Данас је тачно годину дана од када је косовска влада увела мере ограничења на увоз српске робе. У питању је забрана уласка камиона на Косово који се товаре у централној Србији. После годину дана, у продавницама у северном делу Митровице српска је роба сведена на минимум. Свакако, доминирају производи из региона, али и косовски и албански. Купују се, али са дозом несигурности у квалитет. Ни након годину дана, не одустаје се од потражње српских.
У истом дану, 14. јуна прошле године, када су српске власти ухапсиле тројицу припадника Косовске полиције у рејону Рашке – косовска влада, која је тумачила као „отмицу“ и то у општини Лепосавић, одлучила је да „из безбедносних, а не економских разлога“ забрани увоз робе из Србије.
Пет дана након тога, возачи српских камиона блокирали су Јариње, Брњак и Мердаре, како би исказали незадовољство због блокаде увоза робе из Србије и пружили подршку Србима са Косова. Они неколико дана нису дозвољавали пролазак камиона са „РКС“ ознакама.
Председници Привредних комора Србије и Косова Марко Чадеж и Љуљзим Рафуна у више наврата су наглашавали да економија и бизнис треба да буду ван политике, те да “заустављање пословних активности није решење”, те да блокадама трпе и једна и друга страна.
И поједини међународни званичници позивали су, у првим месецима, косовску владу да повуче одлуку због које је све започело, али је њихов фокус касније ипак био на ослобађању тројице косовских полицајаца – што се и догодило 26. јуна. Српске власти пустиле су их да се бране са слободе.
Упркос томе, као и за нијансу мекшим политичким изјавама, Приштина своју одлуку о забрани увоза робе из Србије још увек, макар званично – није повукла, иако су косовски медији наглашавали да писане одлуке за забрану никад није било.
Последице су на Северу Косова почеле да се осећају већ у првим недељама од када је она донесена. Српска роба је нестајала.
Какво је стање у прехрамбеним маркетима?
Данас, годину дана након ове одлуке, српска роба на полицама у маркетима у северном делу Митровице сведена је на минимум. Заменили су је производи из земаља региона, али и косовских и албанских произвођача.
Разговарали смо са једних од менаџера веће трговинске радње у граду.
За КоССев је казао да је за чак 90 одсто сада српска роба замењена робом других произвођача.
„Претежно је то роба из Македоније, Босне, али просто смо принуђени и да набављамо робу која се производи и са Косова и у Албанији“.
А потоње су ту најмање пожељне:
„Срби једноставно не желе да купују те производе и пре ће се определити за ону из Македоније и Босне. Бимлек Македонија или Миг Босна – производи су коју ће Срби без проблема купити. Верују да је роба из ових држава квалитетнија у односу на косовску или албанску и њих ће избећи по цену да и не купе оно по шта су дошли“.
Не одустају муштерије још увек ни од потражње српских производа, иако знају да је нема. Осим што за њу питају Срби, у већини случајева много је више потражују Албанци.
„Муштерије и даље долазе и траже српске производе. Додуше, више нам долазе Албанци и траже на пример – Плазму, Пролом воду или Полимарк производе. Кажу да су навикли на то“, наводи.
Пожалио се да је, у недостатку робе из Србије, последњих годину дана знатно опао посао у радњи у којој је запослен. Пао је још више, каже, од када на Косово не стижу динари и од затварања Поштанских штедионица.
Људи оду по новац у централну Србију и тамо се и снабду српским производима.
„Сада, људи за новац оду у Рашку или негде по централној Србији. Тамо и обаве трговину, таман и купе основне потрепштине, још и њима боље – српске производе. Тако да нама посао овде јако трпи и све га је мање“.
За ових је годину дана Косовска полиција извела више десетина акција заплене српске робе готово где год да су је налазили – у маркетима, магацинима, возилима које су пресретали, али и у апотекама.
Београд – Кршење људских права
Директна штета проузрокована овом одлуком сада је око 210 милиона евра, а заправо је реално много већа, казао је данас директор Канцеларије за КиМ, Петар Петковић:
„Курти директно крши и Цефту и Бриселски споразум и у том смислу, када посматрате најдиректнију штету која је проузрокована овом одлуком, то је сада око 210 милиона евра, али реална штета је заправо много, много већа“.
„Прво, најдиректније угрожени Срби на Косову и Метохији, зато што су многе радње које су директно зависиле од српске робе, мали дућани, продавнице – затворене“.
Реч је о само још једном у низу кршења људских права од стране Приштине, каже.
„Незамисливо је да се на такав начин руше људска права усред Европе“.
А Срби на Косову су, истакао је, навикнути на српске производе.
За последњих годину дана, додаје, Београд се обраћао на бројне адресе, али безуспешно.
„Говорили смо о томе у Бриселу и другим међународним представницима. Нико из међународне заједнице не реагује. Никога није брига како Срби живе и шта се дешава на КиМ“.
Са српске се стране огласио и министар унутрашње и спољне трговине Србије Томислав Момировић. Осим што се, како је казао, одлука утицала на сам живот грађана, њоме се дошло и до:
„Кидања деценијских пословних веза између Срба и Албанаца, као и губитка стотина милиона евра пословних прихода“.
Њему је нејасно да у Европи постоји режим који је забранио да људи тргују и да привреде напредују.
Подсетио је и на писма која је слао међународној зајединици у којима је упозорио на последице.
У међувремену, на данашњем је брифингу о годишњици забране упитан портпарол Европске уније, Петер Стано са поруком „да се обе стране уздрже од једностраних потеза“. „Треба да спрече или да се уздрже од корака који нису координисани, који су једнострани, и у свему што раде треба да се фокусирају на примену договора на путу ка нормализацији односа Косова и Србије“, кратко је навео.
Приштински се званичници данас нису оглашавали.
Шахини: Нису се довољно подигли трговци, ни Албанци ни Срби
Према подацима Алијансе за бизнис Косова током 2022. године робна размена између Косова и Србије била је близу 450.000.000 евра, а у години када је одлука о забрани уведена око 250 милиона.
Они су данас указали на проблем који је настао услед ове забране али по много веће компаније, односно оне који су били директни увозници робе из Србије на Косово.
„Ево сада ми увозимо робу из Албаније, због тог недостатка робе из Србије, из Македоније и осталих држава. Међутим, има доста косовских фирми који су радили, који су били представници српских производа на Косову и они сада више не раде то, или су затворили своју делатност. Ево годину дана те забране која је бесмислена“, казао је данас у изјави за Ким, Агим Шахини.
Шахини сматра да ова одлука може бити укинута само уз притисак међународне заједнице или променом власти на наредним изборима.
“Капитал мора да крене тамо и овамо без икакаве забране. Исто роба, исто грађани. Ево ми сад кроз Србију пролазимо са косовским таблицама без икаквог проблема, из Србије овамо, али не може да долази нека роба. Ми немамо домаћу прозиводњу, ми увозимо из других држава. Уколико треба некоме стварно треба да се да забрана за увоз робе, онда би требало да косовска влада предузме према Босни и Херцеговини јер ми и даље не можемо да идемо у Босну без визе или они код нас, са Србијом можемо да идемо без икаквих проблема. Влада Косова то не гледа економски већ гледа политички“.
Сматра да се о овом проблему довољно нису подигли на Срби ни Албанци трговци.
„Успротивили су се тихо, јер не могу неко да кажу сад – ‘Е, ми хоћемо српски производ’ као Албанци. Грађани Срби на Косову нису баш подигли толико гласа и они су прихватили то. Међутим, када би српски народ мало више тражио свој производ сигурно би имао подршку и од стране бизниса, да то стварно буде како треба“, поручио је Шахини.
