Председник Србије најавио је вечерас као могућност да поједине земље покрену иницијативу за избацивање Русије из Уједињених Нација. Све је могуће, поручио је. Међутим, Повеља УН-а на основу које је утемељен УН, налаже да је за искључење чланице потребна препорука Савета Безбедности. Русија је стална чланица овог Савета која има право вета.
Србија је данас заједно са још 140 других чланица УН-а изгласала Резолуцију којом се осуђује напад на Украјину.
Председник Србије, Александар Вучић, информисао је јавност вечерас и да „поједине земље“ планирају да покрену иницијативу с циљем искључења Руске федерације из Уједињених Нација.
„Планирају да на основу члана 6. повеље УН у наредним недељама поведу расправу о избацивању Русије из УН“, поручио је Вучић, најавивши као могућност да би потом, услед „притиска на Кину“, могло да дође до промене Резолуције 1244, те признања независности Косова од стране земаља НАТО-а и Европске Уније које то до сада нису урадиле.
Председник није искључио могућност да до тога дође у наредном периоду, рекавши да се у последња 3-4 дана догодило пуно тога за шта је мислио да је немогуће.
Искључење неке од држава чланица Генералне скупштине уређује се Повељом УН-а и то члановима 5, односно 6 на који се и председник позива.
„Члан 5 – Члану Уједињених Нација против кога је Савет Безбедности предузео превентивну или принудну акцију, Генерална скупштина може на препоруку Савета Безбедности привремено обуставити вршење права и повластица по основу чланства. Вршење ових права и повластица Савет Безбедности може поново успоставити.
Члан 6 – Члана Уједињених Нација који упорно нарушава начела садржана о овој Повељи Генерална скупштина, на препоруке Савета безбедности, може искључити из Организације“.
Русија је међутим стална чланица Савета Безбедности која има право вета.
То практично значи да Русија, уколико се буде примењивала Повеља, може да буде избачена из Генералне скупштине Савета Безбедности само уколико она сама не би уложила вето.
Подсетимо, Русија је последњи пут вето уложила прошле недеље управо када је пропао покушај да се на састанку Савета Безбедности усвоји Резолуција о Украјини.
Услед тога ово питање је пребачено на терен Генералне Скупштине која је вечерас усвојила Резолуцију којом се осуђује напад на Украјину.
Резолуције Генералне скупштине немају мандаторно значење као резолуције Савета Безбедности, али носе политички значај.
Истовремено, већ годинама се воде озбиљне расправе и износе оцене о томе да су, са једне стране, Уједињене Нације изгубиле значај какав су имале, нарочито у првим деценијама од свог оснивања 1945, а са друге, да им је потребна „озбиљна трансформација“.
Председник Србије није једина особа која је јавно говорила о разматрању могућност искључења Русије из УН-а.
Истраживачица Азијског мировног центра за одговорност заштите, Ребека Барбер, је већ јуче у блогу Европског журнала међународног права објавила текст „Да ли Русија може да буде суспендована из Уједињених Нација“ где се позива на члан 5. са главном поруком да он „не обезбеђује основу за суспензију Русије из УН-а“, јер Савет безбедности „није предузео превентивну или акцију примене против Русије, а чак и да јесте, Русија би, претпоставља се, употребила вето на Резолуцију којом се препоручује њена сопствена суспензија“, Исти члан – како даље наводи, „није потпун крај тог пута о суспензији“.
Она се у тексту бави могућношћу када Генерална Скупштина предлаже искључење члана и даје примере који су се до сада дешавали у пракси, уз истовремено изношење проблематике тих одлука.
„Мало је вероватно да ће то бити опција за прву Резолуцију о Украјини о Скупштни, али имајући у виду степен до којег је међународно право поткопано, ниједна опција се не искључује“, закључила је Барбер у тексту објављеном за време заседања Генералне Скупштине.
