нема дилеме да притисак на Србију долази са Запада и Истока.
“Верујем да је сада много теже него током бриселског дијалога”, приметила је Грубјешићева и додала да први пут говори о томе како је било приликом договарања Бриселског споразума, и да је тада сав притисак био на Вучићу, као и сада.
“Иако је тада било гадно и тешко, сада је теже”, указала је Грубјешићева.
Рекла је да је у Бриселу било у питање чувања државног суверенитета и интегритета и када је постигнуто најбоље решење, када се делегација вратила, присећа се, сви су говорили о издаји.
“Да одолите таквом притиску морате да имате кичму, храброст и да знате шта хоћете, шта заступате, шта браните. Не можете се одупрети свима у сваком тренутку, а то изгледа сада тако”, рекла је Грубјешићева.
Њен став је, каже, да Србија није политички неутрална земља, већ је у процесу приступања ЕУ, и има уговорну обавезу да се усаглашава са заједничком спољном и безбедносном политиком, али истиче да исто тако на првом месту мора бити Србија.
На то је Вучић казао: “Сузана би увела санкције Русији, али да извучемо нешто.” Сагласио се са Грубјешићевом да у Бриселу 2013. није било лако, а да је сада је још теже.
Питање за Путина и Зеленског
Присећајући се 2013. године, када је потписан Бриселски споразум, Вучић је рекао да је тада био велики притисак на Београд да у том документу буду и две тачке – да Косово постане чланица УН и да број албанских полицајаца на северу КиМ буду у односу на српске 76 према 33. На крају су, каже Вучић, прихватили да споразум буде без те две тачке.
Стране службе иза дојаве о бомбама на лету Ер Србије
Председник Србије Александар Вучић каже да му је “на нос изашао” лет “Ер Србије” Београд-Москва и додао да иза дојава о бомбама стоје стране службе.
“То раде стране службе, увек раде са неке друге територије, Украјине, Пољске, и на крају ће све тако урадити и забранити нам и нафту и гас. Де фатко се суочавамо са санкцијама а немамо их”, рекао је Вучић.
Данас је другачије, каже Вучић, истичући да је тренутна позиција Србије ужасна, а да га плаши то што ће наредни дани и недеље бити само гори. Према његовим речима, суштинско питање је – да ли неко жели прекид рата, уз компромис, или жели победу.
Правећи паралелу са сукобом у бившој Југославији, Вучић је приметио да ми увек пронађемо кривца у неком другом, али је за ратни сукоб, како год да се догоди, увек, па макар и са један одсто кривице, потребно двоје.
“Ако ми кажете да Милошевић није крив за Рамбује, није. Вероватно нико не би прихватио притисак. Не могу да га кривим за сукоб, али је његова обавеза, као председника, била да израчуна последице и данас бих исто рекао и Путину и Зеленском, да ли сте израчунали последице”, рекао је Вучић.
Упитао је да ли је нешто морало да траје 78 дана, или смо погрешно чекали да се неко умеша, те да ли и данас у Украјини неко рачуна да ће неко други да се умеша, а на крају ће се исти споразум постићи, само ће земља бити више девастирана него данас.
Додао је и да је Русија у последњих десет година увек била на страни Србије, а увођењем санкција, наша земља се доводи у ситуцију да изгуби јединог савезника у Савету безбедности УН, уз Кину, која никад није била против Србије.
“Не смете такве ствари да заборављате”, рекао је Вучић.
Активиста за људска права, правник Милан Антонијевић, оценио је да је, у вези са ситуацијом у Украјини, било неколико добрих потеза Србије, на пример гласање у УН, али да Србија мора бити много јаснија у својим ставовима.
“С правом ЕУ очекује усклађивање спољне политике. Сваког дана добијамо извештаје из Украјине који су забрињавајући. Треба грађанима рећи да је ситуација тешка. Тај корак који ЕУ очекује од нас су санкције, треба видети које могућности Србија има да заштити своје виталне интересе”, рекао је Антонијевић.
Подсетио је да је Србија изабрала чланство у ЕУ као стратешки циљ.
“То није лака позиција. Многи у региону очекују сваки погрешан корак Србије и на томе заснивају кампању. Треба добро извагати, али бити и одлучан, а грађанима јасно рећи који су правци Србије, да је европски пут јасан правац”, закључио је Антонијевић.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије