Професори Машинског и Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, заједно са главним научником компаније Рио Тинто предали су допис научном часопису Натуре – Сциентифиц Репортс у коме се тражи исправка или повлачење рада „Утицај истраживачких активности потенцијалног рудника литијума на животну средину у западној Србији“ аутора Драгане Ђорђевић и сарадника.
„Професори Машинског и Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, заједно са главним научником компаније Рио Тинто предали су допис научном часопису Натуре – Сциентифиц Репортс у коме се тражи исправка или повлачење рада „Утицај истраживачких активности потенцијалног рудника литијума на животну средину у западној Србији“ аутора Драгане Ђорђевић и сарадника због великог броја недостатака, недоследно примењене научне методологије и манипулација чињеницама и референцама на основу којих аутори извлаче погрешне и научно неутемељене закључке“, наводи се у саопштењу комапније Рио Тинто.
Даље објашњавају да је др Најџел Стјуард, главни научник компаније Рио Тинто, након детаљне анализе рада објављеног у часопису Натуре – Сциентифиц Репортс, оценио да Драгана Ђорђевић и сарадници у свом раду износе низ нетачних или непотпуних чињеница или података, користе референце на начин који може бити обмањујући јер погрешно приказују садржај научних радова који су референцирани и доносе закључке без примене стриктне научне методологије путем које је једино могуће доћи до научно утемељених закључака.
Оцењују да на овај начин аутори рада научну и општу јавност доводе у заблуду о потенцијалним утицајима Пројекта „Јадар“ на животну средину.
У саопштењу се даље наводи:
„Осим тога, др Стјуард истиче да „објављивање нетачних података у овом раду, упркос чињеници да су подаци о Пројекту Јадар јавно доступни, директно умањује кредибилност рада и његову научну утемељеност.“ Због свих наведених мањкавости, научни тим који чине главни научник компаније Рио Тинто и три независна научника из Србије формално се обратио уредничком одбору часописа Натуре – Сциентифиц Репортс са захтевом да поменути рад буде значајно исправљен или повучен.
У захтеву за исправком или повлачењем рада истиче се низ примера који директно указују на мањкавости у раду који се у јавности у Србији представља као научни доказ штетности Пројекта „Јадар“. Значајан недостатак поменутог рада је манипулисање референцама. Један од примера за ово је када Ђорђевић и сарадници тврде да је „најмање штетан метод експлоатације литијума по животну средину из сланих раствора, док експлоатација из чврстих рудних стена има озбиљне последице по животну средину.” Да би подржали ову тврдњу, аутори цитирају рад Лиу, Агусдината и Мyинт „Просторно-временски обрасци експлоатације литијума и деградације животне средине у сланој равници Атакама, Чиле”. Међутим, рад Лиу и сарадника се искључиво бави утицајима експлоатације литијума из сланих раствора у Атаками и уопште не помиње друге методе рударства који би могли да буду упоредиви са експлоатацијом литијума из чврсте стене као што је јадарит.
Осим тога, у раду се наводи низ нетачних чињеница. Један од многих примера је и погрешно навођење површине коју би пројекат заузимао. У раду се погрешно наводи да површина коју би пројекат заузео износи између 2.031 и 2.431 хектара. Међутим, јавно доступни подаци показују да централно подручје пројекта с рудником и постројењем за прераду обухвата свега 220 хектара, а са депонијом индустријског отпада у долини Штавице укупно 388 хектара.
У раду се нетачно наводи и да ће се индустријски течни отпад складиштити у близини река Коренита и Јадар, које су склоне плављењу околног подручја. Јавно су доступни подаци, које Ђорђевић и сарадници нису узели у обзир, да се предложена локација отпада недвосмислено налази изван плавних подручја, као и да је предвиђен чврсти, а не течни отпад. Ова информација јавно је доступна већ дуже време.
Посебно су значајни примери који су наведени у допису из којих се види да аутори нису примењивали исправну научну методологију. Један од главних закључака рада је да почетне анализе одабраних хемијских елемената у земљишту и реци у зони потенцијалног рудника „Јадар“ сугеришу да је утицај на животну средину евидентан већ у фази истраживања. Међутим нигде не наводе полазне податке о затеченом стању земљишта и воде пре почетка геолошких истраживања, који би једини могли бити основ за такву тврдњу. Стога се не зна да ли њихова мерења једноставно одражавају природно присуство ових елемената у животној средини. Наиме, историјски налази српских геолога из 1990-их потврђују да су повишени нивои бора, литијума и арсена у долини Јадра природни феномени. Не спомињу ни већ постојеће проблеме загађења попут пуцања бране у мају 2014. године у руднику Столице, које је изазвало испуштање јаловине и контаминацију земљишта и вода низводног слива реке Јадар.
