Идеја поделе није мртва све док не постоји ниједно друго решење. Према мом мишљењу, то би било компликовано јер би око 60 одсто косовских Срба остало на југу Косова, ван Србије. Такође, међународна заједница је против поделе Косова, нарочито Немачка.
Тако да, мислим да је боље да политичари у Србији, на Косову, и у међународној заједници покушају да пронађу неко друго решење. Сада је 21. век можда можемо да покажемо да Срби и Албанци могу да живе заједно, рекао је у Инстаграм интервјуу за рубрику Друга страна Косова Шпетим Гаши, потпредседник Савета за инклузивно управљање.
Наш саговорник живи у Приштини, а има америчко држављанство.
Одговарајући на питање једног од пратилаца званичне странице Данаса на Инстаграму, Гаши је навео да је Савет за инклузивно управљање организовао неколико округлих столова – у Тирани, Београду, Скопљу, Црној Гори, на којима су учествовали народни посланици из Београда и Приштине, како би „помогао унапређењу односа Београда и Приштине, укључујући односе између парламената Косова и Србије, јер ми мислимо да парламентарци могу да помогну мирном путу проналажења свеобухватног договора“.
– Били смо пуно срећни због таквих разговора, сви парламентарци из Приштине и Београда су били веома конструктивни, тако да мислим да су дискусије биле успешне. Сами учесници су рекли да подржавају дискусије. Ми имамо разговоре у Бриселу, Вучића, Тачија, и осталих политичара, али немамо толико односе између других људи, као што су парламентарци, они не знају једни друге, не знају шта су домаћи проблеми. Тако да је било веома значајно да они упознају једни друге. Већина парламентараца Албанаца из Приштине боравила је у Београду први пут на нашем округлом столу и све је било ок – добро гостопримство, дуњевача, шљивовица. Већина учесника пита када ће бити следећи округли сто. Ми имамо пројекте и фондове, само чекамо вакцину за корону. Мислим да ће на јесен или следеће године бити нови округли сто који ће организовати Савет, рекао је саговорник Данаса.
Гаши је одрично одговорио на питање да ли је могуће да се понови погром Срба са Косова и уништавање српског хришћанског духовног наслеђа из 2004. године.
То је прошлост. Од тада је било неких добрих корака. Сада имамо ефикаснију Косовску полицију, КФОР, бољу сарадњу косовских Срба и Албанаца. Рецимо, на северу Косова имамо Косовску полицију у којој су већина Срби, почела је и нека економска сарадња. Желим да мислим и надам се да је то прошлост, али важно је да они који су протерани са Косова а желе да се врате могу да се врате својим кућама, да имају посао. Мислим да такви кораци у односима Срба и Албанаца нису довољни, али сматрам да је 2004. прошлост, указао је он.
Упитан која би овлашћења у пракси имала Заједница српских општина, предвиђена Бриселским споразумом, наш саговорник подсетио је да је то једини договор из Брисела који није имплементиран.
– Кад је пре неколико година почело да се говори о подели Косова, питање Заједнице је „стављено у фиоку“, јер када би север Косова био део Србије, онда Заједница не би била потребна. Сада чујем да је поново почела прича о Заједници и мислим да Србима на Косову треба нешто што ми зовемо Заједница општина са већински српским становништвом, нарочито је то важно за образовање. И Ахтисаријев план дозвољава да наставни програм буде из Србије. Није реално да Албанци на Косову очекују да Срби у Северној Митровици уче да је Адем Јашари био народни херој. Албанци имају своје хероје, Срби имају своје, али то није проблем да живе заједно. Мислим да ова Заједница треба да се формира, то је одлучио и косовски Уставни суд, и нарочито да има овлашћења у областима образовања, здравства, економског развоја и просторног планирања. Нека од тих овлашћења Срби на Косову већ имају. Срби на Косову још имају разлога да не верују Приштини. Приштина се није показала као „одржив“ партнер и мислим да је значајно да буде формирана Заједница као гарант очувања Срба, поручио је он.
Одговарајући на питање шта очекује од ове фазе бриселских преговора Београда и Приштине, Гаши је напоменуо да „неки кажу да је то политички дијалог, неки да је технички, а неки да је реч о статусу“.
– Ја нисам оптимиста да је убрзо могуће постићи неки свеобухватан споразум јер ако питамо Албанце на Косову, они кажу да би то значило признање, а неки српски политичари кажу да је могућа некаква нормализација, али без признања… Стално радимо у Србији, у Београду, разговарамо са цивилним друштвом и политичарима, и не очекујем да Србија ускоро призна Косово, али мислим да би и неки лош споразум био бољи него да немамо никакав споразум. Мислим да ЕУ делује озбиљно, али видећемо шта ће бити… Треба сачекати постизање свеобухватног споразума, али оно што је важно док чекамо то јесте да побољшамо односе Срба и Албанаца, да унапредимо економски развој, да омогућимо слободу кретања, да не чекамо на Мердарима по сат времена. Да ли су Мердаре „административна линија“ или „граница“, то није важно људима, то је важно политичарима који од тога живе. Дакле, какав год да буде споразум, треба јачати односе између људи, сматра саговорник Данаса.
Према Гашијевом мишљењу, идеја „мини Шенген“ је добра“.
– Знам да неки, нарочито Црна Гора, Приштина, мисле да би Србија тиме добила највише јер највише производи, али мислим да ту има модела за сарадњу. Западни Балкан није велики регион, има око 20 милиона људи, слично као Румунија сама и ако постоје ограничења попут виза, то је лоше. Рецимо, ако идете у Босну из Приштине потребне су визе, и потребно је да идете у Тирану да узмете визе. То је бесмислено, нарочито за регион који хоће да буде део Европске уније. Због тога је „мини Шенген“ врло важан. Нема смисла да камиони чекају на границама сатима. „Мини Шенген“ може да буде остварен преко Берлинског процеса, како би људи имали више поверења, и да иде преко међународне заједнице јер они имају искуство и финансијска средства за спровођење таквих иницијатива. Што се мене лично тиче, то је важније од питања статуса Косова, казао је потпредседник Савета за инклузивно управљање.
Упитан ко би се озбиљније посветио решавању питања Косова – Доналд Трамп уколико добије нови председнички мандат или његов противкандидат на изборима Џозеф Бајден, наш саговорник оцењује да није важно ко ће победити у изборној трци у Америци.
– Ја сам држављанин Америке, иако сада живим у Приштини. Ишао сам у САД и плаћам порез тамо. Познајем спољну политику САД и мислим да стварно није важно уопште ко ће победити. Председник Трамп не „брига“ много ни за Србију ни за Косово, важнија су му друга питања, попут Кине, а у Стејт департменту су углавном исти људи, рецимо, Метју Палмер који је био део и претходних администрација… Међународна заједница може да помогне, али само Албанци и Срби могу решити међусобне проблеме. Дакле, био председник Бајден или Трамп, не очекујем промене у америчкој политици према Балкану, поручио је Гаши.
Наш саговорник констатовао је да специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак има „знање и искуство са овим регионом, са балканском политиком, али у Приштини га гледају као некога ко је био министар спољних послова Словачке, државе која није признала Косово“.
– Он је гласао против чланства Косова у Унеску, на сличан начин у Приштини многи гледају на Жозепа Борела, шефа дипломатије ЕУ, који је из Шпаније. У Приштини говоре: „Зашто њих двојица, они су пријатељи Србије“, али ту су и председник Француске Емануел Макрон и немачка канцеларка Ангела Меркел. Мислим да су све државе ЕУ заинтересоване да се реши косовски проблем, који и није толико велики у очима света као неки други проблеми. Мислим да је Лајчаку, дакле, потребна помоћ Немачке и Француске. Он сам ће тешко наћи неко решење. Сада је почела фаза дијалога у којој се разматрају неке конкретне ствари, попут питања несталих и економске сарадње, а затим ће друга фаза, кажу, бити посвећена, „осетљивијим“ питањима, као што је Заједница и културно наслеђе, док ће трећа фаза бити најважнија и у њој ће се разговарати о статусу. Е, у тој трећој фази биће значајно учешће и Немачке и Француске, тврди Гаши.
Саговорник Данаса оценио је да су у „компликованој позицији“ политичари и у Београду и у Приштини када је реч о постизању споразума о нормализацији односа.
– На Косову Влада Хотија је слаба и он не може да прави компромис који је потребан за споразум, а у Србији су председник Вучић и СНС добили апсолутну већину на изборима, али нисам сигуран да ће тај мандат бити преточен у мандат за споразум са Косовом. Ако би председник Вучић и СНС рекли „признајемо Косово“, изгубили би много гласова у Србији. Дакле, политичари су прагматични па неће да праве споразуме који би дугорочно били корисни за грађане, али би много краткорочно коштали политичке лидере. Воља за споразумом постоји и у Београду и у Приштини, али позиција лидера је тешка. Сваки дан чујемо из Србије већ неколико деценија да је „Косово Србија, нећемо никад одустати од тога“, а на Косову кажу: „Косово је наше, никад нећемо да правимо Заједницу…“. Дакле, лидери су упали у сопствену замку, сами су изградили такву позицију. Политичари сада не знају како да постигну споразум, а да не угрозе сопствене интересе, закључује Шпетим Гаши.
„Сви желе да буду председници“
Упитан ко би могао да буде наредни косовски председник – Хашим Тачи или Рамуш Харадинај, Гаши наводи: „Сви на Косову желе да буду председници“. Како објашњава: „Тачи има проблем са Специјалним судом и мислим да ће оптужница против њега бити потврђена до октобра, а он је рекао да ће поднети оставку ако се то деси. Али, Харадинај, који је заинтересован за позицију председника, такође има проблем са Специјалним судом, и могуће је да ће га задесити иста судбина као Тачија. Да би се изабрао нови председник, потребни су гласови две трећине чланова парламента, а ако не постоји неки кандидат за кога би гласало толико парламентараца, онда ће се ићи на изборе. Пошто нико, осим Аљбина Куртија, не жели да иде на изборе, мислим да ће се председник изабрати у парламенту, али да то неће бити ни Харадинај ни Тачи. Могуће је да то буде и неко из Демократске странке Косова, странке Кадрија Весељија и Тачија“, сматра наш саговорник.
Фото: Instagram @danas.rs
