На предлог Европске уније, а по идеји Француске и Немачке – пре тачно годину дана Београд и Приштина, односно Александар Вучић и Аљбин Курти у Бриселу су прихватили Споразум о путу ка нормализацији односа Косова и Србије. Годину на терену обележила је највећа криза од 2004. године.
Овај споразум је требало да реши сва отворена питања између Приштине и Београда:
Добросуседске односе, строго очување мира, решавање спорова и сукоба искључиво мирним средствима, суздржавање од претње или употребе силе, затим признавање симбола Косова, диплома, већа права за Србе на Косову кроз Заједницу општина са српском већином…
А уместо тога, на терену се у последњих дана памте нова подизања тензија нарочито на Северу Косова. Априлски избори на којима Срби нису учествовали, долазак на власт албанских градоначелника, мајски сукоб Срба и припадника КФОР-а због уласка нових градоначелника у опшине, затим и септембарски оружани сукоб Срба са Косовском полицијом у селу Бањска, те најзад – Уредба Централне банке којом се на Косову укида српски динар.
Услед тешке кризе на самом терену и видљиво заоштрених односа Београда и Приштине са једне стране, док је на другој година започела са међународним успесима доношењем овог споразума, у јавности постоји својеврсна поларизација о томе да ли се споразум спроводи или не.
Анкета коју смо спровели преко наших друштвених мрежа, показала је да већи део оних корисника који су на њу одговорили – осећа промене у последњих годину дана, али „на горе“ и да сматра да се споразум спроводи.
О самој анкети опширније у посебној вести.
Европски споразум у поглавље 35 и де факто признање
„Европски план је прихваћен“, на данашњи дан, касно увече из Брисела је поручио Жозеп Борељ.
Жаба која се месецима, још од септембра 2022. године, кувала за јавност постала је готов споразум од 11 чланова; приде, некадашњи француско-немачки предлог, представљен је Београду и Приштини као „узми или остави“.
Председник Србије је потврдио: Европски план де факто нови преговарачки оквир за Србију. Али и то да, како је важно било да каже: Ништа није потписано, ЗСО завршена у месецима пред нама.
Упркос овим потврдима, зачудиће га почетком ове године, како се за исти споразум тражи да уђе као обавеза Србије за поглавље 35.
ЗСО ипак и даље није формирана, а уместо тога на терену је дошло до видљиве промене односа снага. Сам Вучић сада све чешће поручује да од ЗСО-а практично нема ништа, односно, да Приштина у овом саставу власти неће да је формира.
Клима пред доношење споразума у који шира политичка сцена у Приштини и Београда није имала увид
Иако ни јавност ни опозициона политичка сцена, нити у Београду као ни у Приштини, није месецима била упозната са садржајем самог папира који ће се преточити у споразум, пред његово усвајање споразума, почетком фебруара ће се, уместо увида у садржај, у скупштинама Србије и Косова отворити расправа о „мистериозном плану“, који посланици нису видели.
Главна звезда заседања у Београду – Александар Вучић, а у Приштини – Аљбин Курти.
Френетични усклици и аплаузи уз стојеће овације Српске листе на балкону Скупштине Србије, предвођене Миланом Радоичићем, и СНС у скупштинским клупама, транспаренти о издаји унутар и ван скупштине, слике Оливера Ивановића, гурање и хошкање – укратко је опис дводневног целодневног рада српског парламента почетком фебруара.
Устав је за мене Свето писмо, нема предаје и капитулације, али преговараћемо и о најлошијим папирима, поручио је у скупштини Александар Вучић.
„За мене – као председника Србије Устав је Свето писмо – капитулација и предаја нису опција. Ако дође до тога да Косово треба да уђе у УН знам шта ћу да учиним. Не постоји избор Вучић или Србија. Вучић је увек на страни Србије, изабраћу Србију, а Вучић није важан“.
То што се неколико дана расправљало о плану чији садржај није званично обнародован, није требало да забрине посланике јер их је председник утешио рекавши да 90 одсто оног што је објављивано до тада о њему је тачно.
И заиста, док су званичници на све три стране, упадљиво ћутали о садржају предлога, он је још од средине септембра 2022. године кружио у медијима, почевши од Албаниан Пост-а.
Нису имали план, али јесу оштре критике на рачун власти. „Резултати политике председника Србије Александра Вучића апокалиптични су за државу Србију, трагични за њене грађане, погубни за будуће генерације и катастрофични са аспекта наших националних интереса“, казао је посланик из редова Демократске странке Срђан Миливојевић. Ово би била срж порука опозиције.
И у Приштини се одржавала посебна седница Скупштине. Док је Вучић сведочио о свом државништву у Београду, то је у Приштини чинио Курти.
Обојица су се за својим говорницама дотакли теме Заједнице српских општина.
На Вучићева уверавања да о ЗСО више нема „шта да се договара и преговара“, премда га плаши да друга страна и даље одбија да је формира, Курти је излистао његових шест услова за њено формирање. Исте услове косовски званичници поновили су и данас.
Опозиција у Приштини такође је критиковала Куртија због француско-немачког плана, и за њих је то била својеврсна издаја, а нарочито јер се њоме прихвата ЗСО. Штавише, 2. фебруар 2023. године, за њих је био датум који ће „памтити као дан када је Курти решио да је прихвати“, али да му је проблем како то да посланицима објасни.
И ту су такође протестовали због нетранспарентног садржаја самог плана.
Можда јавност није видела споразум, али да ће се донети, сигнали су се учитавали преко активности живе међународне дипломатије: позиви највиших дипломата, заједничка писма и Вучићу и Куртију посете, и сусрети у Бриселу и другим местима.
Ескобар: Није питање да ли се Курти слаже о ЗСО или не, већ како да то примени
Шта се испунило
Европски предлог прихваћен је 27. фебруара, а коначно објављен дан касније. Први план-споразум примене, познао као Охридски анекс, донешен је 18. марта.
Споразум Европске уније и анекс о имплементацији, ступили су на снагу заједно са изјавом Жозепа Бореља након завршеног састанка у Охриду.
„Имамо споразум“, казао је шеф европске дипломатије. Потписивања није било из „правних“ разлога, саопштио је два дана по охридском анексу високи представник Европске уније Борељ.
Да ће уследити Охридски анекс, указивало је лобирање, подршка, као и писмо косовских и српских цивилних организација. Чланови појединих организација из српског и косовског цивилног друштва упутили су заједнички апел председнику Србије и косовском премијеру да прихвате и потпишу споразум Европске уније.
Покренуло се и питање интернационализације албанског питања на југу Србије, те је већ у марту Шаип Камбери из Вашингтона поручио да су тамо отишли како би затражили да се и њихове питање укључи у дијалог.
У складу са њим, у априлу је усаглашена декларација о несталима и наредних дана су стизале различите информације о проблематичним терминима.
Формиран је и одбор за праћење примене договора у охриду у априлу.
Отварање карата
Као да је запад могао да ‘одахне’ након усвајања два документа. Отворили су карте.
Прве конкретне поруке о Косову као независној земљи већ је упутила дипломатска тројка преко писма за Блиц и Коху: „Србија да се помири са чињеницом да је Косово суседна земља, Косово да заштити Србе“
Од америчког државног секретара Ентонија Блинкена убрзо смо сазнали да примена споразума заправо води ка признању пет држава непризнавача Косова.
Председник Србије ће убрзо демантовати: „Где то пише, у ком споразуму пише, пошто сам слушао и ове посреднике разне. Па не пише нигде. Наравно да не пише. То је још једна од бројних лажи и ништа више“, у емисији „Ново јутро“ на ТВ Пинк-у.
„Правно-обавезујуће за Србију је када ставим потпис или печат на нешто или када се са тим усмено сагласим“, казао је Вуциц. Поручио је да Србија не жели да се служи триковима.
Узалуд. Правни експерти, сложили су се да је усмено прихватање председника Србије Александра Вучића европског споразума о Косову у Бриселу незаконито, да је председник тиме прекорачио уставна овлашћења и да га зато треба разрешити, али и да је споразум ипак правно обавезујући.
План ће ипак током целе године бити предмет углавном оспоравања у српској јавности, укључујући и оне који су га, како се то наводило и прихватили, а одредбе о ЗСО предмет оспоравања у Приштини, као и упорних позива да Србија потпише споразум, јер је једино као такав валидан да ће га Србија и спровести.
„Имам неподношљив бол у десној руци, а само том руком могу да потписујем и тај бол ће да се настави у наредне четири године“, настала је тада неформално напознатија Вучићева изјава.
Година ће се завршити са тиме да је, и такав непотписан споразум правно обавезујући за обе стране.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
