Покрет за одбрану Косова и Метохије

Гардијан: Шта се догодило између Косова и Србије? Недостатак међународног вођства

Фото: Косово онлајн

На напуштеној бензинској пумпи, пола миље од косовског граничног прелаза Јариње са Србијом, на крову је постављена српска застава. Група младих људи седела је на преврнутим гајбама пива и делила флаше воде и домац́е ракије у мале пластичне чаше, описује британски лист Гардијан ситуацију последњих 13 дана на северу Косова, преноси Економија онлајн.

 

Планински пут у њиховој близини, са обе стране окружен групама демонстраната око шатора и логорских ватри, био је блокиран камионима.

“Призори у близини села Јариње могу широм света изгледати мистериозно”, наводи британски лист и додаје да је блокада прелаза од стране Срба навела косовску владу да пошаље специјалне полицијске снаге како би деблокирали прелазе.

То је за Београд била провокација, да прикаже борбене авионе и тенкове, који су евоцирали на прошлост међународне лидере, који су осетили потребу да позову на смањење тензија, пише Гардијан.

Косовска полиција саопштила је, прошлог викенда, о пожару у коме је изгорела канцеларија за издавање регистрација возила, на једну канцеларију, пише Гардијан, бачене су бомбе, које нису експлодирале.

Кфор предвођен НАТО, који је имао мировну улогу на Косову од 1999. године, појачао је патроле.

Српски министар одбране је у пратњи руског амбасадора у Београду обишао копнену зону, што је алармирало многе.

Спор око регистарских таблица опасно је ескалирао.

За многе посматраче, развој ситуације у последње две недеље указао је на недостатак међународног вођства по том питању, посебно из ЕУ.

Прошле недеље је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен нагласила да је будуц́ност такозваног „Западног Балкана“ – Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, Северна Македонија, Црна Гора и Србија – у  Европској унији.

Међутим, попут Србије, Кине и Русије, пет од 27 земаља чланица ЕУ – Словачка, Румунија, Грчка, Кипар и Шпанија још увијек нису признале Косово, углавном из страха од подстицања покрета за независност на њиховој територији, пише британски лист.

Француски председник Емануел Макрон јасно је ставио до знања да с обзиром на деградацију владавине права у Пољској и Мађарској и слабост бриселских институција у одговору на ту претњу, приоритет ЕУ треба да буде јачање онога што имају.

“То је ‘не’ проширењу из Париза”, изјавила је Вјоса Мусљиу, професор међународних односа у Бриселу.

“С обзиром на неправилан однос према региону, посебно последњих недеља, чини се да је ЕУ најненормалнији актер у целој структури. ЕУ је представила дијалог између Приштине и Београда као чисто технички, али у ствари је дубоко политички и захтева вођство”, рекла је Мусљиу и додала “не можете игнорисати великог слона у просторији”.

(Економија онлајн/Косово онлајн, 03. 10. 2021)

 

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПОДРЖИТЕ

Поделите:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on pinterest
Pinterest
Share on print
Print