Грађани са севера Косова већ два месеца на добијају пошиљке из централне Србије. Слање пошиљки из српских градова на Косово већ годинама уназад отежано функционише, пре свега због оклевања пошиљалаца, али и њихових одлука да не шаљу робу на Косово. Међутим, од када су косовски специјалци применом силе увели албанске градоначелнике у три општинске зграде, и косовске власти појачале мере контроле Севером, актуелна криза се додатно одразила и на пословање Поште.
Грађани на северу Косова већ неколико година суочавају се са великим проблемима јер је обично поручивање козметике, накита или нечег другог – прави изазов, имајући у виду да многе компаније ни не шаљу робу на КиМ, а неретко је немогуће подићи пакет члија је вредност већа од 2.000 динара, јер онда подлеже царинској контроли.
Управо због тога, већи део обавеза у пошти, житељи са севера Косова обављају у пословницама у Рашки, Рибарићу, Новом Пазару, Краљеву, или неком другом месту у централној Србији, док платни промет још увек функционише несметано.
У одговору за Нова.рс, из ПостЕxпресс-а Поште Србије наводе да „с обзиром да не функционише саобраћај са Косовом, пошиљке се задржавају у Краљеву“.
Није међутим прецизирано на какву се то блокаду саобраћаја мисли.
Додају и да пошиљалац или прималац могу поднети Захтев за располагањем пошиљком у пријемној или доставној фази.
Уколико желе да им се пошиљка врати, мораће да плате и повратну поштарину.
Грађани на Северу тренутно још увек добијају писма и сличне пошиљке, али доток било какве робе није могућ.
Љиљана Перовић из Зубиног Потока бави се хуманитарним радом.
Проблеми у раду поште умногоме јој отежавају свакодневнио функционисање имајући у виду да пакете хуманитарне помоћи која стиже са свих страна подиже у пошти у Рибарићу, до ког вози око сат, прелазећи административну линију.
„Жена која ми је послала пошиљку каже да су јој поштари рекли да се не зна када ће моћи да ситгне на Косово“, наводи Перовић.
Подсетимо, Београд и Приштина су још 2013. године, у оквиру дијалога у Бриселу, постигли споразум за Телеком. Међутим, према доступном документу, поште се спомињу само у тачки 5: „Иако поштанске услуге нису биле део ових разговора, обе стране су се сложиле да ће се о њима разговарати у каснијој фази“.
У извештају Канцеларије за Косово и Метохију о напретку у преговарачком процесу за 2020. годину, последњем доступном на сајту ове владине канцеларије, наведено је:
„Међутим, иако је већи део договора из области телекомуникација имплементиран, још увек је остало да се реше питања хармонизације спектра за мобилну телефонију, телевизијског сигнала и нормализације саобраћаја поштанских услуга“.
А у јеку су вести из Приштине да укине лиценцу Телекому доо, приватизованој фирми, која сада послује у косовском систему, проистеклој из српског Телекома који је на Косову функционисао све до примене овог споразума – на који се реферише у извештају Канцеларије за КиМ.
О томе у:
Телеком Србија: Донета одлука о укидању МТС д.о.о, жалићемо се
Иако поштари у косовском систему функционишу на Северу и разносе пошту, Пошта Косова се ни 10 година након споразума није у потпуности проширила на Северу, као што се нису у потпуности прошиле ни телефонске мреже албанских оператора Вала и Ипко.
Ипак, изградњом специјалних база косовске полиције месецима уназад су у ово време пре годину дана извођени радови управо на успостављању телекомуникационе инфраструктуре, пре свега у општинама Лепосавић и Зубин Поток, те су места, у којима се налазе базе, и сами прелази, сада у потпуности покривена сигналима косовских оператора са југа.